Strah od gubitka posla

[mrki]

Jedno istraživanje...

Strah od gubitka posla

Beograd, Brisel -- Prema istraživanjima, Srbija je druga zemlja na svetu po strahu zaposlenih od gubitka posla, a to je, nakon smrti bliskih osoba, najstresniji događaj u životu.

Otkaz podstiče osećaj nesigurnosti i gubitak samopoštovanja, kažu psiholozi, a to se rešava jedino solidarnošću države i društva. Prema nekim istraživanjima, Srbija je druga zemlja na svetu po strahu zaposlenih od gubitka posla. Ispred naših radnika su samo radnici u Kamerunu.

Proteklih dana javnost u Srbiji uznemirena je informacijama o otpuštanjima radnika u mnogim gradovima, koja se najčešće pravdaju prelivanjem svetske ekonomske krize na Srbiju.

Rešenja o otkazu dobili su radnici posle 10 ili 20 godina provedenih u preduzeću, a tačan broj otpuštenih radnika još nije konačan.

U Srbiji polovina građana živi u stalnom strahu da su sledeći na spisku onih koji će dobiti otkaz. Gubitak posla znači materijalnu nesigurnost, izaziva poremećaje u porodici i može da ugrozi fizičko i psihičko zdravlje čoveka.

Psiholog Žarko Trebješanin kaže da otkaz može da prouzrokuje i najstrašnije posledice, naročito u situacijama kada i muž i žena ostanu bez posla.

Trebješanin smatra da otkaz nije problem koji čovek može da reši već je neophodno da država i društvo pokažu brigu za te osobe.

"Čovek ne ostaje samo bez posla, već i bez socijalne podrške, bez podrške društva, države, i to na neki način doživljava kao potpuno napuštanje", kaže on.

"Mislim da je jako važno da ljudi imaju taj osećaj da i država i društvo i lokalna zajednica brinu o tome, da imaju neke predviđene mere kako bi se to amortizovalo, taj gubitak posla”, poručuje on.

Građani Srbije osećaju se iznevereno, ocenjuje sociolog Vladimir Vuletić, jer su očekivali mnogo više blagostanja od kapitalitičkog sistema. Vuletić ističe da nesolidarnost države i nekažnjavanje odgovornih za loše stanje privrede podstiče rast nezadovoljstva.

“Osim tih očekivanja, uslovno izneverenih, postoji i nešto što ljudi doživljavaju kao svojevrsnu nepravdu, vezanu za raspodelu rizika", kaže on.

"Dakle, pretpostavljaju, s pravom ili ne, da oni koji su doveli čitav sistem u krizu zapravo ne trpe ozbiljne posledice te krize, a oni koji nisu ni na koji način učestovali, trpe najveće posledice”, objašnjava Vuletić.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je trenutno nezaposleno oko 730.000 osoba.

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=329202

[tvar]

Osobno sam u sličnoj situaciji i znam koliko je ovo istinito.
Lud narod bio protiv socijalizma i sada će vidjeti pravo lice kapitalizma

[mrki]

PARANOJA OD GUBITKA POSLA KAO EPIDEMIJA SE ŠIRI SRBIJOM

Pomalo nestvarno izgledala su nam istraživanja obavljena pre nekoliko godina u Zapadnoj Evropi, po kojima je strah od gubitka posla u samom vrhu društvenih paranoja. Bezmalo u istoj ravni sa strahom od bolesti ili gubitka nekog bližnjeg. Neverica je bila u određenoj meri shvatljiva, jer smo se tek počeli suočavati sa zakonitostima kapitalizma, a globalna ekonomska kriza još nije ni nazirala.

Najnovije ispitivanje javnog mnjenja novosadske agencije “Ninamedija” pokazuje da se egzistencijalni strah uvlači u široke slojeve srpskog društva. Razgovarajući sa 650 ispitanika iz cele Srbije, između 18 i 60 godina, analitičari ove agencije su saznali da je nepunoj petini njih (18,5 odsto) već sugerisano da mogu ostati bez posla. Zamenik direktora sektora istraživanja u “Ninamediji” Dalibor Ivanovski ističe da je, među onima kojima je kroz uši “provučena” mogućnost otkaza, najviše ljudi sa srednjom školom (64,2 odsto), osnovnom (24,4 procenta) i nezavršenom osmoljetkom (2,4 odsto).

Na još konkretnije pitanje da li se plaše gubitka radnog mesta, potvrdno je odgovorilo 28 odsto ispitanika. Bez obzira na to što strah još uvek nije dominantan, čak 48,3 procenta anketiranih prihvatilo bi manju platu, ako je to uslov za očuvanje posla, pri čemu su spremni na prosečno smanjenje od 16,96 odsto. Nešto manje od polovine ispitanika (43,3 odsto) prihvatilo bi smanjenje za deset procenata, 24,3 procenta spremno je da im se plata smanji za petinu, dok devet odsto smatra da je očuvanje radnog mesta vredno smanjenja plate za 30 procenata. Zanimljivo je da bi 3,7 odsto čak prihvatilo da im se plata prepolovi, dok je troje ispitanika reklo da je i platica umanjena za 70 procenata – vredna sigurnosti radnog mesta.

Istraživanje “Ninamedije” je pokazalo i da je onaj društveni segment koji se plaši za svoje radno mesto, spremniji na odricanje od ljudi, koji se, bar za sad, ne plaše ekonomske krize. Radnici koji strepe za svoj posao, u proseku bi prihvatili umanjenje plate od 18,42, a “ležerniji” deo društva spreman je na “kresanje” od 16,10 procenata.

http://www.dnevnik.co.yu/modules.php...icle&sid=51043