Armija ilegalaca gazdama pravi pare
SINDIKAT U BORBI PROTIV RADA NA CRNO KAO DON KIHOT
Po nekim procenama između 200.000 i 250.000 radnika radi "na crno" dok sindikalci upozoravaju da je ta brojka i trostruko veća a da pravi podaci zapravo nikada nisu ni prikupljani, jer je svakoj vlasti odgovaralo da ljudi bilo šta rade, nego da sede skrštenih ruku i gledaju u praznu državnu kasu.
Rad u sivoj ekonomiji nikome osim samim gazdama ne donosi dobit. Država gubi deo kolača koji bi joj pripao da su radnici redovno prijavljeni a zarađeni gube veći deo svojih prava koja bi imali da su legalno zaposleni. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatović ocenjuje da je rad na crno naša svakodnevnica i da čak trećina ukupno zaposlenih u Srbiji radi na crno što bi morao biti jasan alarm da se preduzme čitav niz sistemskih mera kako bi se takav rad uveo u regularne tokove ekonomije.
- Rad na crno je prisutan u svim sektorima, privatnim i državnim preduzećima i ne obuhvata samo zanimanje niže stručne spreme već i visokoobrazovane radnike. Neformalna ekonomija je najizraženija u građevinarstvu. Procene su da između 25 i 30 odsto zaposlenih u oblasti građevinarstva, blizu 30.000 radnika, radi na crno. Drugo mesto na ovoj neslavnoj listi zauzimaju trgovinske i ugostiteljske radnje, u kojima se ilegalci smenjuju. Mnogi od njih rade tek desetak dana a kada dođe vreme za platu dobijaju otkaz i na njihovo mesto dolaze drugi. Veoma je rasprostranjena i u tekstilnim preduzećima, u malim zanatskim radnjama kao i u poljoprivredi - objašnjava Mijatović.
On ističe da rad na crno nije samo rad bez ugovora već i kada se neopravdano deo zarade isplaćuje "na ruke" , kada se ne plaća prekovremeni rad, rad nedeljom i praznikom, zakidanje na godišnjem odmoru, toplom obroku i regresu. Ovakav način rada predstavlja, ma šta se danas govorilo, rad u robovskim uslovima.
-Ali, nisu samo nesavesni poslodavci krivci za ovakvu situaciju. Ucenjeni poslom i borbom za golu egzistenciju, nesvesno im pomažu i radnici radeći na svoju štetu. Naime, radnici ne prijavljuju gazdu osim kada dobiju otkaz - zaključuje Mijatović. Sa ocenom da i sami radnici snose deo krivice što je rad na crno, i pored zakonskog postojanja visokih kazni, postao omiljeni hobi gazda slaže se i Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad. Ristanović dodaje da je Inspektorat za rad otvorio posebnu telefonsku liniju na koju građani mogu da prijave nesavesne poslodavce.
Poseban problem svakako predstavlja i činjenica da u Srbiji ima svega oko 400 inspektora rada koji sve i da hoće ne mogu svaki dan kontrolisati sve poslodavce i kazniti ili pak naterati da radnike na crno prevedu u legalan radni odnos. Kad i kada inspektor rada pronađe nesavesnog poslodavca i podnesu prijavu protiv njega sudski sporovi traju dugo, sudovi ne koriste mogućnost najviših kazni. Sindikati su svesni nemoći države i zato Samostalni sindikat metalaca priskače u pomoć inspektorima rada boreći se protiv rada na crno. Akcija će trajati do 7.oktobra kada je Svetski dan borbe protiv nesigurnog rada a podrazumeva "iznenadni upad" sindikata i ispekcije u 100 preduzeća u jednom danu kako bi se utvrdilo da li ima rada na crno i drugih nepravilnosti.
Borba protiv takvog rada biće jednaka borbi protiv vetrenjača sve dok država ne bude uvela takvu kaznenu meru za poslodavce po kojoj će oni znati da će biti "odrani" ako se usude da zaposle nekog na crno. I ne samo da će morati da plate novčanu kaznu već i da postoji opasnost da izgube dozvolu za rad.
Srbija: rad na crno i nemoć sindikata
[FONT="Verdana"]يا عمال العالم اتحدوا[/FONT]
