Ateizam i kultura

[mrki]

Kratki tekst koji sledi je ničim izazvani razobručeni panegirik propagandi korišćenoj tokom 1990-ih radi ostvarivanja hegemonije tradicionalno-religijskih nazora, a posebno se ističe mitologizovanjem rock'n'roll-pravoslavne-narko psihodelije 1980-ih. Autor ("muzičar i novinar") se već dokazao kao apologeta fašističkih pojava u novijoj srpskoj kulturi (Dragoslav Bokan i njemu slični...). Zapanjujuća je ta mera promašenosti iznetih ocena u odnosu na stvarnu situaciju iz tog perioda, ali takvi mitovi se i plasiraju jer mogu da prođu kod dela neobaveštenih.

Pitam se kako bismo mi mogli da smanjimo uticaj ovakvih paškvila i afirmišemo zdravo ateističko jezgro naše kulture.

Duh osamdesetih

Vladimir Đurić Đura | 02.12.2008

http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=2550

Represivni ateizam u SFRJ

U bivšoj SFRJ titoizam je bio neka vrsta nezvanične ideologije, naravno profanog tipa, u kojoj je forsirana komunistička ideja ateizma, bezbožnosti. Iskreni, pravi hrišćanski vernici smatrani su za moralno-politički nepodobne osobe, crkva je bila potpuno marginalizovana. Marks je rekao da je religija opijum za mase i Titovi komesari su to doslovno shvatili. Na religioznog čoveka koji je išao na liturgiju u crkvu gledalo se kao na narkomana koji smeta razvoju normalne socijalističke države. Većina pripadnika KPJ krišom je slavila slavu. Početkom osamdesetih je pravoslavno-hrišćanski govor časopisa „Vidici” i njihovog specijalnog izdanja „Rečnik tehnologije” bio hrabar čin u represivnom titoističkom okruženju.

Titoisti su radije dopuštali objavljivanje knjiga o raznim ezoterijskim doktrinama sa Istoka nego literature o pravoslavlju. U pomenutom „Rečniku tehnologije” inspiracija uredništvu je dolazila sa Istoka, iz pravoslavno-hrišćanske mističke tradicije Solovjeva, Bulgakova i Dostojevskog, kao i iz zanosa Oldousa Hakslija, Hermana Hesea i Karla Gustava Junga - Tibetom i Indijom, te iz dela Karlosa Kastanede. Dostojevski, Haksli, Hese i Kastaneda bili su duhovno uporište generacijama mladih ljudi mentalno stasalih baš u periodu ateizma i titoizma.

Pravoslavno intoniran album „Odbrana i poslednji dani „ grupe „Idoli” bio je simboličan kraj represivnog ateizma na području bivše SFRJ, a u tekstovima pesama mogli su se otkriti uticaji pominjanih pisaca.

[Bandito]

Procitao sam danas ovaj tekst u "Blicu"....katastrofalno.
Poimanje bogomoljstva kao "avangarde" je zaista u najmanju ruku neumesno. Pratim vecinu dnevnih listova u Srbiji,tako da sam primetio i "kolumnu" ovog lika. Do sad se sve svodilo na zal za Elektricnim Orgazmom,pankerima i sminkerima,ali je ovo zaista izaslo iz (glupog) okvira i uletelo u klasicnu idiotariju....Pritom sa opaskama kako su funkcioneri crvene burzoazije "potajno slavili slave"..... Gledanje na bogobojazljivog coveka kao "narkomana" je notorna glupost u sadasnjem trenutku,gde se na ateistu gleda kao na narkomana,nacionalnog izdajnika itd....
Pogotovo mi je zapala za oci ova glupost o Oldouzu Haksliju kao "coveku koji propagira istocnjacku ezoterijsku doktrinu"....samo zato sto je pisao u vreme Beatles-a ne znaci da su na njega imali uticaj Maharisi i Baba Ram Das....Mogao je malo bolje barem da se raspita o opusu doticnog.