VAŠINGTON - Minimalna zarada u najbogatijoj zemlji sveta upravo je porasla za 12 odsto, što izgleda kao priličan napredak za one sa dna ekonomske lestvice.

Povećanje je popelo minimalnu zaradu na 6.55 dolara na sat. Ali, kada se u obzir uzmu troškovi života, to je manje od povećanja iz 1964. godine kada je predsednik Lindon DŽonson proglasio "bezuslovni rat siromaštvu u Americi."

Međutim, u vreme predsednika Ronalda Regana čak 13 odsto američkog stanovništva je živelo ispod zvanične granice siromaštva.

Taj procenat je 2006. godine, poslednje godine za koju postoje podaci Američkog statističkog biroa, iznosio 12,3 odsto, odnosno 36.5 miliona ljudi.

Na drugoj strani, američka privreda pođednako proizvodi milijardere.

Po poslednjoj listi magazina "Forbs," ima ih 469. Kada je taj magazin počeo da 1982. godine pravi godišnju listu najbogatijih Amerikanaca, bilo je samo 13 onih koji su imali 1.000 miliona dolara, ili više.

U poređenju sa svim zapadnim zemljama, u SAD je najveći jaz između bogatih i siromašnih.

U kontekstu pravične raspodele prihoda i bogatstva, SAD su bliže Iranu, Argentini ili Meksiku, nego Kanadi ili Nemačkoj.

"Učešće najbogatijih Amerikanaca - kojih je jedan odsto - u nacionalnom prihodu se povećalo na najviši nivo od 1928. godine koja je prethodila Velikoj depresiji", kaže Holi Sklar, direktorka mreže preduzetnika koji se zalažu za povećanje minimalnih zarada.

Istraživanje koje je ovog meseca objavio magazin "Tajm" (Time) pokazalo je da je 85 odsto Amerikanaca nezadovoljno stanjem privrede i smatra da su SAD na pogrešnom koloseku.

Istraživanjem se utvrdilo da je više od 80 odsto javnih projekata čiji cilj je otvaranje novih radnih mesta, i 70 odsto vladinih programa za pomoć najsiromašnijima pod senkom pada cena nekretnina u zemlji, stečajnih postupaka i poskupljenja goriva i hrane.

Predsednički kandidati demokrata i republikanaca, DŽon Mekejn i Barak Obama, objavili su nameru da reformišu sistem zdravstvene zaštite koji u velikoj meri doprinosi ekonomskoj nestabilosti.

Broj Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja značajno je porastao od početka milenijuma i sada iznosi 47 miliona, od ukupno 301 miliona stanovnika SAD.

Više od 22 miliona nema stalan posao i za mnoge od njih bolest može da predstavlja finansijsku katastrofu, kao i da ih obori sa ivice srednjeg sloja na nivo koji se zove "zaposleni siromasi".

Minimalnu zaradu u SAD prima oko dva miliona ljudi. Oni najčešće rade po dva-tri posla i, uprkos tome, teško preživljavaju.

Izvor