Sa princezom Jelisavetom u Kinoteci
Moj otac je želeo da zaštiti Srbiju
Vidi, moji roditelji, ispred ulaznih vrata Belog dvora. Evo i mene, tu sam, u sredini, pored tate. Pamtim taj detalj mog detinjstva. Unošenje badnjaka u dvor. Sećam se i osećaja, presrećna i ponosna jer nosim belu bundu od zeca. Jelka, sneg, ti konji, lipicaneri… Pamtim i sada. I ukus oraha i jabuka koje sam te večeri, kasnije, kada smo ušli u kuću, probala. Nigde i nikada, osim godinama kasnije u Beogradu, nisu imali taj ukus. Imala sam četiri godine… Moje poslednje Badnje veče u Srbiji – šapatom komentariše Jelisaveta Karađorđević.
Princeza gleda kratki film koji je za samo dva dana, od kako je uputila zahtev, pripremila Kinoteka spajajući inserte iz filmskih zapisa na kojima su zabeleženi njeni roditelji, knez Pavle Karađorđević i majka Olga, kako bi ih koristila za pripremu filma o knezu Pavlu.
– Krunisanje kralja Petra – priča tiho, dok se snimci njenih roditelja smenjuju u sali arhiva Kinoteke u kojoj je u petak pozvana kao jedini gost.
Povremeno njeno lice preplavi jedva primetni, setni osmeh i, više sama za sebe, tiho kaže:
- Svi su umrli.
Nekoliko minuta kasnije, gledajući oca u uniformi, uspravnog hoda dok otpozdravlja, kaže:
– Volela bih, kada bi to bilo moguće, da nekako mogu sada da kažem ocu: „Evo sam, zamisli, sedim ovde u Beogradu, iako smo verovali da se to nikada neće dogoditi, i samo za mene puštaju tvoje stare snimke. Učiniću sve da priznaju i shvate da nisi bio izdajnik. I tako mora biti.“
Pred njenim očima smenjuju se scene krunisanja kralja Petra.
– Kakvo elegantno doba. Moj otac u uniformi, baš na svakom snimku. Pa, regent, bio je oficir kraljevske vojske. Kakvi su to bili oficiri! Pogledaj kako uspravno hodaju, leđa im se ne povijaju ni kada jašu konje. Moj otac nije bio izdajnik, radio je sve da spase Srbiju, ali nije mu uspelo. Evo ga pored kneza Arsena, na granici s Makedonijom na položajima. Impozantno kakva smo mi zemlja bili.
A onda snimak kneza Pavla na sletu koji je u čast njegovog dolaska organizovan u Rumuniji. Ponovo parade, poseta Francuskoj, a zatim sledeći snimak. Berlin, 1939. godina. Knez Pavle kao Hitlerov gost. Beskrajna vojna parada koja se smenjuje pred njima. Hitler otpozdravlja visoko podignute ruke, knez Pavle salutira rukom na šapku.
– Nije podigao ruku, kao što su tvrdili. Izmišljotine. Moj otac je išao da pregovara za Srbiju. Hitler je prihvatio sve što je moj otac tražio – kaže mirno.
Princeza Jelisaveta Karađorđević imala je nepunih pet godina kada je s ocem i majkom proterana iz Beograda, posle puča 27. marta 1941. godine. Do danas javnost i stručna elita vode raspravu da li je njen otac izdajnik ili samo tragična istorijska ličnost koja je svojom politikom pokušala da spase Srbiju višegodišnjeg rata, razaranja i žrtava.
Šta treba da piše uz njegovo ime u srpskoj istoriji, još je nedoumica. Jelisaveta Karađorđević traži okončanje kontroverznih tumačenja njegove istorijske uloge.
Dok posmatra snimke sahrane kralja Petra na Oplencu, kojoj prisustvuje i knez Pavle, šapatom kaže:
– I moj otac mora biti sahranjen tamo. To tako treba.
Pitanje je, međutim, da li je Srbija spremna za njegovu rehabilitaciju i želi li da on svoj večni mir nađe pored oca, kneza Arsena i dede, Aleksandra Karađorđevića. Jelisaveta Karađorđević podnela je zahtev za rehabilitaciju još prošle godine, ubeđena da će sud dokazati da on nije izdajnik.
– Izdali su ga Britanci, oni u koje je najviše verovao – kaže.
U obimnoj dokumentaciji koju je podnela sudu nalazi se i ona koja je sve do prošle godine bila položena u britanskom Forin ofisu. To su zapisi kneza Pavla u kojima govori da će Srbi, ukoliko se upuste u rat, podneti dva miliona žrtava.
Iz tih dokumenata vidi se da su ga srpski ali i britanski agenti ne samo pratili kako bi pokrili sve njegove tragove o ispravnim namerama i držali ga na doživotnoj distanci od Srbije i srpskog naroda, već i, kako Jelisaveta navodi, platili i napisali scenario za puč u zemlji.
– Ogroman novac je uložen u promenu režima. Znam kako i koliko novca su Britanci dali za to da se moj otac uceni da podnese ostavku i pristane na doživotno izgnanstvo, u protivnom, svi bismo bili streljani – kaže Jelisaveta Karađorđević.
Odlazak pod pretnjom streljanja
U vreme odlučivanja o sudbini zemlje, knez Pavle je imao samo dva izbora: da prihvati predlog Hitlera za pristupanje Trojnom paktu, ili da mu se suprotstavi s oslabljenom armijom. Njegova vlada i Krunski savet odlučili su se za pakt kako bi izbegli milionske srpske žrtve. To je izazvalo burna negodovanja u zemlji, vojni udar i preuzimanje vlasti od kralja Petra II, maloletnog sina kralja Aleksandra. Slabo naoružana, nepripremljena za rat, Jugoslavija je okupirana za jedanaest dana. Knez Pavle, pod pretnjom streljanja čitave porodice, prinuđen je na egzil u Grčku, zatim u Kairo, Najrobi, Johanesburg, Ženevu, Pariz. Ovaj događaj nije ostao zabeležen na snimcima, ali Jelisaveta i danas pamti ta četiri sata koliko su imali da spakuju čitav život. Pamti žurbu, ljude koji trče na sve strane, brata koji je odnosi i čita bajke pokušavajući da je smiri.
http://www.blic.rs/reportaza.php?id=119559
Rehabilitacija kvislinga i istorijski revizionizam
[FONT="Verdana"]يا عمال العالم اتحدوا[/FONT]
:
