"Totalna rasprodaja pred zatvaranje" je natpis, koji se često može videti na izlozima španskih prodavnica a reflektuje duboku ekonomsku krizu, koja ne prestaje da šokira narod naviknut na visoku stopu rasta i dobar život. "Trošili smo preko svojh mogućnost, a nismo sprovodili neophodne strukturalne reforme", izjavio je za nemačku novinsku agenciju DPA ekonomista Huan Delgado. Realnost je gotovo poražavajuća - ekonomske brojke otišle su i dalje od crvene zone. Analitičari očekuju dalji pad privrednog rasta sa 3,8 procenta 2007. godine na nula odsto ove godine. Inflacija je ove godine porasla za pet odsto a nezaposlenost na 10 procenata sa prošlogodišnjih 8,3 odsto. Oko 10.000 radnji je zatvoreno, na stotine kompanija je proglasilo bankrot a ljudi se muče da nastave da otplaćuju kredite za stanove, kuće i dugove. Pojedine žene se čak odlučuju na prostituciju da bi izašle nekako na kraj. Ekonomisti ističu da najgore tek dolazi, predviđajući da će biti zatvoreno još 80.000 radnji - ili 10 procenata od ukupnog broja kompanija. "Ekonomska situacija je gora nego što smo očekivali", izjavio je nedavno španski ministar ekonomije Pedro Solbes nakon što je priznao da vlada ima probleme izbegavajući da upotrebi reč "kriza".
Šok, koji sada doživljavaju Španci proporcionalan je ekonomskom bumu, koji je vladao 14 godina i na čemu su im zavidele ostale evropske države. Rast je uglavnom bio baziran na "pregrejanom" sektoru nekretnina, koji je doprinosio sa svojih 18 procenata godišnjeg rasta ukupnom privrednom rastu. U Španiji je godišnje građeno 800.000 stambenih objekata - toliko je zajedno građeno u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. Skoro 90 procenata španskih porodica poseduju stambeni objekat a bum u nekretninama je doveo do toga da porodice imaju još po jedan stambeni objekat. Bum se odrazio i na izgradnju hotela. Porast kamatnih stopa i globalna kreditna nesposobnost sada rezultuje sa 500.000 novoizgrađenih kuća, koje ne mogu da pronađu kupce. Uz to i turizam je u krizi jer turisti odlaze na druge destinacije, koje su im jevtinije. Nakon niza godina baziranih na jevtinim kreditima, španske kompanije i porodice su među najzaduženijima na svetu. Paralizu stambenog sektora prati i pad rasta industrijske proizvodnje za devet procenata u odnosu na prethodnu godinu. Međunarodne kompanije koje posluju u Španiji već su uporozile da se ekonomski pad oseća u svim sektorima, tako da je u poslednja tri meseca prodaja automobila opala za 30 odsto. Nezaposlenost naročito pogađa imigrante iz Latinske Amerike, Afrike i istočne Evrope, jer je većina njih radila na gradilištima. U Španiji trenuto ima pola miliona nezaposlenih stranaca, što je za petinu više nego pre tri meseca. Na hiljade njih sprema se za povratak u domovinu koristeći finansijsku pomoć španske vlade. Španska vlada za ekonomsku propast okrivljuje međunarodne faktore poput slabe američke i evropske privrede, visoke cene nafte, ali analitičari ističu da kriza pogađa Špance jače od susednih država. Španiji su potrebne "radikalne promene u modelu privrednog rasta", istakao je nedavno španski dnevnik "El Pais" u uvodniku.
Španiju potresa ekonomska kriza
Ako našu situaciju posmatramo u paketu sa bivšim republikama SFRJ, onda imamo gotovo sve elemente za poređenje - čak i privredni rast (Slovenija)...
).
