Šta je to crvena sablast Evrope – boljševizam?
U relaciji spram Rusije: historički nužno prevladavanje tolstojizma i tolstojevske pasivne humanitarnosti, prevladavanje dostojevštine i Dostojevskijevog aktivnog reakcionarstva u svrhu pobede najčišćeg smisla Tolstojeve, Dostojevskijeve, Bakunjinove i Kropotkinove etike. Jer pobeda tolstojizma neprovediva je samim tolstojizmom, onim ruskim taoističkim i konjunktivnim zbacivanjem suzbijanja sile silom, zla zlom – isto kaš što je Dostojevskijev moral neostvariv dokle god nosi u sebi onu najkobniju dualnost u kojoj se najveće hrišćanstvo bratimi s najvećom nacionalističkom i crkvenom reakcionarnošću i afirmiše Mesija i Kajfa u isti mah.
U relaciji spram Evrope: inicijativa za afirmaciju novoga društvenog uređenja, inicijativa za katarzu čovečanske tragedije i prema tome vraćanje kulturnog duga, koji je Rusija od Evrope primila za Petra Velikog i za čitavog vremena njezine revolucionarne borbe protiv carizma.
U svom teoretskom programu komunistički marksizam, u svom metodu najsmeliji bakunjinizam. Ili, ako hoćete: vraćanje u život revolucionarne orijentacije Kominističkog manifesta, herojski evolutivni korak kroz gliboviti i opasan močvar Evrope, veličanstven prelaz preko ponora razjapljenih satanizmom svetskoga rata; džinovski i smion presek svih plahovitih cikcakova, zaobišlica i serpentina, stvaralačko nestrpljenje da se još uvek čeka pred metom kao na kolodvorskoj čekaonici na voz, olimpski zalet na visine cilja; vidovit i orlujski pregled širina, vremena i prostora i orkanski odjek Ničeovog usklika: Es ist die höchste Zeit!
Da, krajnje je vreme da se ciklonom zanosa poruši evropska moderna Bastilja! Prebacuje se boljševicima nihilizam. Međutim, on je sve drugo nego to; on je aktivistička negacija staroga društva, ruskog i evropskog, i sav kontrast njegovog bivšeg pacifističkog defetizma i klanoga rata, danas bi se mogao sabiti u reči: nije još vreme mira i mirovnih Sibila, ponajpre život novoga stila, pa onda idila! Bilo bi nekritično držati boljševizam idealnim oblikom socijalnog progresa. Revolucija koju je on započeo i inspirisao logički je nastavak renesanse, reformacije, engleske i francuske revolucije, pariske komune, i najveća će njegova zasluga biti ako bude početak jedne integralni shvaćene životne i duševne dinamike. Francuska revolucija, oborena i izigrana Napoleonom i Svetom alijansom rodila je u umetnosti historički romanticizam, ruska revolucija, ne bude li oborena Antantom i, prema tome, proširi li se sukcesivno u svetku revoluciju, rodiće možda umetnost integralne forme i sadržaja, umetnost potpuno oslobođenu od materijalnih ljusaka,[FONT=Verdana] umetnost duševne jezgre. Ona to još ne nosi u sebi, ali to će doći po njoj. Ta revolucija znači pubertet nove historije, zrelo stvaranje tek sledi. I boljševizam biće prevladan, ali ono što će zavazda slavno ostati u njemu to je herojski gest onih minera, koji su u podrumu evropske Bastilje bacili minu i zajedno s Bastiljom i minom poleteli u vazduh.
[/FONT] [FONT=Verdana][FONT=Verdana]To je boljševizam: požrtvovanje i propast za novi poredak i uspon, a ne krađa, pljačkanje, špijunstvo i podmitljivost![/FONT]
[/FONT]
O boljševizmu: Cesarec
[FONT="Verdana"]يا عمال العالم اتحدوا[/FONT]
