Talas otpuštanja radnika u Srbiji

[mrki]

TALAS OTPUŠTANJA RADNIKA

Beograd -- Dok se talas otpuštanja radnika u Srbiji nastavlja, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić upozorava da država mora da reaguje na takve poteze.

I Savez samostalnih sindikata Srbije kaže da neće dozvoliti "divlji" i nezakoniti način otpuštanja radnika i masovno smanjenje broja zaposlenih koje najavljuju pojedini poslodavci kako bi, pod izgovorom svetske finansijske krize, držali radnike u stalnom strahu i iskorišćavali njihovu radnu snagu.

Svetska ekonomska situacija imaće uticaj i na Srbiju. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović navodi da grupa poslodavaca koristi tešku situaciju u svetu, za manipulisanje i nezakonito otpuštanje radnika. On ističe da pojedine firme, koje su već smanjile broj radnika za oko 50 odsto, najavljuju i dalja otpuštanja.

“Znaju se i postoje mogućnosti, jer kriza bi trebalo da traje relativno kratko. Sad ne može da se proceni da li će trajati pola godine do godinu i mislim da vlada mora da preduzme određene mere da ne dozvoli da dođe do masovnog otpuštanja, jer će to izazvati nezadovoljstvo, štrajkove, bunt i proteste i mislim da to Srbiji u ovom trenutku ne treba”, kaže Orbović.

On dodaje da se to pitanje mora rešiti kroz socijalni dijalog, na najbolji način.

“Mi smo videli da vlada preduzima određene mere i priprema određene mere prema poslodavcima, da im omogući lakše poslovanje u ovom periodu, ali očekujemo i da poslodavci onda imaju određenu odgovornost i ozbiljnost i da u narednom periodu ne dođe do masovnog otpuštanja već da trošak ekonomske krize podelimo zajedno”, zaključuje Orbović.

Vlada će zbog otpuštanja sve većeg broja radnika, kako iz privatnog tako i iz državnog sektora, prema rečima ministra Ljajića preduzeti niz mera.

“Džava mora da reaguje što su neki poslodavci iskoristili svetsku finansijsku krizu kako bi otpustili radnike. Angažovaćemo sve naše inspekcijske službe i vrlo aktivno ćemo se uključiti u rešavanje tog problema", izjavio je Ljajić u Kragujevcu.

On dodaje da su neke mere već preduzete, kao što je apsolutna štednja i smanjenje javne potrošnje.

Orbović ukazuje da bi, ako je dozvoljeno da poslodavci 130 milijardi dinara duguju na ime doprinosa, bilo logično da država taj novac usmeri prema zaposlenima da im se obezbedi egzistencija dok traje kriza.

Predstavnici sindikata najavljuju pregovore s poslodavcima kako bi se odgovorilo na krizu koja se najviše tiče izvozno orjentisanih industrija.

http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=328415

Kriza samo izgovor

NEĆEMO dozvoliti otpuštanje radnika koje najavljuju pojedini poslodavci kako bi, pod izgovorom svetske finansijske krize, držali radnike u stalnom strahu i iskorišćavali njihovu radnu snagu. To su u utorak poručili predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije. Predsednik sindikata, Ljubisav Orbović, zatražio je od Vlade da preduzme neophodne mere kako ne bi došlo do masovnog otpuštanja radnika i da se, kroz socijalni
dijalog, efekat krize podeli ravnomerno, na zaposlene i poslodavce.
Predsednik SS Vojvodine Milorad Mijatović, rekao je da je kompanija "Invej" Predraga Rankovića Peconija, u okviru koje posluju uljare "Vital" u Vrbasu i "Sunce" iz Sombora, broj zaposlenih svela na 550 i još 230 proglasila za tehnološki višak. Radnike je otpustila i livnica "Belije" iz Kikinde, u livnici "Dekslmajer" 1.000 ljudi je na čekanju.

http://www.novosti.rs/code/navigate....tum=2008-11-12

[mrki]

Kako odoleti talasu otpuštanja koji je zapljusnuo privatizovane firme

Radnike nema ko da štiti

Autor: M. N. Stevanović

Beograd - Svetska finansijska kriza poslužila je kao izgovor za otpuštanje više od 700 radnika, a slična sudbina čeka još bar 100.000 zaposlenih, pre svega u privatizovanim firmama, koji bi u narednoj godini mogli da ostanu bez posla. Zaštitu im nije pružio ni socijalni program, ali ni kolektivni ugovori, jer su kontrole državnih institucija krajnje formalne.

Prema dosadašnjem bilansu, većina otkaza uručena je u privatizovanim firmama, a više od polovine odnosi se na fabrike koje je kupio Predrag RankovićPeconi (Vital i Sunce) iako je rečo fabrikama iz prehrambene industrije koja nije zahvaćena krizom. Zabrinjava i to što je isti poslodavac, zaposlenima u Rubinu, najavio da ih posle prinudnih odmora, na koje su upućeni po usmenom nalogu, očekuju otkazi. Radnici u toj kruševačkoj fabrici optužili su Peconija za zastrašivanje i mobing, jer ih je, tvrde, upućivao na rad u pogone i do 50 kilometara udaljene od mesta boravka i određivao dvokratno radno vreme, zbog čega su bili prinuđeni da na poslu provode i po 15 sati. Iako je ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajićpre dva dana izjavio da je bilo neopravdanih otkaza i da će država reagovati angažovanjem svih inspekcijskih službi, u Republičkom inspektoratu za rad kažu za Danas da mobing, kao metod pritiska na zaposlene, nije regulisan zakonom, a da je raspoređivanje na rad do 50 kilometara van sedišta firme, ukoliko je obezbeđen redovan prevoz i nadoknada troškova, u skladu sa Zakonom o radu. U toj inspekciji, ipak, kažu da će reagovati „po prijavi zaposlenog ili sindikata, izvršiti nadzor u svakom konkretnom slučaju, utvrditi relevantno činjenično stanje i preduzeti mere“.

I u Agenciji za privatizaciju naglašavaju da će, u slučajevima kada kupac ne poštuje odredbe iz socijalnog programa, Centar za kontrolu poslodavcu najpre uručiti opomenu i odrediti rok za usaglašavanje sa odredbama potpisanog sporazuma, što uključuje i vraćanje radnika na posao, i tek ako ne postupi po toj meri, sledi raskid kupoprodajnog ugovora. „Nismo nadležni za slučajeve otpuštanja u Vitalu i Suncu, jer je rečo fabrikama do kojih je Rankovićdošao transakcijom na tržištu kapitala. Kad je rečo Rubinu, kontrola koju je Agencija obavila, nije potvrdila optužbe radnika. U toj firmi je sve čisto i nema kršenja kupoprodajnog ugovora“, kažu za Danas u Informativnoj službi Agencije za privatizaciju.

Slična situacija je i u borskoj Fabrici opreme i delova, koju je iz restrukturiranja, u maju ove godine, kupio nesuđeni vlasnik Borskog basena, austrijski A-tek, a veću novembru najavio je da će otpustiti oko 200 radnika. „Prema socijalnom programu, kupac bi mogao u prvoj godini, usled ekonomskih teškoća ili tehnoloških i organizacionih promena, da otpusti oko stotinak radnika, ili 15 odsto od ukupno 600 zaposlenih. Da li tu obavezu i poštuje, utvrdićemo u prvoj redovnoj kontroli koja je zakazana za decembar“, kažu u Agenciji za privatizaciju.

Da je država spora i neefikasna u zaštiti radničkih prava, svedoči i primer niške konfekcije Niteks, gde novi vlasnik većsedam meseci nije isplatio zarade zaposlenima. Iako je ta firma privatizovana pre dve godine, što znači da je još u sistemu kontrole Agencije za privatizaciju, svih 700 radnika bilo je prinuđeno da početkom ovog meseca stupi u štrajk, a zbog pretnji otkazima, koje im poslodavac upućuje preko rukovodilaca pogona, spremni su, kažu, da zabrane vlasniku ulazak u fabriku.

http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/...news_id=145158

[mrki]

A evo kako u naletu otpuštanja država razmišlja o "normalizaciji" radnih odnosa i poslovanja:

Pojačan nadzor zbog otpuštanja

Beograd, Leskovac -- Zbog talasa otpuštanja radnika u Srbiji, u Inspekciji rada kažu da su pojačali nadzor u preduzećima i da će proveriti zakonitosti rešenja o otkazima.



Istovremeno, zaštitnik građana upozorava da su prava radnika u Srbiji nedovoljno zaštićena, ali i da se mora promeniti svest radnika o tome da je njihovo pravo na rad "nedodirljivo".

U poslednjih mesec i po dana, u Srbiji je otpušteno oko tri hiljade radnika i, upravo zato, ali i zbog najava novih otpuštanja, Inspektorat za rad intenzivirao je nadzor, kako bi se sprečile nezakonitosti pri davanju otkaza.

"Inspektori rada su svakodnevno na terenu i vrši se pojačan inspekcijski nadzor. Ovlašćenja Inspektorata za rad su utvrđena zakonom o radu i vezana su za postupak davanja otkaza odnosno utvrđivanja programa viškova. Znači, pre svega, Inspektorat je taj koji utvrđuje zakonitost čitavog postupka", kaže direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović.

U Inspektoratu navode da su u ovoj godini doneli oko 600 odluka kojima se, zbog nepravilnosti, odlaže prekid radnog odnosa do odluke nadležnog suda.

"Vrlo često se dešava da se otkazi daju usmeno. Primer je Rubin u Kruševcu gde je naša inspekcija odmah reagovala i dala nalog poslodavcu da u kratkom roku donese pismena rešenja o otkazu, ako ih već donosi, da bi se mogla kontrolisati njihova zakonitost", kaže Ristanović.

"Znači, nezakonitosti zaista ima, to apsolutno nije sporno i time je posao Inspekcije rada u tom delu, oko zakonitosti, zaista veliki", dodaje on.

Ukoliko su nezadovoljni rešenjima Inspekcije za rad, ili nadležnog suda, otpušteni radnici za zaštitu svojih prava mogu se obratiti i ombudsmanu.

"Ja sam i ranije isticao da se prava radnika u Srbiji nedovoljno poštuju, tj. pre svega da nisu dovoljno zaštićena, da poslodavci koriste ogromnu ponudu radne snage kako bi nametali nekad nezakonite uslove rada", rekao je zaštitnik građana Saša Janković.

"Mehanizmi zaštite, prvenstveno sudovi, su preopterećeni velikim brojem slučajeva i zato nedovoljno efikasni", dodaje Janković.

Janković, međutim, upozorava i da nisu prevaziđena shvatanja da radnik ima pravo da bude zaposlen i da mu niko ne može dati otkaz.

"Normalno je da poslodavci moraju prilagođavati i broj radnika i strukturu radnika promenama na tržištu i na kraju krajeva uspehu njihovog poslovanja", rekao je Janković.

"Ono što se mora obezbediti kada do takvih prilagođavanja dođe, u negativnom smisli, dakle otpuštanja, da se onima koji su ostali bez posla obezbedi, u skladu sa zakonom, određena pomoć koja će im pomoći u jednom racionalnom periodu, dok ne nađu novi posao", rekao je on.

Janković smatra da je za uspostavljanje normalnog odnosa poslodavaca i radnika veoma značajno da radnici iz "sive zone" budu prevedeni u zakoniti radni odnos.

Zbog toga bi, prema njegovim rečima, država trebalo da smanji izdatke koje poslodavci plaćaju za zaposlene.

Sindikat protestuje zbog otpuštanja u "Zdravlju"

U Samostalnom sindikatu u Leskovcu tvrde da je kompanija "Zdravlje Aktavis" nezakonito donela odluku da 194 radnika proglasi tehnološkim viškom.

U sindikatu tvrde da radnici "Zdravlja" nikada nisu potpisali kolektivni ugovor, već pravilnik o radu koji je formulisao direktor.

Prema njihovoj oceni, predlog islandske kompanije "Aktavis" da radnici nakon pet godina privatizacije dobiju 300 evra po godini radnog staža i mogućnost da dve godine budu na birou za zapošljavanje sa plaćenim socijalnim programom, nije dobra ponuda.

Sekretar Samostalnog sindikata Jovica Nedeljković, objašnjava da nije tačno da rukovodstvo "Zdravlja" tvrdi da će svi otpušteni radnici u naredne dve godine biti zbrinuti na tržištu rada.

"Nije tačno, kako je preneto u sredstvima javnog informisanja, da će ljudi koji budu otišli biti dve godine na tržištu rada. Znači, shodno godinama radnog staža se ide na tržište rada, od tri do 24 meseca", navodi on.

"Da bi neko bio 24 meseca na tržištu rada morao bi da ima jedan od uslova – 55 godina starosti ili 25 godina radnog staža. Takvih je u ovom slučaju malo, ako ih uopšte i ima", kaže Nedeljković.

Rukovodostvo kompanije "Zdravlje Aktavis", nakon što je saopštilo da je oko 200 radnika proglašeno tehnološkim viškom, ne želi javno da govori o ovom problemu.

Pre četiri meseca ova fabrika bila je poznata po aferi sa bebi čajem u kojem je pronađena bakterija salmonela, ali do danas niko nije odgovarao zbog ugrožavanja zdravlja dece.

Leskovačku fabriku lekova kupila je pre pet godina za tri miliona evra islandska kompanija "Farmako", koja je ubrzo promenila ime u "Aktavis".

U "Zdravlju" je tada radilo 2.200 radnika, a sada ih je 902. Manjinski akcionari još tada su izjavljivali da je fabrika u trenutku privatizacije, u magacinu gotove robe, imalo lekove u vrednosti od devet miliona evra, a prodata je za tri puta manju sumu.


http://www.b92.net/info/vesti/index....&nav_id=329035

[mrki]

Poslodavci se kriju iza svetske krize

Otkaz čeka 25.000 radnika

Nekoliko stotina radnika različitih firmi u Srbiji juče je sa posla vraćeno kućama, jer su im poslodavci, pozivajući se na svetsku ekonomsku krizu, uručili otkaze. Otkazi pljušte u Leskovcu, Paraćinu, Priboju, Kruševcu, Kragujevcu… Prema rečima Dušana Puače, predsednika Regionalne privredne komore u Kragujevcu, „u 51 opštini u Srbiji ima 276 preduzeća koja zavise od izvoza. Tu je zapošljeno 43.000 ljudi, a sudbina 25.000 radnika vrlo je neizvesna”.

Ukupno 194 radnika - četvrtina zaposlenih u farmaceutskoj kompaniji „Zdravlje Aktavis” iz Leskovca, proglašena su tehnološkim viškom. Svi su dobili otkaze. Posle protesta ispred fabrike vratili su se kućama pognute glave, puni straha za egzistenciju svojih porodica. Otkaza se pribojavaju i oni koji ih u ovom krugu nisu dobili, jer ima indicija da će još 200 biti otpušteno posle Nove godine. Među otpuštenima su ekonomisti, bračni parovi, samohrane majke. Otkaz je dobila i predsednica manjinskog sindikata ASNS Olgica Nikolić. Još prošle nedelje, kažu, kompanija im je uplatila otpremninu, ali ne u obećanom iznosu.
- Umesto 300 evra po godini staža, uplaćeno nam je po 250. Ne znam gde ću i šta da radim! Nema šanse da u Leskovcu nađem drugi posao - očajan je Igor Trajković. Radnici optužuju menadžment, ali i reprezentativne sindikate - Samostalni i „Nezavisnost”.
- Direktor je nedavno izjavio da kompanija u celini pravi veliku dobit i da dobro posluje. Sindikati nisu potpisali opšti i kolektivni ugovor, pa smo otpušteni po internom pravilniku. Ćutali su i kada je direktor rekao da se bavimo poljoprivredom iako se zna da nemamo zemlju - ogorčeni su Olgica Nikolić, Božidar Stamenković, Marija Mitić, Jasmina Pešić i Zoran Jović. Oni kažu da će od otpremnine uspeti samo da uplate radni staž i zdravstveno osiguranje do penzije, ako je dočekaju. U Samostalnom sindikatu za Jablanički okrug tvrde da su otkazi nezakoniti i najavljuju prijavu Inspekciji rada.
Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva „Nezavisnost” otvorenim pismom upozorava „Zdravlje” da će, ako ne povuče odluku i ne pozove sindikate na dijalog, zahtevati od Vlade da se sa pozitivne liste lekova skinu lekovi kompanije „Zdravlje Aktavis”.

Paraćin: Ugašene peći

U Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu situacija je, reklo bi se, još strašnija. Tamo je juče 700 radnika poslato na prinudno plaćeno odsustvo od 45 dana. Razlog je, kako navode sindikati, smanjenje troškova jer nema proizvodnje. Ugašene peći u pogonima ne daju nadu radnicima da će biti vraćeni na posao. Juče ujutro oni su, jedan po jedan, pognute glave izlazili kroz kapiju kroz koju su nekoliko decenija svakodnevno prolazili.
Slavoljub Filipović, koji tamo radi 26 godina, kaže da će podneti krivičnu prijavu protiv direktora.
- Ovo je sramota! Podneću krivičnu prijavu protiv direktora. Imam porodicu koju izdržavam! Što se država ne zapita šta se dešava ovde, pa da dođe da nas vidi? Nije mala stvar 700 ljudi poslati kućama - kaže Filipović.
Predsednik Samostalnog sindikata SFS Živojin Matejić naziva ovaj problem „ekonomskom svetskom krizom”, koja se koristi da bi se radnici poslali kućama i smanjili troškovi.
- Neke peći ne rade od aprila, a neke od oktobra. Ovo je pripremljen scenario. Kada su Bugari kupili fabriku, od njihovih priča nije bilo ništa. Pozivamo lokalnu samoupravu da se zainteresuje, jer 30 odsto Paraćinaca živi od ove fabrike. Ovoliki narod su poslali kući jer hoće da smanje troškove za platu, putovanje, regres i topli obrok - kaže Matejić.
Predsednik Sindikata „Nezavisnost” Borivoje Jevtić veruje poslovodstvu i tvrdi da ne postoji tehnološki višak.
- Poslodavac u protekle dve godine, koliko je prošlo od privatizacije, nije otpustio nikoga. Imamo porodice koje su zaposlene u fabrici i poslodavac će to imati u vidu. Verujem da će se oko 250 njih vratiti na posao, 150 se javilo a socijalni program - 160 evra po godini staža. Ostali će biti proglašeni za tehnološki višak - izjavljuje Jevtić.
Direktor SFS Aleksandar Đukić juče je bio u Bugarskoj i niko nije mogao da kaže koliko je smanjena proizvodnja i šta će preduzeti posle plaćenog odsustva.

Priboj: Sporazumni rastanak

U Priboju je 188 radnika Fabrike automobila odlučilo da sporazumno napusti firmu, uglavnom uz otpremnine. Rukovodstvo je saopštilo da se očekivalo da će se veći broj opredeliti za odlazak uz socijalni program, ali je interesovanje bilo slabo. Od 2000. godine FAP je tokom restrukturiranja napustilo oko 3.000 radnika.

Kruševac: Žurba poslodavaca

U narednih nekoliko meseci više od 500 radnika kruševačkih preduzeća ostaće bez posla po raznim osnovama. U Sindikatu tvrde da poslodavci žure sa smanjenjem broja zaposlenih da ne bi plaćali veće otpremnine. Oko 60 radnika „Rubina” je početkom novembra poslato na odmor, a velika je verovatnoća da se deo njih neće vratiti na posao. „Rubin” je samo jedno od desetak većih preduzeća u Kruševcu koje je u ovoj godini odlučilo da smanji broj zaposlenih.
- Smatramo da je otpuštanje pod izgovorom ekonomske krize u svetu prenagljeno. Vlasnici preduzeća žele da što pre isteraju radnike kako bi ih manje platili. Od Nove godine na snagu stupa prošireno dejstvo kolektivnog ugovora koje će povećati otpremnine i zato se vlasnicima žuri. Procene su da će bez posla u Kruševcu ostati oko 500 ljudi - ističe Milenko Mihajlović, predsednik Veća samostalnog sindikata u Kruševcu. „Henkel Merima” je najavila da će uskoro otpustiti 62 radnika iako je u maju tu formu napustilo njih 180.
- „Merima” prati kretanja na tržištu i učini sve da proizvodnja bude isplativa. Privatizacionim ugovorom kompanija je predvidela socijalne programe i za one za čijim radnim angažmanom je, usled promena, prestala potreba. U 2009. nismo planirali otpuštanja, ali ćemo pratiti kretanja na tržištu - kaže Vojkan Marić, predsednik Upravnog odbora „Henkel Merime”.
Iz kompanije „Plima holding” najavili su da će do kraja otpustiti 150 radnika. Tokom ove godine i „Kruševacput” je smanjio broj zaposlenih za oko 200, a očekuje se da još stotinu ostane bez posla. Neizvesna je i sudbina 550 zaposlenih u „Župi” gde je propao treći tender.

Kragujevac: Posao umanjen za trećinu

Više od polovine radnika zaposlenih u metalskom kompleksu u centralnoj Srbiji ugroženo je „zbog svetske ekonomske krize”. Među najugroženijima je „Zastava tapacirnica”, koja pravi navlake za sedišta automobila zapadnoevropskih kompanija. Zbog krize i smanjenih porudžbina iz BMW, „Renoa” i „Folksvagena”, kako kaže direktor Milija Sekulić, „radi se za 30 odsto manje”. Otkaz je u novembru dobio 31 radnik, spremljeni su otkazi za još 29 njih, a priprema se još otkaza. I fabrika „Grah automotive Batočina” zbog smanjenih narudžbina iz „Mercedesa” i „Renoa” morala je da otpusti 45 od ukupno 220 radnika. Ugroženo je poslovanje i Fabrike „Zastava oružje”. Posle zamrzavanja ugovora sa „Remingtonom”, i smanjene tražnje oružja za Francusku, Nemačku, SAD, Kanadu i Meksiko, ove godine je prodata samo trećina uobičajene količine pušaka, karabina i pištolja.

Vlada da se probudi ili će biti pobune

Slavko Vlaisavljević, potpredsednik UGS „Nezavisnost”, kaže da je privreda u Srbiji u rukama ljudi koji ne znaju da rukovode i koji situaciju svetske ekonomske krize koriste da bi još više iscrpli iz privrede.
- Vlada Srbije mora da se probudi i suoči sa problemom nezaposlenosti u Srbiji. Mi ćemo izvršiti veliki pritisak na Vladu, jer period velike nezaposlenosti isuviše dugo traje i više nisam siguran koliko ćemo i mi kao sindikat uspeti da ne napravimo veliku pobunu. Zabrinuti smo za privredu u Srbiji jer su na rukovodećim mestima u firmama ljudi koji ne znaju da rukovode i koji imaju drugi interes, a ne da razvijaju privredu. Oni koriste svetsku ekonomsku krizu da otpuste što više radnika kako bi smanjili troškove, odnosno iscrpli još više iz tih preduzeća - kaže Vlaisavljević.

Čemu da se nadam?

- Šta da kažem i čemu da se nadam? Peći su pogašene, lagali su nas da će biti ulagano i da će proizvodnja da se širi. Radim ovde 27 godina. Ne nadam se ničemu. Uslovi su loši i možda je i bolje da se ne vraćam 45 dana - kaže radnica Fabrike stakla u Paraćinu, Zorana Bogdanović.

http://www.blic.rs/temadana.php?id=68109