Exxon Mobil: rekordni profit

[Lamanov]

Exxon Mobil, vodeći svjetski američki naftni distributer, prijavio je za drugo tromjesečije ove godine profit od 11 milijardi 68 miliona USD. Ovo je rekordni profit ikad bilo koje američke korporacije. (Cijene nafte su počele padati. Na američkom tržištu cijena barela opala za 2$.)

http://news.yahoo.com/s/ap/20080731/...exxon_mobil_12

Toliko o "krizi kapitalizma".

[klik.boom.]

sto bi rekli ameri, ne skaci ka zakljuccima tako brzo...

[Lamanov]

11 milijardi 68 miliona USD nije zaključak nego činjenica.

Edit:

Dobro, hajmo ovako. Ja ne sumnjam u mogućnost kapitalističkog sistema da se oporavi. Problem sa igranjem na kartu "krize" je taj što, kao prvo, one same po sebi uopšte ne moraju dovesti kapitalizam u pitanje, jer kapitalisti putem države, partija, politike, itd, imaju otvorena polja za restrukturiranje sistema, dok, pod dva, pate upravo mase, koje uopšte ne moraju da se bune zbog svog položaja (što se mene tiče, i sad imaju dovoljno razloga za to; ekonomska kriza ih neće mnogo uvećati). (To znači da ovo može biti Kraj neoliberalne ere, i to samo ako uzmemo predviđanja o finansijskom slomu kao istinita, mada to nije sigurno - ali to ne mora uopšte da znači kraj za kapitalizam - samo za određenu formu.)

Iz još nekoliko razloga ne slažem se sa teorijom "dekadencije kapitalizma", jer nikada nije u potpunosti definisana (razvijala se tako što jednog autora nadopunjava drugi sa drugačijim metodama, a jako uslovljena političkom preferencom više služi opravdavanju političkog programa nego objašnjavanju onoga što se zaista dešava) i suviše je deterministička.

Jedina istinska kriza kapitalizma je ona što je stvara subjektivna akcija proletarijata.

[Koçi Xoxe]

11 milijardi 68 miliona USD nije zaključak nego činjenica.

Edit:

Dobro, hajmo ovako. Ja ne sumnjam u mogućnost kapitalističkog sistema da se oporavi. Problem sa igranjem na kartu "krize" je taj što, kao prvo, one same po sebi uopšte ne moraju dovesti kapitalizam u pitanje, jer kapitalisti putem države, partija, politike, itd, imaju otvorena polja za restrukturiranje sistema, dok, pod dva, pate upravo mase, koje uopšte ne moraju da se bune zbog svog položaja (što se mene tiče, i sad imaju dovoljno razloga za to; ekonomska kriza ih neće mnogo uvećati). (To znači da ovo može biti Kraj neoliberalne ere, i to samo ako uzmemo predviđanja o finansijskom slomu kao istinita, mada to nije sigurno - ali to ne mora uopšte da znači kraj za kapitalizam - samo za određenu formu.)

Iz još nekoliko razloga ne slažem se sa teorijom "dekadencije kapitalizma", jer nikada nije u potpunosti definisana (razvijala se tako što jednog autora nadopunjava drugi sa drugačijim metodama, a jako uslovljena političkom preferencom više služi opravdavanju političkog programa nego objašnjavanju onoga što se zaista dešava) i suviše je deterministička.

Jedina istinska kriza kapitalizma je ona što je stvara subjektivna akcija proletarijata.

Da li je ovo neki levokomunisticki neo-marksizam. Pomenuta kompanija je upravo zaradila para koliko je zaradila zbog spekulativnih cena nafte a kriza kapitalizma je nastala jer je naftni slucaj poceo da nagriza srednju klasu i to je samo pocetak.Tu je i faktor Venecuele koja kontrira citavom OPEK i celom konceptu da nafta realno vredi koliko vredi.Sigurno je da proletarijat treba da bude pripremljen na akciju u pravom trenutku ali krize kapitalizma su njegova zakonitost i to je sustina marksistickog nacina razmisljanja.

[Lamanov]

Da li je ovo neki levokomunisticki neo-marksizam.

Infantilna primjedba.

Pomenuta kompanija je upravo zaradila para koliko je zaradila zbog spekulativnih cena nafte a kriza kapitalizma je nastala jer je naftni slucaj poceo da nagriza srednju klasu i to je samo pocetak.

Ovo je suviše uopšteno da bi bilo validno objašnjenje.

Tu je i faktor Venecuele koja kontrira citavom OPEK i celom konceptu da nafta realno vredi koliko vredi.

Jel' ovo isto kao ono "Obama desni liberal zbog Kube"? Čekaj, kakva je ovo rečenica? Venecuela kontrira "konceptu da nafta vrijedi koliko vrijedi"? Šta znači "vrijedi"? Koči, kad si već "marksista", trebao bi znati da vrijednost nije tržišni koncept; pa nema potrebe služiti se buržoaskim ekonomskim rječnikom.

Sigurno je da proletarijat treba da bude pripremljen na akciju u pravom trenutku ali krize kapitalizma su njegova zakonitost i to je sustina marksistickog nacina razmisljanja.

Nije moguće da toliko ne kontaš stvari. Rekao sam da proletarijat svojom subjektivnom akcijom izaziva pravu krizu kapitalizma (ništa ne izaziva "pad profitne stope" kao štrajk).

Zašto bi proletarijat bio tek pripremljen, što znači da bi trebao da čeka, dok ne dođe i ta kriza? Ako je primpremljen - dakle, iskustvom, organizacijom, motivom - to znači da ne treba ništa da čeka.

(Ovako se Hitler oduševljavao crnim četvrtkom jer je znao da je sad "pravi trenutak".)

Pad u profitnoj stopi izaziva krize u funkcionisanju kapitalističkog sistema, to niko ne spori, ali, kako sam rekao, te krize se mogu sanirati a do revolucionarne akcije uopšte ne mora doći. Tako sam koncept "krize kapitalizma" po sebi uopšte dovodi kapitalizam u pitanje, jer se revolucija ne podrazumijeva.

Treba biti izrazito glup i jednostavno, kao pravi dogmatični "marksista", napustiti istorijski materijalizam suhim nadanjem da će svaka "kriza" sama od sebe izazvati pobunu, a da, za uzvrat, pobune izbijaju isključivo zbog tih i tokom tih "kriza kapitalizma".

[Bobi]

Jedina istinska kriza kapitalizma je ona što je stvara subjektivna akcija proletarijata.

Potpuno se slazem sa citiranim delom. Takodje, hteo bih da dodam da cak i ako u skorije vreme i dodje do kraha neoliberalizma - zamenice ga neki neokejnzijanizam, doktrina drzavne kontrole, ili nekakva kljakava socijaldemokratija ili nekakav kvazi-socijalizam ili socijalizam itd. A nama je jasno da istinsku promenu mogu ostvariti samo masovne i borbene radnicke ekonomske organizacije sa jasnim ciljem uspostavljanja radnickih saveta. Tako da je blesavo to cekanje da kapitalizam unisti sam sebe - to je prilicno bedno opravdanje za nedelovanje, jer, navnodno, zasto bi smo se borili i organizovali kad ce kapitalizam da se raspadne sam od sebe (?) - zaista neverovatne gluposti!

[Koçi Xoxe]

Infantilna primjedba.



Ovo je suviše uopšteno da bi bilo validno objašnjenje.



Jel' ovo isto kao ono "Obama desni liberal zbog Kube"? Čekaj, kakva je ovo rečenica? Venecuela kontrira "konceptu da nafta vrijedi koliko vrijedi"? Šta znači "vrijedi"? Koči, kad si već "marksista", trebao bi znati da vrijednost nije tržišni koncept; pa nema potrebe služiti se buržoaskim ekonomskim rječnikom.



Nije moguće da toliko ne kontaš stvari. Rekao sam da proletarijat svojom subjektivnom akcijom izaziva pravu krizu kapitalizma (ništa ne izaziva "pad profitne stope" kao štrajk).

Zašto bi proletarijat bio tek pripremljen, što znači da bi trebao da čeka, dok ne dođe i ta kriza? Ako je primpremljen - dakle, iskustvom, organizacijom, motivom - to znači da ne treba ništa da čeka.

(Ovako se Hitler oduševljavao crnim četvrtkom jer je znao da je sad "pravi trenutak".)

Pad u profitnoj stopi izaziva krize u funkcionisanju kapitalističkog sistema, to niko ne spori, ali, kako sam rekao, te krize se mogu sanirati a do revolucionarne akcije uopšte ne mora doći. Tako sam koncept "krize kapitalizma" po sebi uopšte dovodi kapitalizam u pitanje, jer se revolucija ne podrazumijeva.

Treba biti izrazito glup i jednostavno, kao pravi dogmatični "marksista", napustiti istorijski materijalizam suhim nadanjem da će svaka "kriza" sama od sebe izazvati pobunu, a da, za uzvrat, pobune izbijaju isključivo zbog tih i tokom tih "kriza kapitalizma".

Moja primedba je samo prilagodjavanje uobicajnom sarkazmu ucenih radikalnih levicara sa ovog foruma koji se sprdaju sa neukim reformistima i fasistima koji u glavi imaju kasu umesto mozga.Ako je moja primedba infantilna onda se to moze reci i za stil pisanja mnogih ovde na celu sa tobom.
Deo na koji nacin multinacionalne naftne kompanije i zemlje proizvodjaci nafte putem spekulacija oko cena nafte dolaze do astronomskih zarada ne moram da ti objasnjavam jer pretpostavljam da to shvatas. Medjutin,spekulantski lobiji su preterali sa nabijanjem lazne cene nafte koja je potpuno precenjena a sa druge strane zemlje OPEK-a tvrdoglavo izbegavaju da povecaju proizvodnju iako je potraznja veca od ponude kako bi jos vise nabili cene.To je neminovnost kapitalizma.Mislim teznja za sto vecom zaradom.Spekulanti smatraju da je informacija,citaj spekulacija ili dezinformacija moc,pa i oni se trude da zarade sto vise.Prozivodnju nafte u svetu burzoazija budno kontrolise i ne prepusta nista slucaju,samo joj borci za slobodu u Iraku ponekad stvaraju probleme i Venecuela naravno sto je posebna prica.Sve to ugrozava lagodan zivot srednje klase.Odjednom postaju ugrozeni zbog cena energenata kao i siromasni.Kurac bi Sarkozi i ostali lakeji burzoazije iz EU reagovali administrativnim odlukama protiv naftne krize zbog radnika vec su to ucinili zbog srednje klase.Sve se vise bune jer su sve vise ugrozeni i radnicka aristokratija, sitni proizvodjaci i razni sopstvenici,imucniji seljaci i drugi.Sve je to znak pocetka a nikako kraja krize kapitalizma.Prve velike krize kapitalizma od pada Berlinskog zida sasvim sigurno.
Sine,ja sam bio levicar dok Lesinari iz tvog grada nisu ni znali da ce jednog dana biti navijacka grupa iz Republike Srpske i dok su se radovali osvajanju Kupa Marsala Tita.Smesno je da se ti kao smejes tome sto sam ja veoma argumentovano jednom tvom istomisljeniku objasnio da Obama nije levicar u Demokratskoj partiji niti na americkoj politickoj liberalnoj sceni vec da je to Edvards.Sama cinjenica da je Obama a ne Edvards kandidat Demokrata za predsednika veoma jasno pokazuje da sam ja u pravu.Polemika je pocela o tom pitanju zato sto neke osobe ovde jednostavno ne mogu da ukapiraju da ne pripadaju eliti koja je pametnija od svih samo zato sto je vecina njihovog naroda zatucana.Ko hoce da bude elita bas lepo za njega ali mora malo da se potrudi.To vazi i za tebe progresivno orijentisanog akademski obrazovanog intelektualnog radnika prosvetiteljskih sklonosti kada je radnistvo u pitanju.
Nije mi jasno.Jel hoces da mi kazes da vednost nije trzisni koncept ili da sam ja upotrebio neki burzoaski ekonomski izraz? Sto se tice casova iz ekonomije priseticemo se da vrednost moze biti realna ili trzisna. Realna vrednost predstavlja cisto matematicku kategoriju koliko neki proizvd vredi shodno troskovima njegove proizvodnje a trzisna cena je ona koju namece proizvodjac i nikada nije realna vec je izmisljena i mnogo puta uvecana kako bi proizvodjac izvukao profit.Kad kazem proizvodjac mislim na vlasnika u kapitalistickoj ekonomiji.Sasvim je jasno analizirajuci brojne Cavezove izjave koji predlaze prodavanje nafte po nizim cenama za siromasne i sto sam besplatno ili po bagatelnim cenama deli naftu siromasnima jasno razbija koncept da je aktuelna cena nafte u svetu istovremeno i njena realna vrednost.
Proletarijat treba da se priprema ali treba i da ceka jer ce njegova subjektivna akcija imati smisla samo u trenutku kada se iz obkjektivnih razloga dogodi neka kriza kapitalizma ili neki veliki imperijalisticki sukob kao sto je bio Prvi svetski rat.Konkretan primer.Da su neoliberalne ekonomske eksperimente u recmo Srbiji burzujski politicari poceli da sprovode pre trideset godina a ne pre osam i ti i ja bi lakse nagovorili radnike na sindikalnu akciju nego sto je to slucaj sada.Dakle zakonitost je da kapitalizam kao sistem koji podrazumeva stalnu borbu tlacitelja i obespravljenih stalno zbog svoje prirode zapada u krize zbog zelje za sto vecim profitom i za njegovim "oplemenjivanjem".Dakle,nije sve u subjektivnom vec mora da postoji i objektivna situacija za delanje.
Sa druge strane,kriza kapitalizma automatski nece dovesti do revolucije niti do urusavanja kapitalizma.Bas zbog toga proletarijat i mora da ima svoju organizaciju koja ce kapitalizmu zadati odlucni udarac i urusiti ga,odnosno potpuno ga poraziti.Takodje,svaka kriza ce sama od sebe izazvati pobunu ali kako ce se radnicki bes i gnev iz izrastao iz te pobune kanalisati i da li ce dati epohalne rezultate ili ce se sve zavrsiti pukom nagodbom sa poslodavcima dakako zavisi od organizacije koja predvodi radnike.

[Lamanov]

Moja primedba je samo prilagodjavanje uobicajnom sarkazmu ucenih radikalnih levicara sa ovog foruma koji se sprdaju sa neukim reformistima i fasistima koji u glavi imaju kasu umesto mozga.Ako je moja primedba infantilna onda se to moze reci i za stil pisanja mnogih ovde na celu sa tobom.

Sine,ja sam bio levicar dok Lesinari iz tvog grada nisu ni znali da ce jednog dana biti navijacka grupa [...] To vazi i za tebe progresivno orijentisanog akademski obrazovanog intelektualnog radnika prosvetiteljskih sklonosti kada je radnistvo u pitanju.

Dva još infantilnija pasusa.

Toliko godina si "levičar" pa opet ti jedino preostaje da se hvataš za neke naše pošalice kada budeš satjeran u ćošak.

Nije mi jasno.Jel hoces da mi kazes da vednost nije trzisni koncept ili da sam ja upotrebio neki burzoaski ekonomski izraz? Sto se tice casova iz ekonomije priseticemo se da vrednost moze biti realna ili trzisna. Realna vrednost predstavlja cisto matematicku kategoriju koliko neki proizvd vredi shodno troskovima njegove proizvodnje a trzisna cena je ona koju namece proizvodjac i nikada nije realna vec je izmisljena i mnogo puta uvecana kako bi proizvodjac izvukao profit.Kad kazem proizvodjac mislim na vlasnika u kapitalistickoj ekonomiji.

Ne, sad ću ja malo da držim časove iz marksističke ekonomije. Vrijednost je objektivisani rad; on se mjeri društveno potrebnim radnim vremenom za proizvodnju datog artikla ili usluge. To znači da tržište ne određuje vrijednost, nego ovo ispred pomenuto. Termin "tržišna vrijednost" je samo buržoaski fensi termin za cijenu, a ona se na tržištu izražava u razmjenskim jedinicama (novcu). Neću uopšte da ulazim u problem procesa transformacije vrijednosti u cijenu, ali bitno je napomenuti da samo postojanje viška vrijednosti koji se procesom transformacije pretvara u profit omogućava njegovo stvaranje. (Proces kruženja kapitala odvaja najamni rad od krajnjeg proizvoda, čime se potvrđuje prisvajanje viška vrijednosti.) Dakle, cijena nikada nije istovjetna "realnoj vrijednosti" bilo čega (ne samo nafte), jer su to dvije različite kategorije.

Sasvim je jasno analizirajuci brojne Cavezove izjave koji predlaze prodavanje nafte po nizim cenama za siromasne i sto sam besplatno ili po bagatelnim cenama deli naftu siromasnima jasno razbija koncept da je aktuelna cena nafte u svetu istovremeno i njena realna vrednost.

Na osnovu gore iznesenog zaključujemo da nam ne treba Čavez i njegovi prijedlozi kako da uljepša kapitalističku planetu da bi znali odnos između cijene i vrijednosti.

Mi smo to sve već znali, i zaista ne znam čemu ova priča.

Već sam to govorio i sad ću da ponovim: kapitalisti ne podižu cijene uvijek zato što moraju, nego zato što mogu.

Deo na koji nacin multinacionalne naftne kompanije i zemlje proizvodjaci nafte putem spekulacija oko cena nafte dolaze do astronomskih zarada ne moram da ti objasnjavam jer pretpostavljam da to shvatas. [...] Sve je to znak pocetka a nikako kraja krize kapitalizma.Prve velike krize kapitalizma od pada Berlinskog zida sasvim sigurno.

Sve je to nama poznato.

Argument je ovaj: nije sigurno da će doći do pobune zbog ugroženog standarda, jer ugrožavanje standarda srednje klase ne vodi nužno pobunama proletera - čiji je status ugrožen već 30 godina - ali je izvjesno da vodi novim socijal-demokratskim rješenjima.

Ako već potežemo istorijske primjere, ne možemo biti nikako sretni, jer srednja klasa u dekadenciji obično znači fašizam.

Radnička klasa na zapadu se već bunila i bila je aktivna. U Francuskoj je to slučaj još od 1995. kada su započeli masovni socijalni nemiri.

Proletarijat treba da se priprema ali treba i da ceka jer ce njegova subjektivna akcija imati smisla samo u trenutku kada se iz obkjektivnih razloga dogodi neka kriza kapitalizma ili neki veliki imperijalisticki sukob kao sto je bio Prvi svetski rat.

Na osnovu čega ovaj zaključak? Da li ti shvataš paternalizam i prenapuhanost tvojih vizija?

Kao da akcija nema smisla (ili ima "manje" smisla) kada nije "kriza kapitalizma". I opet: ako neko čeka, to znači da ima motiv, a to znači da postoji klasna svijest, a to opet znači da je čekanje nelogično. Ako neko insistira na čekanju to je samo zato što ima birokratske aspiracije, a s obzirom na tvoju političku orijentaciju, ovo mi uopšte nije čudno.

Sa druge strane,kriza kapitalizma automatski nece dovesti do revolucije niti do urusavanja kapitalizma.Bas zbog toga proletarijat i mora da ima svoju organizaciju koja ce kapitalizmu zadati odlucni udarac i urusiti ga,odnosno potpuno ga poraziti.Takodje,svaka kriza ce sama od sebe izazvati pobunu ali kako ce se radnicki bes i gnev iz izrastao iz te pobune kanalisati i da li ce dati epohalne rezultate ili ce se sve zavrsiti pukom nagodbom sa poslodavcima dakako zavisi od organizacije koja predvodi radnike.

Još kompartijskog paternalizma i linearnog shvatanja situacije.

P.S. (Edit)

Predviđanja o državnoj intervenciji tokom krize (što je Bobi nazvao mogućim neo-kenzijanizmom) su više nego realna. Evo, da prijavim i lokalna dešavanja: Vlada Republike Srpske je krenula da kupuje stara državna preduzeća koja su privatizovana, pa propala ili loše posluju zbog toga; plan je da se ponovo osposobe, pa prodaju "strateški", ili možda zadrže.

[klik.boom.]

nemam snage da citam celu rasparavu.
moj predjasnji komentar je bio usmeren dj-tc-ovoj konstataciji na kraju originalnog posta.
kriza koja traje je pocela sa padom trzista subprime hipoteka, te mislim da rekordni profit exxona koji posluje sa naftom nije indikacija oporavka sistema vec pre uspeha kolonijalnih osvajanja SAD-a.
pre oko mesec dana marks&spencer zabelezili su pad od 24% (ako se ne varam, mozda gresim malo) i kao razlog za to dali su pad u kupovini u njihovim prodavnicama, kao i skok cena hrane.
sve sto hocu da kazem je da komentar "toliko o krizi kapitalizma" sa sve onim smajlijem na kraju nije na mestu samo zbog profita exxona.
ne kazem da ce kriza dostici nivo iz 30ih, niti da nece, jer je to doista tesko predvideti, niti sam budala pa da kazem da se sistem iz ovoga nece oporaviti. jednostavno mislim da je (onakav) komentar na kraju posta nepotreban jer je podatak o jednom rekordnom profitu nedovoljan za analizu krize.

[Lamanov]

Hm, čitavu raspravu ne moraš čitati, ali sam drugim postom, koji se nadovezivao na prvi komentar, valjda sam uspio objasniti šta sam mislio pod onim. Pročitaj.

Uglavnom, termine trebamo definisati. "Kriza kapitalizma" i nije prava kriza ako pate isključivo mase, a sistem se može oporaviti bez nekih većih problema i bez većeg otpora.

P.S. (Edit)

Trebao bi se samo malo ispraviti. Nisam obratio pažnju do sad. Nije "kriza" kao epizoda problem (nešto sasvim prirodno, inherentno), problem je "kriza" u smislu "dekadencije" ili "kolapsa". Bobi me skontao odmah pa se dobro nadovezao. (Teorijski govorim u kontekstu ovoga: Aufheben, Decadence - 3 dijela.)

[Koçi Xoxe]

Sine,ja znam da je za tebe velika fora sto su oko tebe svi cetnici a ti si toliko klasno svestan pa si prvo bio levi komunista a sada si anarho-sindikalista i mislis da si popio svu pamet sveta.Lepo je sto tako mislis o sebi ali to da si me "saterao u cosak" je tacno isto koliko i to da su Lesinari prosle godine slavili osvajanje Lige sampiona.
Sto se tice marksisticke ekonomije sem sto si izbacio nekoliko knjiskih fraza,kako bi pokazao da si pametniji od Lesinara sto i nije mnogo tesko, nisi pobio da postoji realna ili objektivna vrednost ili cena nekog proizvoda i njegova trzisna vrednost. Termin trzisna vrednost ne moze da bude fenis termin.Cak i rec fensi koju si odabrao nije prikladna ali svakao nije tacna jer trzisna vrednost postoji vekovima a rec fensi sigurno nije toliko stara.Dakle,da se ne bi verbalno nadmudrivali posto kada to radimo ja uvek ispadnem pametniji (od tebe jedno 10 a od Lesinara 1.000 puta) konstatovacu da mi ne zvimo u drustvu u kome je ukinut novac i da diskutujemo o spekulativnom zgrtanju novca odredjenih multinacionalnih kompanija.Kada radnik stvori neki proizvod i kada se izracuna koliko mu je vremena trebalo da ga uradi,kojom tehnologijom ga proizvodi i slicno odredjuje se realna cena ili vrednost proizvoda.Takav termin postoji i u marksistickoj ekonomiji.Kapitalista formira cenu koju hoce i to je trzisna cena.U ovom trenutku je bitno objasniti radnickim masama prljavu spekulativnu ulogu kapitalistickih profiteta.Jasno je svima nama da visak vrednosti stvara samo radnik a da u kapitalizmu sa njim raspolaze vlasnik sto je nepravedno.Takodje svi znamo da ce se skladno principima dijalektickog materijalizma komunizam ostvariti i da ce novac jednog dana biti ukinut. Ne znam sta je tvoj cilj.Ako pred radnicima nastupis sa ovakvim parolama niko od njih te nece razumeti ne zato su radnici glupi vec zato sto ti toliko ides u prazne i nepotrebne ideoloske rasprave koje ne vode nikuda.
Sine,mozda tebi ne treba Cavez ali bi njegova politika za narod Republike Srpske bila 1.000 puta bolja od Dodikove.
Zasto ti meni govoris da kapitalisti dizu cene jer im se moze a ne zato sto moraju?Ti si toliko uobrazen da ne citas postove drugih.Ja se ubih u proslom postu da to objasnim a ti mi sada to predocavas kao da ja tvrdim suprotno.U cemu je poenta?Zelis da se sporimo i oko onog u cemu imamo isto misljenje?
Takodje,objasni ko je to pa ovde rekao da ugroyavanje standrda srednje klase nuzno vodi pobuni proletera? Ovde je receno samo da je ugrozavanje standarda srednje klase produkt kapitalizma i da jaca bazu za proletersku akciju.Takodje, u slucaju da srednja klasa znatno osiromasi deo nje prihvata proleterske ideje.
Primer koji nam nudis iz Republike Srpske nije primer drzavne intervencije vec neoliberalne orijentacije tamosnje vlade.Drzavni intervencionizam bi bio kada bi drzava zadrzala nekoliko firmi u svojim rukama pokusavajuci na taj nacin da daju imput ekonomiji i pune budzet(dakle klasnicna socijaldemokratija) a ne da kupuje vec privatizovane firme koje su propale pa da ih opet preprodaje kapitalistima.Tu nema ni d od drzavne intervencije.

[Lamanov]

Preskočićemo dijelove gdje baš ništa nisi rekao.

Tvoje ode samome sebi i vizije o tvom bronzanom profilu koji se nadovezuje na profile Marksa, Engelsa ... Staljina (ili je Mao poslednji? više ne znam šta slavna NKPJ misli o tome) možeš da predočavaš svojim vjernim skojevcima i drugim prestarjelim klincima koji su previše igrali Red Alert u srednjoj školi.

Sine,ja znam da je za tebe velika fora sto su oko tebe svi cetnici a ti si toliko klasno svestan pa si prvo bio levi komunista a sada si anarho-sindikalista i mislis da si popio svu pamet sveta.Lepo je sto tako mislis o sebi ali to da si me "saterao u cosak" je tacno isto koliko i to da su Lesinari prosle godine slavili osvajanje Lige sampiona.

Ja jesam savjetni komunista. Ali od početka se zalažem za klasno-borbenu, unitarnu organizaciju. Anarho-sindikalizam je organizaciono svakako odgovarajuć. Da si proučio iskustva komunizma savjeta (Otto Ruhle i AAUD-E) umjesto pukog pedagoškog odnosa shvatio bi da ovdje nema ništa čudno.

Primer koji nam nudis iz Republike Srpske nije primer drzavne intervencije vec neoliberalne orijentacije tamosnje vlade.Drzavni intervencionizam bi bio kada bi drzava zadrzala nekoliko firmi u svojim rukama pokusavajuci na taj nacin da daju imput ekonomiji i pune budzet(dakle klasnicna socijaldemokratija) a ne da kupuje vec privatizovane firme koje su propale pa da ih opet preprodaje kapitalistima.Tu nema ni d od drzavne intervencije.

Aha. Dakle, intervencija države sa budžetskim novcem, sa pravljenjem planova za obnovu i postizanje tržišne konkurentnosti i sa mogućnosti da ona zaista zadrži neka preduzeća koja povrati nije "intervencionizam".

Gle', zaista me ne interesuje kako je "državni intervencionizam" definisan u uskim krugovima CK-NKPJ (jer to uopšte nije bitno, kao ni sve ostalo vezano za vas), ali ovdje se govorilo o mogućnosti i vjerovatnoći da država zaista interveniše u kriznim situacijama; o tome kako postoji mogućnost da rizične modele zamijene novi. Uopšte nije bitno da li je, što se tiče ovog primjera, krajnja svrha zadržavanje neo-liberalnog kursa, jer je i sam primjer marginalan.

[Koçi Xoxe]

[Troll sa ličnim podacima obrisan. - mod.]

Levi komunizam sam proucavao koliko mi je trebalo tako da znam da ima savetnih komunista koji su protiv saradnje sa anarhistima i definitivno su protiv stupanja u anarho-sindikate.
Sine,ti stvarno zelis da apsolutno u svemu budes u pravu.Odgovaras mi okruglo pa na cose ama bas nista.Utuvi u tu svoju glavu da rekonstrukcija privatizovanih firmi radi nove prodaje privatne ruke nikako ne moze biti drzavni intervencionizam.Ne postoji zelja drzave da intervenisuci izmeni svojinsku strukturu vec je u to slucaju drzava samo puki instrument u pravnoj zavrzlami nesmetanog nastavka neoliberalnog koncepta.

[Lamanov]

Levi komunizam sam proucavao koliko mi je trebalo tako da znam da ima savetnih komunista koji su protiv saradnje sa anarhistima i definitivno su protiv stupanja u anarho-sindikate.

Da si malo bolje proučavao znao bi da: - su mnogi radnici imali dvojno članstvo AAUD i FAUD (20-ih) i da su dvije organizacije veoma aktivno sarađivale na lokalnom nivou, - da je AAUD-E kao posmatrač prisustvovao osnivanju MUR (1922), - da je besmisleno definisati ultra-ljevicu isključivo prema onome šta kaže ICC, - da mnogi sa poslijeratne ultra-ljevice retrospektivno imaju veoma pozitivno mišljenje o FORA-i ili ruskim anarhosindikalistima, itd.

Sine,ti stvarno zelis da apsolutno u svemu budes u pravu.Odgovaras mi okruglo pa na cose ama bas nista.Utuvi u tu svoju glavu da rekonstrukcija privatizovanih firmi radi nove prodaje privatne ruke nikako ne moze biti drzavni intervencionizam.Ne postoji zelja drzave da intervenisuci izmeni svojinsku strukturu vec je u to slucaju drzava samo puki instrument u pravnoj zavrzlami nesmetanog nastavka neoliberalnog koncepta.

Niko ti ne odgovara "okruglo". Prosto rečeno, ti bi trebao shvatiti da se niko ovdje uopšte ne raspravlja sa tobom jer odgovaraš na stvari koje si umislio da tvrdimo. Niko nije rekao da se država upustila u novu nacionalizaciju ili da političari na vlasti planiraju napustiti neo-liberalni kurs. Ali svako ovdje govori da je promjena kursa moguća.

[Koçi Xoxe]

Da si malo bolje proučavao znao bi da: - su mnogi radnici imali dvojno članstvo AAUD i FAUD (20-ih) i da su dvije organizacije veoma aktivno sarađivale na lokalnom nivou, - da je AAUD-E kao posmatrač prisustvovao osnivanju MUR (1922), - da je besmisleno definisati ultra-ljevicu isključivo prema onome šta kaže ICC, - da mnogi sa poslijeratne ultra-ljevice retrospektivno imaju veoma pozitivno mišljenje o FORA-i ili ruskim anarhosindikalistima, itd.



Niko ti ne odgovara "okruglo". Prosto rečeno, ti bi trebao shvatiti da se niko ovdje uopšte ne raspravlja sa tobom jer odgovaraš na stvari koje si umislio da tvrdimo. Niko nije rekao da se država upustila u novu nacionalizaciju ili da političari na vlasti planiraju napustiti neo-liberalni kurs. Ali svako ovdje govori da je promjena kursa moguća.

Krasno je sve sto si rekao ali i dalje ostaju cinjenice da postoje levi komunisti koji su protiv saradnje sa anarho-sindikalistima i da ne postoji nikakav drzavni intervencionizam u privredu Republike Srpske.

[operarius]

Niko nije rekao da se država upustila u novu nacionalizaciju ili da političari na vlasti planiraju napustiti neo-liberalni kurs. Ali svako ovdje govori da je promjena kursa moguća.

Slučaj Kine već uvodi elemente za jedan novi kurs/oblik kapitalističke države. Što se neoliberalne situacije tiče, mislim da to nije intervencionizam, a kako vidim to obojica mislite, pa vam se samo pridružujem. Ta situacija je izmenjena struktura kapitalističkog načina proizvodnje u jednoj formaciji koja se smatrala centralnom - da je nazovemo evroatlantskom - u kojoj je dominantna država. To znači da njene ekonomske funkcije dominiraju nad ostalim (ideološkim i političkim). Doživljaj njene slabosti i marginalnosti je samo doživljaj našeg odnosa prema stvarnim uslovima, dakle ideologija, i to baš ta neoliberalna. Materijalnost ove ideologije je slabljenje nacionalnih država i ograničavanje njihovog suvereniteta, sa jedne strane, i jačanje nevladinog "sektora" koji je, zapravo, pravo mesto nastajuće države, sa druge strane.
Ako napustimo evropocentrizam, a materijalna osnova ovog napuštanja je upravo izmenjena situacija u svetskom sistemu, onda vidimo te elemente za novu fazu kapitalizma i potpuno nov način podele na periferiju i centar koji više ne odgovara geografskoj, tačnije, prostornoj podeli (predstavljanje pojma je uvek problem). Dakle, ono što je zanimljivo je činjenica da demokratski parlamentarizam ne mora biti oblik države koji najviše odgovara kapitalu, a to je materijalna osnova za obnovu i aktuelnost anarhističkih tendencija na frontu. Institucija predstavništva je urušena od strane kapitala i tu smo u defanzivi... Mislim mi, radnici. Budemo li ignorisali nastajuću državu - njeno širenje - u njoj nas neće biti od samog početka. Do sada smo gurali buržoaziju napred, a sada smo u stanju potpune pasivizacije ukoliko ignorišemo ovaj NGO sektor kao polje borbe, a onda i Kinu kao nešto što je mogući smer u kom idemo ovom ignorancijom.

[Lamanov]

Dakle, ono što je zanimljivo je činjenica da demokratski parlamentarizam ne mora biti oblik države koji najviše odgovara kapitalu, a to je materijalna osnova za obnovu i aktuelnost anarhističkih tendencija na frontu. Institucija predstavništva je urušena od strane kapitala i tu smo u defanzivi... Mislim mi, radnici. Budemo li ignorisali nastajuću državu - njeno širenje - u njoj nas neće biti od samog početka.

Nije mi ovo baš jasno. Šta znači predstavništvo, šta su "anarhističke tendencije" a u kom smislu nas "u državi neće biti"?

[operarius]

Niko nije rekao da se država upustila u novu nacionalizaciju ili da političari na vlasti planiraju napustiti neo-liberalni kurs. Ali svako ovdje govori da je promjena kursa moguća.

Slučaj Kine već uvodi elemente za jedan novi kurs/oblik kapitalističke države. Što se neoliberalne situacije tiče, mislim da to nije intervencionizam, a kako vidim to obojica mislite, pa vam se samo pridružujem. Ta situacija je izmenjena struktura kapitalističkog načina proizvodnje u jednoj formaciji koja se smatrala centralnom - da je nazovemo evroatlantskom - u kojoj je dominantna država. To znači da njene ekonomske funkcije dominiraju nad ostalim (ideološkim i političkim). Doživljaj njene slabosti i marginalnosti je samo doživljaj našeg odnosa prema stvarnim uslovima, dakle ideologija, i to baš ta neoliberalna. Materijalnost ove ideologije je slabljenje nacionalnih država i ograničavanje njihovog suvereniteta, sa jedne strane, i jačanje nevladinog "sektora" koji je, zapravo, pravo mesto nastajuće države, sa druge strane.
Ako napustimo evropocentrizam, a materijalna osnova ovog napuštanja je upravo izmenjena situacija u svetskom sistemu, onda vidimo te elemente za novu fazu kapitalizma i potpuno nov način podele na periferiju i centar koji više ne odgovara geografskoj, tačnije, prostornoj podeli (predstavljanje pojma je uvek problem). Dakle, ono što je zanimljivo je činjenica da demokratski parlamentarizam ne mora biti oblik države koji najviše odgovara kapitalu, a to je materijalna osnova za obnovu i aktuelnost anarhističkih tendencija na frontu. Institucija predstavništva je urušena od strane kapitala i tu smo u defanzivi... Mislim mi, radnici. Budemo li ignorisali nastajuću državu - njeno širenje - u njoj nas neće biti od samog početka. Do sada smo gurali buržoaziju napred, a sada smo u stanju potpune pasivizacije ukoliko ignorišemo ovaj NGO sektor kao polje borbe, a onda i Kinu kao nešto što je mogući smer u kom idemo ovom ignorancijom.

[operarius]

Dominantna uloga države znači da je država potpuno u funkciji kapitala i ne pojavljuje se kao jedan od učesnika na tržištu koji, međutim, ne radi za profit - kao što je to bio slučaj u intervencionističkoj fazi, pa je budila nadu i veru u jedan drugačiji način proizvodnje. Ona je danas u celosti kapital i radi na planu intervencionističkih vojnih akcija i ideološke reprodukcije ekonomističkog načina mišljenja i ponašanja. On je toliko rastegljiv, jer reč je o ideologiji, da se sama racionalnost smešta pod ekonomski model i ekonomske kategorije koje više ne računaju sa pojmom "zakon" (pravo više ne dominira ideologijiom). No, da ne idemo u spekulaciju previše: situacija je grđa od one koju smo imali u inervencionističkom dobu i to baš u pogledu uloge države u ekonomiji. Neoloberalizam nije liberalizam, i zato su njegovi konzervativni i nedemokratski izlivi upravo nacionalizmi i populizmi kakve smo ovde imali u izobilju, a imamo ih još.

[operarius]

Nije mi ovo baš jasno. Šta znači predstavništvo, šta su "anarhističke tendencije" a u kom smislu nas "u državi neće biti"?

Pod predstavništvom mislim na predstavničku demokratiju. Anarhističke tendencije su posledica njene krize - anarhizam je to video od početka, a Ruso na samom izvoru moderne države. Nije li neposredna demokratija prvi oblik kritike posredne demokratije? U tom smislu mislim na tendencije. Mada, imam na umu i modu, a pogotovo prevlast anarhista na ovom forumu. No, budući da je to prevlast anarhista, ne treba se plašiti nikakve diktature i centralizma, zar ne?
Ozbiljno, anarhistička kritička distanca je uvek dobrodošla, a svaki organizacioni oblik treba da diktira situacija i akcija - što je takođe deo anarhističkog nasleđa, ako se ne varam. No, nisam anarhista niti sam se dovoljno upoznao sa njim.
A to u vezi sa "državom u kojoj nas neće biti" odnosi se na koncept načina proizvodnje u originalnoj problematici marksizma kako nam ga je dao Marks, doduše tek od Altiserovog čitanja. Država se ne shvata instrumentalistički, niti kao nastavak - sistemski, organski ili kako hoćeš - ili deo neke klase. Ona je rezultat odnosa snaga sa prevlašću jedne od njih. Ovo "neće nas biti u njoj" i nije najsretnije izraženo. Čim su aparati tu, tu su i tendencije (borbe) koje oni artikulišu, sa jedne strane, i one koje oni suzbijaju, sa druge srane. Dakle, mi jesmo u ovim aparatima, ali ne znači da su naši interesi u njima zastupani adekvatno. (Sve u istoriji je klasna borba - pa je i pojava, na primer, ovog našeg nacionalizma proizvod klasne borbe, samo što sada nacionalistička ideologija zastupa radnike u ideološkoj klasnoj borbi jer je radnička ideologija poražena.) Do adekvatno zastupanih - ostvarenih - interesa dolazi sa dominacijom u njima. Prema tome, mislio sam da smo ignorisanjem NGO sektora, koji je nova država koja se razvija na ruševinama nacionalnih država, u njoj od početka dominirani ("donji"), i da nismo svesni da možemo imati čak i dominaciju. Jedna takva dominacija - u represivnim aparatima države - i jeste revolucija.