Protest studenata arhitekture

[klik.boom.]

Danas je u 14h oko 200 studentkinja i studenata Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na 20 minuta blokiralo Bulevar kralja Aleksandra u znak protesta zbog pooštrenog režima upisivanja u narednu godinu i školarina koje po studentu iznose 240.000 dinara.

Atmosfera je tokom protesta bila izuzetno dobra. Okupljeni su u više navrata uzvikivali: „Dole školarine“ i „Lopovi! Lopovi!“. Oni vozači koji su imali manje sreće i našli se u epicentru zbivanja, pozdravili su protest trubeći iz svojih vozila.

Studenti su pre samog protesta u više navrata kontaktirali i upravu fakulteta, ali i Rektorat Univerziteta, ali bez uspeha. Problem je takođe predstavljen i nadležnom ministarstvu.

Nakon pretnji koje su dobili od strane uprave fakulteta da će svi odgovorni za bilo kakav protest biti izbačeni sa fakulteta, studenti su odlučili da celu stvar iznesu u javnost.

Današnji protest, pod parolom „Po 3.000€ za propale reforme“ imao je za cilj da javnost podseti na probleme i socijalno stanje studenata, ali i da opomene upravu da na ovaj način neće moći da se ophodi prema njima.

Već desetak minuta nakon početka protesta studenti su dobili poziv od uprave i pregovori o zahtevima su ubrzo otpočeli.

Predstavnici studenata su u obraćanju okupljenim koleginicama i kolegama insistirali na tome da tokom pregovora neće donositi nikakvu odluku bez konsultacije sa ostalim studentima, kao i da oni nisu „topovsko meso“ već da je potrebno da se svi što više angažuju u organizaciji celog protesta.

Naredni zbor studenata na kom će se raspravljati o daljem toku protesta zakazan je za utorak u 16h ispred zgrade Tehničkih fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra.


Izvor: marks21.info

[klik.boom.]

Nove pretnje dekana Arhitektonskog fakulteta

Danas održani pregovori između predstavnika samoorganizovanih studenata i uprave Arhitektonskog fakulteta u Beogradu pokazali su se kao potpuni fijasko.

Dekan fakulteta, Vladimir Mako, sve vreme je pretio studentima da će biti izbačeni sa fakulteta ukoliko sa protestom nastave. U jednom trenutku njegova osornost prešla je svaku granicu kada je jednoj studentkinji rekao da će je ubiti ukoliko ne ućuti. Mako je takođe tvrdio da je Arhitektonski fakultet zapravo njegov, jer on "neformalno" poseduje većinu tog fakulteta i shodno tome na njemu može da radi šta hoće.

Razgovor je se vreme vođen u izuzetno neprijatnoj atmosferi, i uz konstantne pretnje od strane uprave. Na kraju, dekan je studentima poručio da on može samo da im školarine povisi na 4.000 eura i da mu je mnogo lakše da ih sve izbaci sa fakulteta nego da im smanji cenu studiranja.

Studenti arhitekture će po svemu sudeći pomeriti već najavljeni zbor za ponedeljak, kako bi zajedno raspravljali o ovom kriminalnom ophođenju njihove uprave. Podsetimo, 2007. godine, Arhitektonski fakultet više od nedelju dana bio je blokiran od strane studenata iz sličnih razloga. Od tada, školarina je smanjena na 2.000 eura, da bi se tokom leta vratila na 3.000. Sve vreme, upravom fakulteta predsedava Vladimir Mako.

Studenti nikako ne smeju da posustanu pred ovakvim bahaćenjem i protivzakonitim pretnjama uprave fakulteta! Dekan ne može biti feudalni gospodar fakulteta, niti gonič robova. Njegova funkcija je da studentima omogući što bolje uslove studiranja, što nikako nije slučaj sa Vladimirom Makom.

Samo zajedničkim i dobro organizovanim otporom, studenti će moći da dobiju ovu bitku.

Izvor

[mrki]

Biće protesta i na drugim fakultetima, čim se studenti i studentkinje malo informišu o povećanju školarina do kojeg je došlo prilikom nedavnog raspisivanja konkursa za upis:


Sa zvaničnog sajta Univerziteta u Beogradu
http://www.bg.ac.yu/pdf/Upis_osnovne_kvote.pdf


Nije teško uporediti, i videti koliko je povećanje na nekim fakultetima u odnosu na prošlu godinu. Izgleda kao da provociraju na pokretanje novog talasa protesta...

[Niggle]

Nisu normalni, studenti ce ih pregaziti....

[klik.boom.]

evo i par klipova...
arh1
arh2

[mrki]

Naši fakulteti nisu po svemu iza konkurencije
Školarine veće nego u okruženju

Autor: Branislava Gigović | 25.05.2008 - 00:02



Školarine na beogradskim fakultetima veće su nego u okruženju. Studenti u Ljubljani, Sarajevu i Zagrebu, ako nisu na budžetu, u proseku će manje izdvojiti za upis godine od svojih beogradskih kolega. Tako, na primer, za studije farmacije kod nas treba platiti 1.300 evra, dok u Ljubljani to košta samo 521 evro. Na medicini samofinansirajući student treba da plati 50 evra manje nego na farmaciji, a u Ljubljani su ove studije besplatne.

Saveti fakulteta u Srbiji su i ove godine odlučili da povise školarine u iznosu od deset do 30 hiljada dinara, iako se Senat BU protivi menjanju prošlogodišnjih cena studija. O visini školarina na našim fakultetima, rektor BU Branko Kovačević je rekao za "Blic nedelje" da saveti ovih ustanova sami odlučuju koliko će naplatiti školarinu od samofinansirajućih studenata.
Prema njegovim rečima, država koja plaća školovanje za studente na bužetu daje na većini fakulteta isto novca koliko taj fakultet traži za jednog samofinansirajućeg studenta. Jedino se na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu uzima više novca za samofinansiranje nego što država daje za studenta koji je na bužetu.
- Bilo bi dobro kada bi došlo do izmene Zakona o visokoškolskom obrazovanju i da se napravi model koji će odgovarati većini studenata - kaže Kovačević, i dodaje da je u većini zapadnih zemalja uvedena participacija u kojoj studenti ne plaćaju punu cenu, već na osnovu ostvarenih bodova u njoj učestvuju u jednom delu plaćanja.
Trenutno su kod nas najskuplje studije na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i za njih treba izdvojiti čak 2.400 evra.
Interesantno je da su, na primer, studije na istom fakultetu u Ljubljani skuplje za 200 evra, dok je u Zagrebu i Sarajevu prilično niža cena ovih studija. U ova dva grada godišnja školarina za arhitekturu je 950 evra.
Ukoliko se uporede cene studija, najisplativije školovanje je u Sarajevu. Na fakultete u ovom gradu mogu da se upišu svi studenti iz okruženja, dakle i iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, koji se ne tretiraju kao strani državljani i plaćaju istu cenu školarine kao i tamošnji studenti.
Zakonom o Visokoškolskom obrazovanju u kantonu Sarajevo je odlučeno da cene samofinansiranja na fakultetima budu raspodeljene u tri grupe, odnosno studije na svim društvenim fakultetima koštaju 612 evra, tehničkim 918, a na prirodnim 1.020 evra. Visina ovih školarina, kako kaže za "Blic nedelje" šefica studentske službe Univerziteta u Sarajevu Alma Vranić, najverovatnije ni ove godine neće biti promenjene.
U Zagrebu su tri fakulteta predložila da se prošlogodišnje cene školarina povise, odnosno Pravni, Ekonomski i Fakultet političkih nauka. Prava cena studija biće poznata tek krajem nedelje, a ova tri fakulteta su najavila poskupljenje u visini od 40 do 325 evra.
Na fakultetima u Zagrebu postoji drugačiji sistem naplaćivanja školarina, takozvani linearni. Naime, visina školarine se određuje na osnovu kvota, odnosno broja poena koje je budući brucoš osvojio tokom školovanja u srednjoj školi i na prijemnom, ili za studente - broj ECTS poena na fakultetu.
Prema rečima Tamare Dagen, PR Univerziteta u Zagrebu, većina fakulteta je ostala pri odluci da participaciju naplaćuje u istom iznosu kao i prošle godine. Nešto više novca budući brucoš će morati da izdvoji za Fakultet organizacije i informatike u Varaždinu, odnosno 1.235 evra, dok će na farmaciji, medicini i stomatologiji godina koštati 1.200 evra.
Naši dalji susedi u Ljubljani ipak najavljuju više školarine u odnosu na prošlu godinu, ali će ova odluka dočekati kraj jula da postane i konačna.
- Još nije odlučeno koliko će iznositi konačne cene školarina na našim fakultetima, ali ne verujem da će se one drastično promeniti u odnosu na prošlogodišnje - kaže Polanca Valenčić sa Univerziteta u Ljubljani.

Elektrotehnički fakultet jeftiniji u Ljubljani
Za studije na Fakultetu za fiziku i matematiku u Ljubljani treba izdvojiti 375 evra. Na ekonomskom fakultetu je školarina mnogo viša - 2.480 evra. Studije elektrotehnike u Ljubljani su jeftinije nego u Beogradu i koštaju 918 evra. Kod nas za studije elektrotehnike treba da izdvojite čak 1.620 evra. Ipak i pri Univerzitetu u Ljubljani ima školarina koje su prilično visoke, pa tako budući brucoš pedagogije treba da plati za jednu godinu studija 1.827 evra, a za psihologiju 2.420 evra. Studije geodezije su za sada u Ljubljani papreno skupe i jedna godina košta skoro tri hiljade evra.

http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=42921