Svetska ekonomska kriza i nezaposlenost

[mrki]

Povećanje nezaposlenosti u Sjedinjenim Američkim državama

Tokom prošle godine posao u SAD izgubilo je više radnika nego bilo koje druge godine nakon Drugog svetskog rata pošto su poslodavci ukinuli 2,6 miliona radnih mesta, a samo u decembru otpustili su 524.000 zaposlenih. Stopa nezaposlenosti u SAD dostigla je 7,2 odsto u decembru 2008, što je najveći skok za proteklih 16 godina.

Kompanije smanjuju broj radnih mesta zato što potrošači manje troše u strahu da će najveća svetska ekonomija dugo biti u recesiji. U celoj 2008. ekonomija je izgubila 2,6 miliona radnika, najviše od 1945. kad je skoro 2,8 miliona ljudi ostalo bez posla.

Najviše radnih mesta ukinuto je u decembru. Najveći deo zaposlenih tog meseca otpušten je iz uslužnog sektora, ukupno 273.000. Građevinske firme otpustile su 101.000 radnika, a fabrike su zatvorile rekordnih 149.000 radnih mesta. Poslovni sektor ostao je bez 113.000 zaposlenih, maloprodaja je eliminisala skoro 67.000 mesta, a ugostiteljstvo 22.000.

Novoizabrani američki predsednik Barak Obama izjavio je da je neophodan smeo pristup da bi se prekinuo ovaj ciklus i oživela privreda.

„Ne mislim da je kasno da se promeni kurs, ali će biti ako ne preduzmemo dramatične mere što je moguće pre. Ako se ništa ne uradi, recesija bi mogla potrajati, a stopa nezaposlenosti bi mogla dostići dvocifren broj”, upozorio je Obama.

Novi predsednik SAD, koji preuzima dužnost 20. januara, zalaže se za obiman paket smanjenja poreza i državnih izdataka. Ta smanjenja bi za dve godine mogla da dostignu 775 milijardi dolara. Uprkos stimulaciji nove vlade i odluci Federalnih rezervi da sprovede rekordno smanje najvažnijih kamatnih stopa, očekuje se da će stopa nezaposlenosti nastaviti da raste. Neki ekonomisti misle da bi krajem godine ona mogla dostići devet ili 10 odsto.



http://www.blic.rs/svet.php?id=73573

[mrki]

Polovina građana strahuje za posao

10:09 | Izvor: Beta

Beograd -- U Srbiji 46 odsto zaposlenih misli da postoji mogućnost da u ovoj godini izgubi posao, a isto toliko procenata misli da ima sigurno radno mesto.

Srbija je peta na listi po broju ispitanika koji misle da bi mogli da izgube posao u 2009. godini, a ispred nje su Češka, sa 58 odsto, Peru sa 55 procenata, Kamerun sa 49 i Kosovo pod upravom UN sa 47 odsto, precizira se u delu globalne studije agencije za istraživanje javnog mnjenja, medija i tržišta Medijum Galup.

U Makedoniji 42 odsto ispitanih smatra da bi moglo da izgubi sadašnji posao, u Bosni i Hercegovini 38 odsto, Hrvatskoj 35 odsto, Bugarskoj 33 odsto, Rumuniji 22 procenta. Gradjani Hrvatske su, od svih stanovnika u regionu, iskazali najveće poverenje u zadržavanje svog sadašnjeg posla (60 odsto).

Srbija je rangirana i na sedmo mesto liste zemlja u svetu čiji stanovnici se svrstavaju među najveće pesimiste, jer 53 odsto očekuje da će ova godina biti lošija od prethodne. Na vrhu liste su Island i Singapur sa po 67 odsto anketiranih koji smatraju da će 2009. biti lošija od 2008. godine.

U slučaju gubitka posla svega 26 odsto građana Srbije smatra da bi brzo našlo novo zaposlenje, dok više od polovine (55 odsto) veruje da bi potraga trajala duže.

Galupova globalna studija, koja je sprovredena krajem 2008, pokazala je da više od četvrtine zaposlenih u svetu (27 odsto) smatra da postoji mogućnost da izgube sadašnji posao, dok 63 procenata veruje da je njihov posao siguran.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija....&nav_id=339003

[operarius]

Srpski Davos na Kopaoniku

Dosadašnjim ekonomskim ideologijama kriza se ne može prevazići i od vas se očekuje inventivnost, poručio predsednik Boris Tadić ekonomistima na otvaranju "Biznis foruma" na Kopaoniku. Premijer Cvetković rekao da je država spremna da sa 40 milijardi dinara garancija pomogne bankama da se izbore sa novim talasom krize. Srbija neće ući u recesiju, tvrdi Dinkić.

Srpski Davos... (Neko bi sebi da laska, pa i ne sluti koliko je poređenje ispravno: kapitalci ekonomske misli i dela tamo, kapitalci ekonomske misli i dela ovde.)

Zanimljiva je stvar iz Jelašićevog i privredničkog (nacional-kapitalističkog) ugla. Država se pokazuje kao nacional-socijalistička u poređenju sa interesima domaćih gazda, i pokazuje im da je nacionalizam krupna igračka za njih. Jelašić se igra logikom ekonomske ideologije, a privrednici mumlaju o svojim interesima. Država se uzdigla jer je socijalno zabrinuta, a uz to je najbogatiji igrač - jedina firma koja radi - koji raspolaže i instrumentima sile.
Kad para ponestaje - frakcije kapitala se razilaze...

Tadićevo "izlaganje" je u tom smislu, ali uvek i na svoj način interesantno. Prazna glava obično stoji uspravno. (Ne znam da li ste videli njegovo stopiranje aplauza. Jeziv čovek.)

www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/47728/Srpski+Davos+na+Kopaoniku.html

[mrki]

Ljajić: Možda kraća radna nedelja

8. mart 2009. | 12:11 -> 16:58 | Izvor: B92, Tanjug

Beograd -- Jedna od mera o kojima Vlada razmišlja da bi očuvala radna mesta u vreme ekonomske krize je skraćenje radne nedelje na 32 sata, kaže ministar Rasim Ljajić.

Skraćenje radne nedelje jedan je od predloga o kome razmišlja Vlade Srbije kao meri za ublažavanje ekonomske krize. Ukoliko predlog Vlada usvoji, on neće biti obavezujući za sve poslodavce, već samo za preduzeća koja planiraju otpuštanje radnika, izjavio je ministar rada i socijlane politike Rasim Ljajić.

On je kazao da usvajanje skraćenja radne nedelje ne bi podrazumevalo smanjenje plate, već bi se radno vreme nadoknadilo prekovremenim radom u narednih šest do 12 meseci.

Ljajić je ukazao da bi to bila preventivna mera da bi se izbeglo otpuštanje radnika kroz smanjenje troškova rada.

Ministar rada je rekao da ta mera neće biti jednostrana, već će biti doneta konsenzusom političkih i socijalnih partnera i moraće da prodje kroz Socijalno-ekonomski savet.

Kada bi mogla da se završi ekonomska kriza i koliko će biti jak talas koji će pogoditi Srbiju niko se ne usuđuje da proceni.

Međutim, podaci su republičkog zavoda za statistiku su zabrinjavajući. Nivo proizvodnje iz januara ove godine najniži je od novembra 2000. Porast cena na malo od 5,4 odsto u januaru i februaru, najviši je od 2001.

S obzirom da zbog krize velikom broju zaposlenih u Srbiji preti otkaz, vlada razmišlja da preporukom o smanjenjenju broja radnih sati spreči masovno otpuštanje. Ministar rada i socijalne politike kaže da bi zaposleni dolazili na posao četri dana u nedelji, a da bi plate ostale iste.

Zaposleni smatraju da je predlog dobar, jer im pruža dodatnu sigurnost, a kako neki kažu i mogućnost još jednog posla. Međutim, većina ne veruje da će primanja ostati ista.

Stručnjaci osmatraju da bi bilo dobro da se ova mera ne odnosi samo na privatne kompanije, već i na javni sektor. Ipak, i ekonomisti ističu da je nerealno očekivati da se radi manje, a da zarade ostanu iste.

Miroslav Zdravković, ekonomski analitičar kaže da je, ako pada proizvodnja za nekih 30 odsto i više, teško očekivati da će zaposleni u prerađivačkoj i izvođačkoj industriji primti istu platu.

“Dubina pada je izuzteno oštra i krajnje je ilzorno očekivati da neće biti smanjena zarada” rekao je Zdravković.

Ovu meru već su usvojile neke evropske zemlje. U Sloveniji država za peti neradan dan isplaćuje i novčanu nakodnadu. Da li će tako biti i u Srbiji rešiće se posle sastanka nadležnih ministarstava, sindikata i Unije poslodavaca.

Arsić: Samo kao preporuka

Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsić izjavio je danas da skraćenje radnog vremena može da bude dato samo kao preporuka poslodavcima i da ne bi to trebalo uvoditi kao obavezujuću i opštu meru.

"Treba to dati kao preporuku i tu odluku prepustiti samim preduzećima, odnosno dogovoru između poslodavaca i sindikata", izjavio je Arsić.

Prema njegovim rečima, pre takvog predloga treba se konsultovati i sa pravnicima, jer treba rešiti pitanje u vezi radnog staža, odnosno njegovog povezivanja.

"Neki pravnici smatraju da bi to moglo da predstavlja problem", rekao je on.

Arsić je naveo da je u Nemačkoj taj sistem pokazao rezultate, da radnici rade kraće i idu na duže odmore, ali da u Srbiji treba videti da li postoji ekonomska opravdanost za tako nešto.

Na pitanje i da li je dobar predlog da dve žene rade na jednom radnom mestu, po četiri sata dnevno, što se takođe pojavilo kao ideja za očuvanje posla, on je naveo da bi ako bi plate bile u punom iznosu, to bio dodatni trošak za poslodavca, a da ukoliko se zarada deli na pola, pitanje je da li se sa tim iznosom sredstava može živeti.

Orbović: Nismo protiv

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je da će taj sindikat podržati vladin predlog o smanjenju radne nedelje sa sadašnjih 40 na 32 radna sata, ali će predložiti i niz drugih mera u cilju zaštite zaposlenih, kao što je produžavanje plaćenog odsustva.

"Mi nismo protiv skraćenja radne nedelje jer smatramo da je najgore rešenje otpuštanje radnika u firmama koje zbog svetske ekonomske krize nužno smanjuju proizvodnju", rekao je Orbović.

Orbović je najavio da će SSSS uskoro izaći sa predlogom zaštite svih radnih mesta u Srbiji, a kao primer je naveo proširenje mogućnosti predviđeno Zakonom o radu o upućivanju radnika na plaćeno odsustvo.

On podseća da je Zakonom predviđeno plaćeno odsustvo od 45 dana i smatra da bi ono moglo biti produženo na 90 dana.

Orbović smatra da je odlučujuća uloga na državi jer je ona ta koja bi morala da subvencioniše poslodavce kako ne bi došlo do smanjenja zarada zaposlenima koji bi radili kraće.

Prvi čovek sindikata smatra i da bi to pitanje treba da bude rešeno vladinom uredbom, i to što pre kako bi se mnogi nadolazeći problemi predupredili.

Poslodavci: Može, uz državne subvencije

Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atancković izjavio je da to udruženje neće imati ništa protiv predloga o skraćenju radne nedelje, ukoliko država prihvati da subvencioniše deo zarada zaposlenima.

Atanacković je objasno da je reč o čistoj matematici jer, kako je rekao, ako posla nema, postoje dva načina za preživljavanje poslodavaca - da radnici budu otpušteni ili da budu zadržani s tim što bi za smanjeni rad imali i niže zarade.

"Poslodavcima nije u interesu da otpuštaju radnike zato što su to radnici koji su već navikli na određene tehnološke procese. Zajednički je interes da se to pitanje reši na obostrano prihvatljivi način, a skraćenje radne nedelje je nešto što se samo po sebi nameće", smatra Atanacković.

S druge strane, ekonomski razlozi nalažu poslodavcima da u slučaju skraćenog radnog vremena nije moguće da zaposleni primaju iste zarade, jer bi u tom slulčaju to više značilo da je reč o izbolju, a ne o neimaištini.

"To bi značilo da je profit firmi toliko dobar da radnici mogu da rade kraće, a da primaju iste zarade", precizirao je on, navodeći da će stav o vladinom predlogu skraćenja radne nedelje doneti zvanični organi Unije.

Zato je, kaže Atanacković, neophodno da tu razliku u radnom vremenu poslodavcima, odnosno zaposlenima neko nadoknadi kroz subvencije ili umanjenja stope doprinosa.

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=348936

Još jedan nedosledan predlog, lutanje kroz maglu kao pokušaj da se ostavi utisak bilo kakvog razmišljanja na temu iznalaženja rešenja za akutnu krizu koja ugrožava radništvo.

Kakva je to najava nadoknade skraćenja prekovremenim radom za 6 do 12 meseci, ako je problem vezan za potrebu smanjenja proizvodnje? Nema nikakvih indicija da će potražnja za proizvodima porasti u tom roku.

I od koga to kapitalisti očekuju subvencije u slučaju sprovođenja ove mere? Izgleda da oni misle da treba da se provuku neokrnjenih profita kroz svetsku ekonomsku krizu, a da im se gubici preraspodele na čitavo društvo...

E, pa ne bi trebalo da može!
Treba im poručiti: vaš kapitalizam - vaša kriza!

[operarius]

Ma da, budalaštine iz Ljajićevog kabineta. Kao da je sastavljao predlog iz nečijeg referata koji je na preskoke čitao. Cut-paste sa odabranim, i dobijemo takve rupe. Od države se očekuje da subvencioniše to smanjenje plate za po dnevnicu nedeljno. U prevodu: evo, i privatnici neka malo dobiju od nas - države. (A i radnici da osete malo kako se dobro u državi živi: ko ih šljivi kad veruju u građansko društvo i ne čitaju Althussera ili bar Gramscia.)

Međutim, otkud im pare? To je pitanje za nas. Hoće li malo od raznih miškovića da uzmu? Taj će da beži iz biznisa i da na nekoj obali sunča prostatu dok ne prođe kijamet. (Voli čovek seks i rado ga se seća.)
Platiće MMF i ostala aparatura koja je dosad viđena kao liberalno nezainteresovana za stvar represije...

E sad, ako neće, onda sledi ono što počesmo na temu neargentinske "Argentine na Dunavu". A to je fakat nešto posebno, istočnoevropsko, onako kako samo mi umemo... Eh, da grčke varnice ovde mogu išta zapaliti osim navijaćkih baklji i nasilja nad manjinama - svake vrste. Za ne verovati je da će navijači udariti po tajkunima, političkoj bagri i njenoj imovini. A ne-navijača ovde više nema... Svako u brkovima pušta ih da liči na majku, mi smo jedno patrijarhalno društvo, društvo kukavica..., al to nas vodi etnološkim razmatranjima...

[mrki]

Razgovori socijalnih partnera

10. mart 2009. | 00:35 -> 18:00 | Izvor: B92, Beta, Tanjug

Beograd -- Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić razgovarao je sa socijalnim partnerima o predlogu paketa mera za prevazilaženje ekonomske krize.

Ljajić kaže da je danas sa reprezentativnim socijalnim partnerima održan prvi razgovor i očekuje da će do kraja nedelje usaglasiti stavove. "Razmatrali smo početni materijal koje je sačinilo ministarstvo, a sve predložene mere su podložne promenama," izjavio je Ljajić i dodao da je predlog o skraćenju radne nedelje samo jedno u nizu mogućih rešenja.

Prema njegovim rečima, posle usaglašavanja sa predstavnicima sinidikata i poslodavaca, predlog paketa mera biće prosleđen nadležnim ministarstvima i premijeru.

"Za 20. mart je planirana sednica Socijalno-ekonomskog saveta na čijem dnevnom redu bi bio usaglašen paket mera," naveo je Ljajić.

"Više načina za skraćenje radne nedelje"

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je da postoji više načina da se sprovede ideja o skraćenju radne nedelje, ali da još ništa nije precizirano.

"Postoje slučajevi gde to neće biti moguće i gde će se verovatno očekivati pomoć države, a država može pomoći jedino preraspodelom sredstava", rekla je Dragutinović novinarima u Skupštini Srbije, dodajući da se država mora nečeg odreći da bi mogla da pokrije taj rashod.

Prema njenim rečima, moguće je da Vlada u dogovoru sa lokalnim vlastima pokuša pomoći firmama koje će zbog smanjeng obima posla imati višak zaposlenih.

Ministarka je istakla da je na lokalnom nivou za jednokratnu pomoć za socijalne namene, koje nisu zakonom regulisane, prošle godine potrošeno od 30 do 35 milijardi dinara.

Bajec: Opasnost od recesije

Skraćenje radne nedelje značiće i smanjenje proizvodnje, a samim tim se povećava opasnost od recesije, kaže član Ekonomskog saveta Vlade Srbije Jurij Bajec.

Januarski podaci već pokazuju pad proizvodnje, kao i pad uvoza i izvoza, a to su, kako kaže Bajec, elementi koji već nagoveštavaju recesiju.

"U tom smislu je, naravno, važno da se nađe nekakvo rešenje koje ima efekat solidarnosti, ali koje mora da sadrži i neku dozu ekonomske racionalnosti i, konačno, da sadrži i nekakav efekat pravde", rekao je Bajec.

"Sigurno je da bi, ukoliko bi ljudima bila skraćena radna nedelja, onda oni pokušali da to slobodno vreme iskoriste za neku vrstu dopunskih aktivnosti jer, u krajnjoj liniji, nije uvek siva ekonomija zlo, nego često je bilo i pitanje da se na taj način obezbedi neki element preživljavanja", dodao je on.

Bajec, ipak, kaže da ideja o skraćenju radne nedelje nije loša, ali da zahteva ozbiljnu analizu.

"Verovatno će neka preduzeća, ne očekujući sada baš neka konkretna i zaokružena rešenja Vlade, početi sama da primenjuju neke oblike, kao recimo 'Ju-Es stil', jer je to jedan od načina privremenog rešavanja tog problema", kaže on.

"Ali se otvara pitanje koliko to dugo može da traje, kako će se to odraziti na neka pitanja koja se tiču radnog staža i druga pitanja", kaže Bajec.

"Vlada je lansirala paket mera preko banaka putem subvencionisanih kamatnih stopa, uz obećanje da će se na taj način održati zaposlenost. Dakle, ovo bi bila nova mera, neke zemlje to primenjuju i imaju raspoloživa budžetska sredstva", dodaje Bajec.

U Srbiji, s druge strane, nije budžetom predviđeno pokrivanje troškova skraćenja radne nedelje.

Podsetimo, sindikati su poručili da ne pristaju na smanjenja plata, a poslodavci smatraju da ne bi trebalo da plaćaji punu dnevnicu za dan koji radnici provode kod kuće.

Tako je radnicima "Ju-Es stila" juče saopšteno da će za neradni petak dobiti 60 odsto pune dnevnice. To preduzeće je prvo u Srbiji uvelo skraćenu radnu nedelju.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić pokrenuo je inicijativu da Vlada usvoji preporuku poslodavcima da umesto otpuštanja uvedu manji broj radnih sati, ali još nema najava da će Vlada razmatrati tu temu.
Ćirić: "Prebijanje dugova" među preduzećima

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić najavio je da će to ministarstvo u naredne dve nedelje pripremiti predlog o uvođenju multilateralne kompenzacije među preduzećima, kao i između preduzeća i države, kako bi se poboljšala njihova likvidnost.

On je objasnio da bi takvo "prebijanje dugova" trebalo da poboljša "finansijsku sliku" kompanija u Srbiji.

Ćirić je naveo da će taj model naročito koristiti firmama koje imaju nasleđene obaveze, pogotovo poreske iz prošlosti, ali i privatizovanim preduzećima u kojima posluju dobri vlasnici, a koji zbog krize nisu u stanju da servisiraju svoje obaveze.

On nije mogao da precizira u okviru kog zakona će to biti predviđeno, ali je naglasio da će taj predlog sadržati načine kompenzacije i šta je od regulative potrebno promeniti, kao i da će prethodno biti podnet vladi na mišljenje.

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=349217

[mrki]

Nezaposlenost od Nove godine drastično raste

Za mesec dana 13.000 ljudi ostalo bez posla


Krajem februara 2009. godine u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) registrovano je 749.691 nezaposleno lice, što je za oko 13.000 više nego prethodnog meseca! Samo u poslednja četiri meseca broj nezaposlenih porastao je za 31.000.

Stručnjaci upozoravaju da je broj građana bez posla kod nas veći nego što statistički podaci govore, s obzirom na to da veliki broj nezaposlenih nije na evidenciji NSZ, kao i da se jedan broj građana periodično briše s ove evidencije zbog neaktivnosti u traženju posla. Nadležni ipak kažu da situacija nije dramatična, te da se veći krizni udar kada je u pitanju nezaposlenost očekuju sredinom godine.
Stalno zaposlenje ili posao na određeno vreme ove godine će očigledno biti privilegija. Vlada je doduše uputila u skupštinsku proceduru predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ovim zakonom biće unapređeno stanje na tržištu rada u cilju ostvarivanja najvećeg mogućeg stepena zaposlenosti u republici.
Kao nova zakonska kategorija uvodi se i akt o učinku kojim ministar nadležan za poslove zapošljavanja utvrđuje normu koju Nacionalna služba za zapošljavanje treba da realizuje sprovođenjem programa i mera iz akcionog plana. Kako navode u NSZ, nacionalni akcioni plan bi služio kao glavni instrument planiranja aktivne politike u oblasti zapošljavanja. Na godišnjem nivou bi se uređivali ciljevi i prioriteti aktivne politike, zatim programi i mere te politike za narednu godinu, kao što su realizacija obuka za poslodavca, subvencije za nezaposlena lica za samozapošljavanje ili subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta.
Na osnovu njega utvrđivao bi se i finansijski okvir za navedene mere aktivne politike. Za NSZ bi bio utvrđen nivo učinka koji mora da bude ispunjen u primeni navedenih mera i na taj način bi se pratila njihova realizacija i realizacija samog akcionog plana zapošljavanja. S druge strane, NSZ bi trebalo da utvrdi učešće nezaposlenog u aktivnim merama. Individualni planovi zapošljavanja omogućavaju praćenje i ocenu efekata aktivne politike zapošljavanja.
Koliko će ova novina doprineti smanjenju broja građana koji su bez posla ostaje da se vidi, s obzirom na to da direktor NSZ Vladimir Ilić očekuje da zaposleni u Srbiji tek u narednom periodu osete efekte krize. Ocenjujući aktuelnu situaciju na tržištu rada, Ilić kaže za „Blic“ da povećan broj nezaposlenih u prethodnom periodu nije dramatičan, ali da se tokom ove godine očekuje porast broja onih koji ostaju bez posla.
- Stvaran broj nezaposlenih je 400.000, stopa nezaposlenosti je 14 odsto, a to su podaci iz Ankete o radnoj snazi, koja se sprovodi po standardima EU - objašnjava Ilić.
Prema podacima NSZ , najveća nezaposlenost je na jugu Srbije.
Ilić ističe da je nezahvalno u ovom trenutku davati bilo kakve prognoze o daljim tendencijama jer će posledice svetske ekonomske krize u Srbiji zavisiti od razvoja krize u razvijenim zemljama. Kako je rekao, direktne posledice krize kada je reč o nezaposlenosti mogu se očekivati u drugoj polovini ove godine.
Ilić dodaje da će se tokom godine akcenat staviti na zapošljavanje osetljivih kategorija stanovništva kao što su stariji od 45 i 50 godina, za osobe sa invaliditetom, pripadnike romske narodnosti i na one koji čekaju posao duže od dve godine.
- Poslodavci koji zapošljavaju ova lica imaće prioritet prilikom dodele subvencija koje NSZ daje u iznosu od 80 do 160.000 dinara - ističe Ilić.
Neki ekonomisti, međutim, tvrde da kada su statistički podaci u pitanju, kod nas postoje mnoge nepravilnosti i nelogičnosti, zbog čega nemamo uvid u pravo stanje stvari. Tako ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je vrlo nezahvalno analizirati statističke podatke o nezaposlenosti.
- Naši nadležni stalno tvrde kako je kod nas smanjena stopa nezaposlenosti i do 15 odsto, na primer. U stvari, loša slika se dobija zbog toga što se veliki broj ljudi briše sa spiska nezaposlenih posle određenog vremena ako nije aktivan u traženju posla. Rast iskazane nezaposlenosti neutrališe se brisanjem sa spiska osoba koje ne traže aktivno posao, pa broj nezaposlenih može da se smanji za oko 200.000. Međutim, u decembru prošle godine zbog velikog broja otpuštanja izbilo je na videlo da je u Srbiji zapravo veliki broj ljudi bez posla - objašnjava Zdravković.
Zdravković dodaje da je još jedna stvar koja utiče na formiranje loše slike o zaposlenosti ta što je oko 400 do 500.000 ljudi u radnom odnosu na određeno vreme.
- Mi pri tom imamo i pad proizvodnje, smanjen priliv stranih investicija, stagnaciju izvoza, pa se na ovaj način formira i pogrešna slika o domaćoj privredi - objašnjava Zdravković.

Gradovi rekorderi
Nezaposlenost je po gradovima Srbije najveća u Prijepolju, Leskovcu, Novom Pazaru, Vranju, ali i u Boru, Zaječaru i Knjaževcu. U ovim gradovima je skoro polovina radno sposobnog stanovništva nezaposlena. Apsolutno najveći broj ljudi bez posla je u Beogradu.

Deficitarna zanimanja
- tesar
- zavarivač
- zidar
- mesar
- profesor engleskog
- građevinski inženjer
- diplomirani farmaceut
- lekari specijalisti
- diplomirani arhitekta
- profesor matematike
- inženjer elektrotehnike
- mašinski inženjer
- industrijski dizajner
- univerzitetski profesor

Evidencija
- Novembar 2008 718.256
- Decembar 2008 727.621
- Januar 2009 736.816
- Februar 2009 749.691

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=85430

[mrki]

Visoke peći privremeno staju

1. april 2009. | 17:31 | Izvor: Beta
Smederevo -- Smederevska železara "Ju-Es stil Srbija" najavila je da će početkom aprila privremeno obustaviti rad obe visoke peći, čeličane i pogona Konti.

Direktor za komunikacije "Ju-Es stila" u Srbiji Nemanja Brković kazao je da će topla valjaonica, hladna valjaonica i Fabrika belih limova u Šapcu nastaviti proizvodnju smanjenim intenzitetom.

Brković je naveo da će poluproizvodi od čelika za tu završnu proizvodnju biti obezbeđeni iz zaliha i iz slovačke železare Košice, koja takođe radi sa smanjenim kapacitetom.

Svetska ekonomska kriza znatno je uticala na industriju i tržište čelika, naveo je on i dodao da je zbog toga krajem prošle godine kompanija prilagodila proizvodnju potrebama kupaca.

“Nastavićemo da proizvodimo tim tempom i tokom prva tri meseca 2009. godine", rekao je Brković.

On je podsetio da je krajem 2008. američka korporacija “Ju-Es stil” odlučila da konsoliduje proizvodnju u Evropi, tako što će privremeno da obustavi rad primarne proizvodnje u Srbiji.

“Ju-Es stil” je početkom marta skratio radnu nedelju u Srbiji sa četiri na pet dana.

Američka kompanija “Ju-Es stil” je 2003. godine kupila, putem stečaja, nekadašnji "Sartid", a sada u Srbiji zapošljava oko 6.000 radnika u pogonima u Smederevu, Šapcu i Kučevu.

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=353309