Kriza finansijskog sektora

[mrki]

Istorijsko posrtanje Volstrita

Najjače američko osiguravajuće društvo sa 74 miliona klijenata u 130 država na ivici bankrota. – Košmar na berzama: Džordž Buš veruje u izdržljivost ekonomije SAD da ublaži haos na Volstritu, Centralna banka SAD juče plasirala dodatnih 50 milijardi dolara na tržište

Američka finansijska kriza, započeta krahom hipotekarnog tržišta u SAD prošlog leta, na pragu je da proguta žrtvu veću od svih dosadašnjih.

Nakon kolapsa niza najuglednijih banaka u SAD, najjače američko osiguravajuće društvo Ameriken internešenel grup (AIG) sa 74 miliona klijenata u 130 zemalja i aktivom od oko 1300 milijardi dolara našlo se juče na ivici bankrota. Najnovija dramatična vest o neizvesnoj sudbini AIG ponovo je oborila cenu barela nafte na oko 90 dolara: investitori vidno strahuju da je globalna recesija gotovo neizbežna...

Najnovija i za sada najmračnija epizoda lančanih bankrota na Volstritu započela je još prošlog vikenda.

Spektakularni bankrot jedne od najstarijih američkih banaka „Braća Liman“, nametnuta odluka Bank of Amerika da upola cene kupi čuvenu finansijsko-brokersku instituciju Meril Linč i posrtanje Ameriken internešenel grup izazvali su početkom sedmice podrhtavanje temelja poslovanja i poverenja na Volstritu ali i na berzama širom sveta. Katastrofalni pad vrednosti akcija banaka, osiguravajućih društava širom sveta ove sedmice po razornoj snazi već se upoređuje sa efektom Velike depresije tridesetih godina prošlog veka i dramom nakon terorističkih udara 11. septembra 2001. godine.

Neizvesna sudbina Ameriken internešenel grup ipak posejala je do sada nezabeleženi talas zebnje diljem sveta.

„Ameriken internešenel grup našao se u epicentru globalne bankarske krize sa još nesagledivim posledicama po finansijsko ustrojstvo SAD ali i ostatka sveta“, procenio je juče Bi-Bi-Si.

Turobne glasine na Volstritu da AIG nema dovoljno raspoloživog novca za podmirivanje obaveza prema klijentima u razgranatim osiguravajućim aranžmanima širom sveta nagnale su juče vodeće svetske agencije za rejting „Standard end Purs“ i „Mudiz“ da snize kratkoročni kreditni rejting AIG za čak dva stepena, na „A minus 2”. Gotovo istog časa akcije AIG su izgubile čak 61 odsto vrednosti.

Prethodnih dana, gotovo očajnički pokušaj Ameriken internešenel grup da, mimo svih dosadašnjih pravila na Volstritu, izdejstvuje kod Centralne banke SAD hitnu finansijsku pomoć od 40 milijardi dolara izjalovio se. Centralna banka SAD odlučila je da samo polovično i indirektno iziđe u susret vapaju AIG. Naime, preporukom FED-a, investicione banke Goldman Saks i banka Džej Pi Morgan dobile su zadatak da pod hitno odobre kreditnu liniju za načeti Ameriken internešenel grup.

Pritisnut neizvesnom sudbinom Ameriken internešenel grup, vrh političkog i finansijskog establišmenta SAD nastavio je juče seriju danonoćnih zasedanja ne bi li osmislio način da zaustavi pad vrednosti, ali i ugleda čitavog sistema.

Reagujući na spektakularni bankrot „Braće Liman“ – četvrte investicione banke u SAD, američki predsednik Džordž Buš se direktno obratio naciji uveravajući Amerikance da „dugoročno ima poverenja u privredu SAD i njen finansijski sistem“.

Berze širom sveta ni izdaleka ne dele Bušov optimizam. „Krah američkog hipotekarnog tržišta i potonja kriza međubankarskog poverenja širom sveta, a pogotovo na Zapadu, ni izdaleka nije blizu kraja”, upozorava agencija Blumberg.

„Na globalnim berzama zavladala je prava panika zbog odsustva jasnog kursa američkog establišmenta u situaciji kada se vodeće investicione banke, a sada izgleda i Ameriken internešenel grup, ruše kao kula od karata. Mnogi se pitaju da li je stigao smak sveta“, ocenio je Džonatan Kornafel, direktor firme „Hadson kapital enerdži” i ekspert za azijsko finansijsko tržište.

Mnogi eksperti ipak sumnjaju da će očigledno urušavanje nekih od stubova američkog finansijskog sistema imati razorne posledice po ceo ostali svet. „Kriza zapadnog finansijskog sistema, oslonjenog decenijama na američko tržište stanogradnje, mnogo manje će se osetiti na onim tržištima koja se nisu vezala za biznis sa Amerikom. Ko ima gotovinu, raspolaže naftom i drugim strateškim sirovinama, i u trgovini se okrenuo Istoku, neće osetiti iste posledice kao Zapad koji je godinama živeo na kredit”, prenosi anketa agencije „Al Džazira“.

U pokušaju da spase celinu američkog finansijskog poslovanja, Uprava federalnih rezervi SAD juče je na tamošnje finansijsko tržište plasirala još 50 milijardi dolara. Za sada je neizvesno da li će Centralna banka SAD dodatno i mimo ranijih nagoveštaja ipak sniziti baznu kamatnu stopu.

Da li je na pomolu novi krah na Volstritu?

http://www.politika.rs/rubrike/Ekono...strita.lt.html

AIG spasen od bankrota

Previranja na berzama i finansijske institucije na nizbrdici - nastupila su zaista turbulentna vremena za globalni bankarski sektor i potencijalno za svetsku privredu.

Ber Sterns i Liman braders, dva velika imena u svetu finansijskih usluga, već su otšili pod led.

Na meti i u problemima do guše se sada našla najveća osiguravajuća komapnija na svetu American International Gruop - AIG.

Ta kompanija je pretrpela enormne gubitke zbog nenaplativosti potraživanja i kolapsa poverenja u američko tržište nekretnina.

Tokom noći je, međutim, saopšteno da je osiguravajećem divu u čijim venama je presušio likvidni kapital, novčanu transfuziju bez presedana dala američka država.

Američka centralna banka je naime odlučila da AIG-u da zajam od osamdeset pet milijardi dolara kako bi ga spasla od stečaja.

Vlasti kažu da je zajam dat kako bi se sprečo haotičan kolaps firme koji bi mogao da naškodi kako globalnoj tako i američkoj privredi.

Američka vlada će na osnovu sporazuma, koji je dobio punu podršku predsednika Buša i ministarstva finansija, za uzvrat dobiti skoro osamdesetprocentni udeo u AIG-u.

Guverner Njujorka Dejvid Paterson objasnio je zašto je spasavanje baš ove komapnije iz ralja bankrota bilo toliko važno:

"Njeni pipci najdalje dosežu u avenijama biznisa, stižu do hipotekarnih kredita i kredita, do hedž fondova i na bezbroj drugih načina koji pogađaju potrošače, vozače, vlasnike nekretnina, putnike. Ova firma je toliko svepristuna da je bilo teško predvideti veličinu štete koju bi izazvalo bankrotstvo AIG."

Odgovor možda nudi ocena Alana Valdesa iz investicione firme Hilard Lajons:

"Berza bi koliko sutra izgubila hiljadu indeksnih poena da je AIG proglasio bankrotstvo. Toliko je ta firma ogromna i toliko je enormna težina koju ima na tržištu."

Izvori u američkom Ministarstvu finansija, navode agencije, kažu da je odluka vlade da spase AIG bila neophodna jer je ova kompanija, za razliku od potonule banke Liman braders, ne samo široko povezana sa drugim kompanijama već i obezbeđuje niz osiguravajućih usluga i proizvoda građanima.

Tržište je, uz to, navode isti agencijski izvori, bilo daleko bolje pripremljeno za krah Liman bradersa nego što bi to bio slučaj sa AIG-om čija je unutrašnja struktura krajnje složena.

Predah samo privremen

No, kako za BBC upozorava Najdžel Golt, glavni ekonomista firme Global insajt koja se bavi finansijskim prognozama, akcija američke centralne banke mogla bi da privredi zemlje donese tek privremeni predah jer, kaže on, sumorna vremena tek predstoje:

"Kratkoročno gledano, tržišta će biti zadovoljna. Mislim i da će Amerika pozitivno reagovati ali da će se onda pažnja usredsrediti na nešto drugo. Poruka će biti - U redu, završli smo posao sa America International Group, koji su to drugi problemi koji nas čekaju iza ugla? Pitanje je i šta nedavni događaji nagoveštavaju kada su u pitanju perspektive američke i globalne privrede. Ja mislim da je odgovor vrlo kratak - nevolje."

Možda i zato što mnogi, poput ekonomiste i nobelovca Džozefa Štiglica veruju da će se Bušova administracija naći na silnim mukama da povrati poverenje u američku privredu:

"Od nas se traži da imamo poverenja u one koji su i stvorili ovaj haos i da im verujemo da donekle shvataju finansijska tržišta, do te mere da su u stanju da nas izvuku iz rupe u koju su nas sami bacili. Nisam baš ubeđen da ima puno onih koji će u sve to da poveruju."

Britanski bankarski džin, Barklis, u međuvremenu je saopštio da će za dve milijarde dolara kupiti neke od poslovnih aktivnosti bankrotirane banke Liman braders u Sjedinjenim Državama, ali da neće na sebe preuzeti ni najmanji deo dugova koji je Liman nakupio na tržištu hipotekarnih kredita.

http://www.bbc.co.uk/serbian/news/20...g_rescue.shtml

[mrki]

Kriza na američkom finansijskom tržištu proširila se i na ostala tržišta u svetu

Pad berzanskih indeksa


Beograd - Kriza na američkom finansijskom tržištu i bankrotstvo jedne od najvećih investicionih banaka, Liman bradersa, munjevito se proširila na ostala finansijska tržišta u svetu, izazvala opštu paniku i katastrofalne padove berzanskih indeksa. U regionu je podgorički indeks Moste pao 7,63 odsto, zagrebački Crobex 8,75 odsto, ljubljanski SBI20 za 5,71 odsto, skopski MBI10 za 6,87 odsto, banjalučki Firs za 10,73 a sarajevski Bifx za 9,40 odsto, navodi se u izveštaju fime Fas za sedmicu između 15. i 19. septembra.

Naravno da ni Beogradska berza nije odolela takvim kretanjima, pa je prethodne nedelje većina kompanija na kontinuiranom metodu trgovine dotakla minimalne godišnje vrednosti. Nedeljna korekcija indeksa najlikvidnijih akcija Beogradske berze Belex15 dostigla je 11,15 odsto dok je opšti indeks Belexline u istom periodu pao za 8,37 odsto. Inače, u toku samo jednog dana protekle nedelje, kada se i dogodio najveći dnevni pad indeksa, Belex15 pao je za 6,59 odsto, dok je pad indeksa Belexline bio 4,59 odsto, istakla je analitičar fime Fas Tijana Cvetković. Ostvareni promet na nedeljnom nivou bio je blizu 624 miliona dinara, što je u poređenju sa drugom sedmicom septembra bilo neznatno povećanje, od oko četiri procenta.

Ukupan broj transakcija u protekloj nedelji bio je 2.025, odnosno nepunih 25 procenata više nego sedmicu pre. Trgovalo se sa ukupno 232 emisije akcija od kojih je rast cene zabeležilo samo 30, pad 93, dok je se kod 109 cena nije menjala. Najveće interesovanje investitora vladalo je za akcijama AIK banke, čiji je ukupan nedeljni promet bio 132,6 miliona dinara, a vlasnike su promenile 26.643 akcije. Među najtrgovanijim akcijama, ali sa drastično, kako je rekla Cvetković, nižim prometom, našli su se i Agrobanka i Metals banka sa realizovanih 32,4 odnosno 27,3 miliona dinara. Učešće stranih investitora bilo je u blagom padu u poređenju sa drugom sedmicom ovog meseca i kretalo se u proseku oko 43 odsto sa, navela je Cvetković, značajno većim prisustvom u prodajnim transakcijama.

U kategoriji najvećih nedeljnih dobitnika našli su se Univerzal holding sa plusom od nepunih 11 odsto, Telefonija sa gotovo pet i Alfa plam sa rastom tek nešto većim od procenat. U gubitnike su se svrstali Vital sa padom od 23 procenta, Tehnogas sa 22,58 odsto i Dunav osiguranje sa minusom nešto većim od 20 procenata.

http://www.danas.co.rs/vesti/ekonomi...news_id=139908