Gazde ne uplaćuju doprinose

[mrki]

Neplaćanje doprinosa PIO fondu opšta praksa

Poslodavci duguju 1,5 milijardi evra

Na ime neplaćenih doprinosa Fondu penzionog i invalidskog osiguranja, od 2004. godine do danas privatna i državna preduzeća, zanatlije, samostalci duguju državi gotovo milijardu evra. Kad se tome dodaju i kamate, dug se penje na milijardu i po evra.

U filmskoj verziji misije spejs-šatla, astronaut, dobivši od kolege odgovor koji je dan, sa olakšanjem zaključuje: „Dobro je, stići ćemo da uplatimo porez“. Ipak, nisu ga uplatili. Šatl je eksplodirao prilikom ulaska u Zemljinu orbitu. U filmovanoj biografiji Ričarda Niksona, Entoni Hopkins, koji tumači lik američkog predsednika, u jeku afere Votergejt, pita sebe i saradnike: „Zašto me mrze (Amerikanci) kada redovno plaćam porez?“ U Srbiji te (ne)skrivene poruke američke filmske industrije smatraju običnom besmislicom. Jedna smo od retkih, ako ne i jedina evropska zemlja u kojoj svaki treći zaposleni ne uplaćuje doprinose.

Poslodavci, bili oni privatni ili državni, godinama ne uplaćuju doprinose za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje zaposlenih. Samostalne delatnosti duguju Fondu PIO 16 milijardi dinara, osam milijardi više duguju poljoprivrednici, dok dug privatnih i državnih preduzeća iznosi 34 milijarde dinara. Sveukupno, dakle, teret (ili korist, kako za koga) ove „zaboravnosti“ iznosi 74 milijarde dinara.

Zanimljivo je da taj dug nije deo „pretpetooktobarskog miraza“, kako je u parlamentu rekao poslanik iz redova LDP-a Slobodan Maraš, već je nastao za nepune poslednje četiri godine, od 2004. naovamo. Dug je samo za prvih devet meseci ove godine narastao za dodatnih deset milijardi dinara, dakle više od sto miliona evra.
„Peglanje“ budžetskog deficita i njegovog svođenja, po preporuci MMF-a, sa 2,7 na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, do pre nedelju dana smatralo se nemogućom misijom. Koliko je to evra, objasnio je savetnik za makroekonomsku politiku premijera Mirka Cvetkovića, profesor Jurij Bajec: „... negde oko 500 miliona“. Dugovi po osnovu neplaćenih doprinosa Fondu PIO daleko nadmašuju taj iznos - iznose gotovo 870 miliona evra. Sa kamatama ta suma se penje na fantastičnih 1,5 milijardi evra.

Nedavnom odlukom vlade „zaboravnima“ se čini još jedan ustupak: ko isplati dug do kraja godine, biće mu oproštena kamata. Onima, pak, koji pare za dug skupe do kraja marta sledeće godine, briše se 75 odsto kamate, dok će oni, koji tu zakonsku obavezu izmire do 30. juna, platiti svaki drugi dinar kamatne obaveze. Koliko će poslodavce ova mera prevaspitati? Da li su, s druge strane, kaznene mere dovoljne ubedljive da se prisete zakonskih obaveza i koliko se poslodavcima, od zanatlija do tajkuna i partijskih poverenika na direktorskim mestima, isplati da izmire kamatni dug ili da se izlože udaru sankcija. Nije neophodno znanje više matematike da bi se došlo do odgovora.
Prekršajnom prijavom za neuplaćene doprinose zaprećene su kazne od 3.000 do 200.000 dinara. Sudije za prekršaje mahom donose presude najnižeg iznosa - 3.000 dinara za one koji izbegavaju da uplate milionske svote doprinosa. Nisu retki slučajevi da se sud proglasi nenadležnim, a još češće se dešava da ne bude naplaćena ni sitnina od „tri crvene“, jer predmeti zastarevaju.

Kako to izgleda u praksi? Od oko 223.000 osiguranika novosadske filijale Fonda PIO, poslodavci su, za 2007. godinu, predali neophodnu dokumentaciju za 112.000 zaposlenih. U zaječarskoj filijali, od 28.000 osiguranika za osam hiljada nisu uplaćeni doprinosi. Zanimljivo je da su Novopazarci bili ažurniji dok se filijala Fonda PIO nalazila u Kraljevu, a sada, kada se preselila u Novi Pazar, slabije se snalaze, ne mogu da je pronađu. Poslodavci su obrasce M4 predali za samo 8.000 radnika iako je na evidenciji osiguranika 38.000 zaposlenih. U Užicu je, čini se, najbolja situacija. Čak 80 odsto zaposlenih može mirno da čeka penziju, dok je u Sremskoj Mitrovici tek svaki drugi obrazac zaposlenih predat matičnoj evidenciji. Slična je situacija i u Beogradu gde je od 650.000 osiguranika doprinos plaćen za 356.000 zaposlenih...

Nije izveden precizna računica, ali se smatra da doprinose prema Fondu PIO u Srbiji ne plaća 20.000 preduzeća, kao i 35.000 preduzetnika i ostalih građana. Možda aktuelna vlast misli da nije ni kriva ni dužna za ovu situaciju. Krivi su oni pre nas - reći će neko. Ali, država jeste kriva, jer toleriše nepoštovanje zakona. I šta više gaji i prihranjuje poresku nedisciplinu s „prinosima“ kakve ne beleži nijedna evropska ekonomija. Na duži rok, država će biti i dužna - kada hiljade radnika stasalih za penziju shvate da su im poslodavci pojeli godine radnog staža, bez kojih neće moći da ostvare svoje pravo na „mirnu starost“.

http://www.blic.rs/ufokusu.php?kat=10&id=66573

[mrki]

Država plaća doprinose za one koji krše propise

Vlada nagrađuje bahate gazde

13.09.2009. - 00:01

Odluka države da umesto nesavesnih vlasnika preduzeća plati doprinose za penzije njihovih radnika još jedna je nagrada onima koji ne poštuju zakone. Što je još gore, Vlada šalje poruku da ne treba plaćati ništa jer će ona kad-tad priskočiti u pomoć. Prekršioci zakona ponovo se smeju u brk onima koji redovno izmiruju obaveze prema državi – kaže ekonomista Vladimir Vučković, povodom namere Vlade Srbije da poveže staž radnicima kojima nisu uplaćivani doprinosi od 2005. do 2009.

Država je u nedavno usvojenom Planu socijalne sigurnosti obznanila da namerava da uplati penzijsko i invalidsko osiguranje radnicima u državnim i privatizovanim preduzećima u periodu od 2005. do 2009. godine. Prva akcija ovog tipa odnosila se na period od 1991. do 2003. godine. Nije poznato koliko je koštalo prvo povezivanje staža, reč je o milijardama dinara, kao što se ne zna koliko će morati da se plati za ovo drugo. Pravna lica Fondu PIO duguju 61,2 milijarde dinara, od čega je 47,8 milijardi nenaplativo i otpada na preduzeća u privatizaciji, stečaju, likvidaciji. Ceh će biti papren. Zašto država ponovo kažnjava sve poreske obveznike, a nagrađuje bahate gazde koje su u svoj džep stavile ono što je trebalo da završi u državnoj kasi?

Ukidanjem Zavoda za obračun i plaćanje (ZOP) 1. januara 2003. godine država nije razradila efikasni mehanizam kontrole plaćanja doprinosa i kažnjavanja prestupnika. Kada je radio ZOP zarade nisu mogle da se isplate ako nisu plaćeni doprinosi. Reformatori bankarskog sektora zaboravili su na tu sitnicu. Poslednjih nedelja obećavaju da će tu grešku ispraviti od sledeće godine.

– Još jedno državno povezivanje staža pomaže mnogima, ali loše će se odraziti na ekonomski sistem jer će se mnogi pitati zašto plaćati doprinose ako država malo-malo pa izigrava dobru vilu. Reč je o marketinškom potezu Vlade koja želi da pokaže da brine o preduzećima i radnicima. Treba podsetiti da je celokupna zbrka nastala zbog toga što je država godinama dozvoljavala da se ne poštuju zakoni koje je sama donela – kaže Vučković.

U odnosu na prvu akciju povezivanja staža, država se, istina, malo opametila pa sada ne želi da to uradi džabe, već traži da se vlasnici firmi zaduže uzimanjem kredita na osnovu svoje lične imovine i plate dug ili da daju akcije svog preduzeća državi.

– Nije jasno kako će država naplatiti svoja dugovanja. Kako će naterati nekoga da se zaduži i stavi hipoteku na ličnu imovinu? Šta ima država od udela u nekoj propaloj firmi koja osim dugovanja nema ništa? – pita se Vučković.

On kaže da će država imati posla sa dve grupe preduzeća. Firme s gubicima teško da će moći da podignu kredit i da na taj način vrate državi novac. Preostaje drugo rešenje, pa će država postati vlasnik gubitaša i time će preuzeti nagomilane dugove na sebe. Banke i drugi poverioci mogu zadovoljno da trljaju ruke. Drugoj grupi preduzeća se faktički nameće promena vlasničke forme jer su mnogi registrovani kao DOO, što znači da firma garantuje samo svojom, ne i ličnom imovinom gazde. Sada će obaveze preduzeća moraju da se garantuju ličnom imovinom, a ne imovinom preduzeća. To je, prema rečima Vučkovića, diskutabilna mera, s neizvesnim ishodom.

U Ministarstvu rada i socijalne politike smatraju da su dosadašnje izjave ministra Rasima Ljajića dovoljne i da nema šta da objašnjavaju povodom nacrta novog zakona. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, nedavno je izjavio da „one kompanije koje rade neće dobiti besplatno povezivanje radnog staža za radnike, nego će morati državi da daju imovinu ili da je prodaju kako bi platili radnicima staž“. Dinkić je dodao da od 1. januara banke neće puštati nijedan nalog za plate, bez uplaćenih poreza i doprinosa. Ministarstvo finansija nije se oglašavalo po ovom pitanju.

http://www.blic.rs/temadana.php?id=110544