Eksploatacija bez granica

[Niggle]

Odličan komentar...

EKSPLOATACIJA BEZ GRANICA


(beleške o ekonomskom programu LDP i načelima na kojima se on zasniva)

Tokom prošlog meseca, a sa kulminacijom oko Prvog maja, bili smo izloženi egzaltiranom reklamiranju ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP), pod naslovom „Ekonomija bez granica“. Taj program je najavljen kao „ekonomski program moderne Srbije“, a lider LDP Čedomir Jovanović naglasio je kako ovim programom želi da se potvrdi „opredeljenje ka suštinskim promenama, promenama sistema“.(1)

Posle takvog uvoda, moglo bi se pomisliti kako taj program nagoveštava zaokret od postojeće ekonomske politike, zasnovane na neoliberalnom tržišnom modelu, koja već godinama, diktirajući mere deregulacije, privatizacije i liberalizacije trgovine i investicija, bezuspešno pokušava da nađe izlaz iz strukturalne ekonomske krize, uz pogubne efekte na standard života većine stanovništva. Očekivalo bi se da ekonomski program za „modernu Srbiju“, koji nastoji da trasira put ka „promenama sistema“, treba da ponudi racionalniji pristup ekonomskoj politici, više osećaja za ublažavanje posledica krvavog nasleđa Srbije 1990-ih, pokušaj da se isprave efekti drastičnih praksi ratnog profiterstva i pljačkaških prvatizacija, da ponudi više solidarnosti i društvene odgovornosti u oblasti privrede.

Nasuprot tome, program „Ekonomija bez granica“ za svoj sadržaj ima fanatično isticanje vere u liberalizam, u konkurenciju kao preduslov svakog napretka, u suverenitet potrošača umesto suvereniteta proizvođača, u minimalne funkcije države, usmerene uglavnom na policijske zadatke zaštite poretka i vlasničkih prava. Okosnicu programa čine zalaganje za slobodno tržište rada i minimalnu regulaciju tržišta kapitala, zalaganje za liberalizaciju domaćeg tržišta i potpunu unilateralnu spoljnotrgovinsku liberalizaciju, koja podrazumeva ukidanje svih carina i vancarinskih barijera, zalaganje za smanjenje javne potrošnje, zalaganje za potpunu privatizaciju javnih i društvenih preduzeća, i zalaganje za potpunu liberalizaciju tokova kapitala.(2)

Iz ovoga se vidi da ekonomski program LDP, zapravo, ne nudi ništa novo. On se sastoji iz veoma suvog i nekreativnog nabrajanja oveštalih dogmi desničarske neoliberalne političke doktrine, koja se ustoličila kao inspiracija politike Ronalda Regana i Margaret Tačer, počev od 1970-ih, kada je kejnzijanski pristup ublažavanju strukturalne krize kapitalizma doživeo slom. Reprivatizacija čitavih sektora socijalizovane privrede, zahtev da se celo društvo ustroji na tržišnim principima, redukcija nivoa socijalnih izdataka i zaštite, uz glorifikovanje društvenog takmičenja, nešto je sa čim se i Srbija, u manjoj ili većoj meri, suočava još od „ratne tranzicije“ tokom Miloševićeve vladavine 1990-ih. Sve vodeće političke partije u Srbiji (od Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije do Demokratske stranke i G17 plus) svoje programe baziraju na vrednostima tržišne privrede, izražavajući slabije ili snažnije pristajanje na neoliberalnu politiku. Nijedna, pak, toliko otvoreno i bezobzirno ne zagovara mere kojima se siromaši životni ambijent većine stanovništva i ugrožavaju univerzalna ljudska prava, poput prava na socijalnu zaštitu, prava na rad, prava na zadovoljavajuće uslove rada, na zaštitu od nezaposlenosti, prava na zdravstvenu zaštitu, prava na zadovoljavajući standard života, itd, kao što se to čini u nedavno prezentovanom ekonomskom programu LDP.

Taj program zahteva „radikalne reformske rezove“ u cilju uklanjanja „socijalističkog mentaliteta“ i sličnih „ekonomskih i mentalitetskih poremećaja“, koji su, prema piscima programa, posledica „vladajuće ekonomske filozofije kolektivizma“.(3)

Jedan od pisaca programa, član ekonomskog tima LDP Ivan Janković, obrazlaže da bi radikalne reformske mere, koje bi doprinele ekonomskom rastu, trebalo da budu „radikalno smanjenje državne potrošnje, smanjenje ili zamrzavanje plata u javnom sektoru, smanjenje poslovne regulative odnosno oslobađanje preduzetničke inicijative, ukidanje kontrole cena i plata, privatizacija... liberalizacija tržišta rada“.(4)

Isti pisac slavu je stekao kao glavni urednik internet magazina „Katalaksija“, propagandnog projekta čiji je cilj proširivanje intelektualnog uticaja Mizesa, Hajeka, Nozika i drugih predstavnika „libertarijanske“ doktrine o omnipotentnom tržištu.

Čin obnarodovanja ekonomskog programa LDP, redakcija „Katalaksije“ propratila je javnim saopštenjem. U njemu se prvo deklariše da je „Katalaksija“ časopis posvećen „promociji individualne slobode i slobodnog tržišta“, čija se politika suprotstavlja posledicama „komunističke zaostavštine i opredeljenja ogromnog broja političkih stranaka za ideje u rasponu od radikalne levice do socijaldemokratije“. Potom se ističe kako ekonomski program LDP, koji je, sa dvoje kolega iz Centra za slobodno tržište, napisao i promovisao njen glavni urednik, „počiva na načelima do kojih drži i časopis ‘Katalaksija’“. Takođe se izražava i zadovoljstvo „ovakvim izborom LDP-a, pogotovo kada se ima u vidu činjenica da je to prva parlamentarna stranka koja je usvojila jedan takav program“.(5)

Kada dođemo do pitanja načela kojih se drže Ivan Janković i njegovi saradnici u „Katalaksiji“, a na kojima počiva i ekonomski program LDP, preostaje nam samo da konstatujemo koliko je upadljiva njihova nepomirljivost s načelima demokratije, modernih vrednosti i progresivnih društvenih težnji za ljudskom emancipacijom.

Naime, tokom proteklih godina, uredništvo i saradnici „Katalaksije“ su kontinuirano, u svojim tekstovima didaktičke i polemičke prirode, iznosili stavove kojima su formulisali veoma konzistentan korpus ideja krajnje desnog liberalizma, izrazito antidemokratskog i reakcionarnog sadržaja, uz javno izražavanje simpatija čak i prema pojedinim fašističkim pojavama.

U tekstovima koji se objavljuju u „Katalaksiji“ polemiše se protiv demokratije, uz insistiranje na tome da poenta bilo kog pravednog političkog poretka nije u demokratičnosti, već u zaštiti individualnih prava, zbog čega poželjna liberalna vlast počiva na potpuno drugačijoj vrsti legitimiteta od demokratske. Iz toga, zatim, sledi zalaganje za ograničenje demokratije, jer politikom treba da se bave ljudi koji su specijalizovani za to zanimanje.(6) A kada se liberalizam oslobodi demokratskog bagaža, može sebi dati i diktatorska ovlašćenja ukidanja pojmova. Što se tiče pojma socijalne pravde, pisac ekonomskog programa LDP naglašava da je to „logička besmislica“.(7)

Pisac ekonomskog programa LDP zahteva praktikovanje konzervativnog patrijarhalnog modela porodice, kao ekonomski opravdanog. Zalaže se za oštru podelu uloga među polovima, gde je za muškarca određeno da ima „aktivnosti van kuće“ i da „zarađuje sredstva za život“, dok žena treba da bude vezana za domaćinstvo i „uzgajanje dece“. On ističe da je očuvanje tradicionalne porodice jedna od pretpostavki očuvanja moralne i kulturne infrastrukture na kojoj počiva „slobodno društvo“, a napad na patrijarhalnu porodicu ocenjuje kao kamuflirani napad na „tradicionalni liberalizam“, i „promociju socijalizma i ropstva pojedinca u odnosu na državu“.(8)

Dalje, pisac ekonomskog programa LDP apeluje na liberalnu javnost da ne naseda na ekološke priče o opasnostima koje su posledica zagađenja planete na kojoj živimo, jer na „histeriju o globalnom zagrevanju“ treba gledati kao na instrument „jačanja političke moći onih grupa koje žele da suzbiju slobodnu konkurenciju i globalizaciju“.(9)

Zanimljivo je s kolikom gorljivošću pisac ekonomskog programa LDP napada pacifiste i druge kritičare agresorske politike predsednika SAD Džordža Buša. Mirovnjačku parolu „Ne damo krv za naftu“, on ocenjuje kao „otrcani komunistički stereotip“, a na dobar odziv koji ona ima u zapadnoevropskim zemljama reaguje elitističkom osudom „doktrinarno-demokratskog poverenja u narod i njegovu zdravu pamet kao pouzdane političke vodiče“. On rezolutno ističe da „svako kome je sloboda naše civilizacije na srcu, mora shvatiti da je jedini poželjan ishod cele ove gužve oko Iraka pobeda Amerike u ratu, i poraz onih koji priželjkuju poraz Amerike, od Pekinga i Moskve, do Teherana, Tora Bore ili Pariza“.(10)

Pisac ekonomskog programa LDP ocenjuje kako će nacionalizam u XXI veku biti „korisna i progresivna pojava“, budući da će biti snaga koja će se suprotstaviti levičarima koji su se, suočeni sa „porazom socijalističkog projekta u okvirima nacionalnih država“, „polako počeli okretati nadnacionalnim institucijama kao novoj igrački za popravljanje čovečanstva i ‘humanizovanje’ kapitalizma“.(11)

Pisac ekonomskog programa LDP zalaže se za „potpunu političku rehabilitaciju Ravnogorskog pokreta“. Smatra da je Draža Mihailović bio „komandant legalnih oružanih snaga“, koji „gradi svoju strategiju tako da poštedi narod žrtava i razaranja“. Janković i njegov saradnik iz redakcije „Katalaksije“ osuđuju partizane kao „grupu profesionalnih revolucionara koja u ratnim uslovima podiže pobunu, ne da bi zemlju oslobodila od jedne okupatorske sile, već da bi je podvrgla okupaciji druge“. Za ove korifeje liberalizma u Srbiji, četnici nesumnjivo predstavljaju „dobre momke“, a njihova „saradnja sa Nemcima je onda imala taktičkog smisla, jer je bolje koncentrisati se na najveću opasnost, komuniste“. Iz toga, pretpostavimo, i sledi njihov zaključak da je „antifašizam po sebi besmislena kategorija“.(12)

Posle takvog zaključka, ne bi trebalo da začudi to što se pisac ekonomskog programa LDP i njegove kolege ne zadržavaju samo na glorifikaciji domaćih ratnih zločinaca i kolaboratora s fašizmom iz vremena Drugog svetskog rata, već izražavaju podršku i drugima koji su okrvavili ruke mučenjem i ubijanjem hiljada nedužnih ljudi u ime načela do kojih drži i časopis „Katalaksija“. Mračna groteska propagiranja tržišnog fundamentalizma potpun oblik dostiže u redakcijskom saopštenju povodom dugo odlaganog početka sudskog procesa nekadašnjem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu, optuženom zbog sistematskih mučenja, masovnih ubistava, nezakonitih zatvaranja i kidnapovanja. Saopštenje pod naslovom „Stop crvenom teroru!“ započinje doslovno sledećom rečenicom: „Redakcija ‘Katalaksije’ se pridružuje većini čileanskog naroda i svim slobodoljubivim ljudima širom sveta u oštroj osudi najave sudskog progona generala Augusta de Pinočea, bivšeg predsednika Čilea, i heroja slobodnog čovečanstva, čoveka koji je obezbedio ne samo napredak i blagostanje Čilea, već i zaustavio dalje širenje komunističke infiltracije u Latinskoj Americi“.

U tom saopštenju podrške Pinočeu, pisac ekonomskog programa LDP i njegovi redakcijski saradnici iznose tvrdnje da je čileanski diktator, šef vojne hunte i poslodavac izbeglim nacistima, „tokom deceniju i po svoje vladavine Čile pretvorio u najslobodniju i najprosperitetniju zemlju Južne Amerike“, dok je „takozvani teror“ s početka 1980-ih „bio samo odmeren odgovor vlasti na širenje nereda koje su izazivali komunistički sindikati, organizujući masovne nasilne demonstracije“.(13)

S obzirom da se ekonomski program LDP „Ekonomija bez granica“ zasniva na istim načelima na kojima počivaju i predstavljeni stavovi, jasno je da je njegovim usvajanjem jedan bizarni ideološki projekat propagiranja neoliberalne dogmatike, nakon dugogodišnjeg upornog zalaganja, najzad uspeo da obezbedi okvir organizovanog partijskog delovanja i time ostvari mehanizme još snažnijeg širenja uticaja doktrine tržišnog totalitarizma u državnom aparatu.

Zahtevi ekonomskog programa LDP idu na ruku svim potencijalnim merama koje pospešuju smanjenje socijalne sigurnosti stanovništva, masovno otpuštanje radnika i radnica, nesigurnost zaposlenja, produžavanje trajanja radnog dana i pogoršavanje uslova na radu, snižavanje plata, neizvesnost penzionih fondova, poskupljenje zdravstvenih usluga i školovanja, suspendovanje demokratije i isključivanje čitavih društvenih slojeva iz političkog delovanja, jačanje polne diskriminacije, uspon militarizma i ratne politike, blagonaklonost prema fašističkom delovanju, organizovanje terora nad radničkim sindikatima...

U okolnostima pritisaka u pravcu sprovođenja takvog ili sličnog programa, treba očekivati vrlo agresivno političko intervenisanje s ciljem podrivanje preostalih elemenata sistema socijalne zaštite i stečenih prava najširih društvenih slojeva. Međutim, ostaje i uverenje da će se brzo konsolidovati i masovan, demokratski, politički artikulisan i solidaran otpor radništva i drugih obespravljenih društvenih grupa, ugroženih perspektivom nametanja neoliberalne utopije bezgranične eksploatacije.

Beleška o autoru: Vladimir Marković (1977) po zanimanju je sociolog, radi na Univerzitetu u Beogradu, i bavi se društvenom kritikom. Bio je aktivni učesnik studentkog pokreta, angažovao se kao antimilitaristički i antiratni aktivista, a poslednjih godina učestvuje u organizovanju antifašističkog pokreta. Zalaže se za reafirmaciju marksističke teorije i zastupa ideje proleterskog internacionalizma.


(1) „Promocija ekonomskog programa LDP ‘Ekonomija bez granica’“, 10. 4. 2008: http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=1064)

(2) „Ekonomija bez granica“, Liberalno Demokratska Partija: http://www.ldp.org.yu/admin/download...%20granica.pdf

(3) „Ekonomija bez granica“, Liberalno Demokratska Partija: http://www.ldp.org.yu/admin/download...%20granica.pdf

(4) „Promocija ekonomskog programa LDP ‘Ekonomija bez granica’“, 10. 4. 2008: http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=1064

(5) „Saopštenje redakcije časopisa ‘Katalaksija’ povodom usvajanja protržišnog programa LDP-a“, Katalaksija, 2. 5. 2008: http://www.katalaksija.com/v2.0/inde...d=109&Itemid=1

(6) Andreja Vražalić, „Demokratija protiv ljudskih prava. Prilog demaskiranju demokratskog mita“, Katalaksija, 12. 11. 2004: http://www.katalaksija.com/template....article_id=185

(7) Ivan Janković, „Šta je to socijalna pravda?“, Katalaksija, 1. 9. 2005: http://www.katalaksija.com/template....article_id=291

(8) Ivan Janković, „Ekonomsko opravdanje patrijarhalne porodice“, Katalaksija, 26. 9. 2004: http://www.katalaksija.com/template....article_id=136

(9) Ivan Janković, „Alarmistički mitovi o globalnom zagrevanju“, Katalaksija, 8. 7. 2007: http://www.katalaksija.com/v2.0/inde...id=93&Itemid=4

(10) Ivan Janković, „Antiamerikanizam i mirovnjački talibani“, Katalaksija, 11. 9. 2004: http://www.katalaksija.com/template....article_id=116

(11) Ivan Janković, „Liberalni nacionalizam“, Katalaksija, 26. 4. 2005: http://www.katalaksija.com/template....article_id=231

(12) Andreja Vražalić & Ivan Janković, „Istina ili pomirenje?“, Katalaksija, 18. 12. 2004: http://www.katalaksija.com/template....article_id=210

(13) „Stop crvenom teroru! Povodom najave sudske hajke na generala Pinočea“, Katalaksija, 23. 9. 2004: http://www.katalaksija.com/template....article_id=129

Izvor

[Bobi]

Sjajan tekst!

[Niggle]

A prenet na Blog B92 tekst je izazvao lavinu reakcija besnih liberala. Tragicno nepismeno:

http://blog.b92.net/text/2935/Eksplo...bez%20granica/

[mrki]

Odlično! Analize naših drugova počeli su da prenose svi živi.
Uvek sam smatrao da će superiornost marksizma doći do izražaja u odnosu na bezidejnost tumačenja politike koje daju buržoaski analitičari.

[Bandito]

Da li je ovo krsenje izborne sutnje?
Sve u svemu,tekst ne moze biti bolji.

[klik.boom.]

Svaka cast!

[Bobi]

Evo liberal-fašista Ivan Janković je napisao potpuno neverovatan odgovor na tekst druga Markovića:

MARKSIZAM BEZ GRANICA
Autor Ivan Janković
09.05.2008.
[FONT=verdana,geneva]
Odgovor glavnog urednika Katalaksije na tekst "Eksploatiacija bez granica"[/FONT]

Sport napadanja i pljuvanja LDP na sajtu NSPM je jedan od najraširijenijih i najomiljenijih sportova "nacionalno svesne" inteligencije. Ipak, to najčešće podrazumeva kritike za nacionalnu izdaju, nedovoljan "patriotski" kapacitet i manjak uštivnosti i razumevanja za ratne zločince i ratnu politiku 1990-ih i njihove današnje jatake i nastavljače. Ipak, nedavno smo i u toj disciplini dobili inovaciju: pod naslovom "Eksploatacija bez granica", mogli smo da pročitamo kritiku ekonomskog programa LDP, Ekonomija bez granica, iz pera autora Vladimira Markovića (Marković 2008).

Ovaj autor je inače u krugovima studenata i profesora Filozofskog fakulteta poznat pod znakovitim nadimkom Vlad-Marks, zbog svoje krajnje marksitičke ortodoksnosti i aktivizma u raznim radikalno-levičarskim organizacijama popout "Socijalnog fronta". U jednom tekstu pre godinu ili dve, sociolog Jovo Bakić je citirao napad na časopis Katalaksija na forumu organizacije Socijalni Front koji gotovo od reči do reči ponavlja sve teze iz Vlad-Marksove najnovije paškvile. Taj napad je potpisala osoba s nadimkom "Komesar" a neverovatna sličnost tog teksta sa novom Markovićevom paškvilom nedoljivo nameće zaključak da bi upravo Marković/Vlad-Marks mogao biti taj forumski Komesar: Pomenute individue (Ivan Janković i Borislav Ristić) zastupaju stavove koji se kreću u rasponu od usvajanja intelektualne antiratne pozicije "Druge Srbije" do glorifikacije Draže Mihailovića, Augusta Pinočea i ratne politike Džordža Buša, od tirada protiv države i birokratije do obožavanja konzervativnih vrednosti nacionalne tradicije i patrijarhalne porodice. Sve je ovo protkano najzagriženijim antikomunizmom i zapenušalim tržišnim fundamentalizmom, izraženim u drečećim parolama i bombastičnim frazama. Kada svoje vizije poželjnog društva izražavaju na ovaj način, on i zapravo prikazuju kapitalizam idealnotipski, u zaoštrenoj formi, u njegovim krajnjim konsekvencama ." (Bakić, 2006) Ako čitalac sad pogleda Markovićev novi prilog na NSPM videće da on samo ponavlja i neznatno dopunjuje ono što je već pre možda dve godine napisao "Komesar" na forumu Socijalni front. Štaviše na samom tom forumu jedan od diskutanata se raduje što su "analize naših drugova počeli da prenose svi živi" (SF, 2008) što praktično znači da je Marković njihov član. Inače, na tom forumu najuočljiviji simboli su srp i čekić, zatim petokraka, a ponegde i anarhističko slovo A, a na wikipedijinoj odrednici se kaže da je ta organizacija između svojih ostalih aktivnosti bavi Vođenjem različitih oblika kampanje protiv privatizacije društvene imovine, javnim manifestacijama, tribinama, distribucijom antiprivatizacijskih letaka i plakata, kao i direktnijim oblicima sabotiranja vladine propagande za privatizaciju (štagod ovo poslednje značilo). Forumaši jedni druge tituliraju sa "drugovi" i "drugarice", a ogromna većina njih se smatraju komunistima i radikalnim marksistima. Sam Marković je uz ovaj tekst predstavljen kao osoba koja se azlaže za "reafirmaciju marksističke teorije i proleterski internacionalizam". To je kontekst koji čitalac treba da ima na umu kad čita pomennuti tekst. Jedan od tih drugova komunista i anarhosindiaklista, Komesar alias Vladimir Marković zvani Vlad-Marks, sada je skinuo forumsku masku i istupio pod punim imenom i prezimenom, da na sajtu kojim dominira koncepcija amnestiranja skorašnje nacionalističke prošlosti, patrijarhalizma, klerikalizma, itd napadne liberale. Kako se samo levi i desni ekstremisti lako dogovore ko im je najveći naprijatelj, i stave svoje razlike u zagradu!

Markovićeva paškvila ima dva dela. Prvi deo obuhvata kratku analizu i "marksističku" kritiku ekonomskog programa LDP, a drugi pokušaj diskreditovanja LDP ličnim napadom na mene, kao na jednog od pisaca i promotera tog programa. Ukratko o obe stvari.

Najpre, prvi deo. Posle lapidarnog i u osnovi tačnog predstavljanja osnovnih odredbi programa, autor prelazi na kritiku. Ta kritika nažlost nije ozbiljna, niti argumentovana, već predstavlja karakterističnu kolekciju popularnih radikalno-levičarskih talking points o tranziciji, liberalizmu, konkurenciji, tržištu itd. Recimo autor tvrdi da sve stranke u Srbiji, uključujući i SPS, sprovode ili zagovaraju "neoliberalne reforme", a LDP je samo najekstremniji među njima. Ipak, ako pogledamo program i nastupe SPS u ovoj kampanji videćemo samo demagoško-populističke zahteve za duplim povećanjem penzija i plata, većim beneficijama za sindikate, većim porezima i državnom potrošnjom, i atake na postojeću vlast zbog nedovoljne socijalne osetljivosti. Kakav je to "neoliberalizam"? Ili naprosto iz ptičje, revolucionarne perspektive "Socijalnog fronta" sve što je manje od komunističkog prevrata, "eksproprijacije eksproprijatora" i streljanja kulaka, po definiciji predstavlja "neoliberalizam"? Kakav je, s druge strane, "neoliberalizam" DS, DSS ili G 17 plus? U svom programu "20 tačaka" (G 17 plus, 2008) za ove izbore DS i G17, kao i ranijim programima svih ovih stranaka, izlistava se niz mera državne pomoći i subvencija svemu i svakome, od malih do velikih privrednika, od akcija javnih radova do subvencionisanih stanova, od zemljoradnika do penzionera, od mladih nezaposlenih do starijih nezaposlenih, od radno intenzivnih industrija do kapitalno intenzivnih industrija. Svakome sledi neka crkavica o trošku poreskih obveznika. Kakav je to neoliberalizam? O radikalima ne vredi ni trošiti reči: oni se potpuno slažu sa našim Vlad-Marksom da je tranzicija od 2000 naovamo uništila sve banke i firme koje vrede i da je sad gore nego pre 5. oktobra. Kakva je, na koncu, to navodno konsenzualna, "neoliberalna" ekonomska politika u zemlji u kojoj državna potrošnja jede više od polovine GDP, porezi i doprinosi na plate iznose preko 60% bruto zarade, postoji vrlo zatvoreno tržište, ni jedan od velikih dražvnih sistema nije privatizovan itd?

Stepen neznanja o nekoj stvari je visoko kreliran sa brojem problematičnih tvrđenja koja zahtevaju obrazloženje, a koja autor ne obrazlaže, već podrazumeva. Umesto da recimo osporava tvrdnje LDP da slobodna trgovina doprinosi ekonomskom rastu, ili da minimalna nadnica povećava nezaposlenost, ili da privatizacija preduzeća povećava ekonomsku efikasnost i plate zaposlenih, on misli da je dovoljno ponavljati ubeskraj gluposti o "neoliberalizmu" i "divljoj tranziciji" i "potrebi socijalne solidarnosti" i verovati da to što se rečene gluposti u toplom gnezdu Socijalnog Fronta uzimaju kao biblijska istina, znači da one jesu biblijska istina.

Bazična nekompetencija autora, ovaj put ne samo ekonomska već i političko-teorijska, vidi se naročito u drugom delu gde on prelazi na operaciju ličnog napada na mene da bi diskreditovao i LDP. Tu on navodi šest ili sedam teza o meni i časopisu Katalaksija čiji sam urednik, za koje (iz konteksta vidimo) veruje da pokazuju identitet liberalizma i desnog esktremizma. (To su uglavnom one iste teze iz "Komesarovog" dopisa na Socijalnom Frontu koji je citirao Bakić, samo apgrejdovane uvlačenjem LDP-a u igru). No, pri pažljivijim čitanju, vidimo da nikakve protivrečnosti nema između tih stavova i liberalnih ideja. Najčešće su te Markovićeve kritike tačne ali za dokazivanje "desnog ekstremizma" irelevantne opservacije o meni ili nekom drugom autoru sa Katalaksije, ili se, u jednom ili dva slučaja, radi o falsifikovanom ili pogrešnom predstavljanju naših stavova.

Recimo, tvrdi se, pozivajući se na tekst Andreje Vražalića, da je Katalaksija protiv demokratije jer zagovara primat individualnih prava, "zbog čega poželjna liberalna vlast počiva na potpuno drugačijoj vrsti legitimiteta od demokratske. Iz toga, zatim, sledi zalaganje za ograničenje demokratije, jer politikom treba da se bave ljudi koji su specijalizovani za to zanimanje". Ovo izgleda kao da Vražalić, i ja kao njegov saborac sa Katalaksije, verujemo da je demokratija loša, a rešenje problema diktatura neke prosvećene elite. Ali, kad pročitate Vražalićev tekst vi vidite da je reč o standardnoj liberalno-konstitucionalističkoj kritici demokratije gde on kao ideal uzima konstitucionalnu republiku američkih Očeva utemeljivača, lokovski ideal checks and balances, vladavinu prava i parlamentarizam, a neograničenu demokratiju vidi kao napad na te tradicionalne liberalne vrednosti. Vlada koja se u sve meša u ime volje većine, ugrožava prava pojedinca. To je standardna kritika paternalizma države blagostanja koja ide od Tokvila, preko Konstana, do Mizesa, Hajeka ili Bjukenena, i nema nikakve veze sa podmetnutim zalaganjem za nekakvu diktaturu provećenih.

Takođe, i da time pređemo na tačna a irelevantna Markovićeva tvrđenja, nije jasno zašto bi moja (zapravo izvorno Hajekova) tvrdnja da je "socijalna pravda" besmislen pojam bila u neskladu sa ideologijom LDP kao liberalne stranke? Kategorija socijalne pravde je potpuno nejasna, i obično se koristi kao "teorijsko" opravdanje državne redistribucije dohotka, sa ciljem postizanja većeg stepena jednakosti. Ali, na kom moralnom temelju je zasnovana ideja da svi moraju biti ekonomski jednaki, i do koje mere se mora vršiti redistribucija? Samo manjina radikalnih komunista misli da svi moraju da imaju apsolutno jednake udele, a ostali zagovornici redistribucije podrazumevaju da je neki stepen nejednakosti nužan. Koliki stepen nejednakosti, meren recimo Ginijevim koeficijentom, i zašto baš taj a ne neki drugi? Ako te kriterijume nemamo (a niko nam ih još nije dao) socijalna pravda zaista ostaje besmislica, koja se koristi kao opravdanje svake redistribucije. Sve su to pitanja koja autor ne postavlja jer on i njegovi drugari o tome ne razmišljaju, pa veruje da i niko drugi ne može da razmišlja.

Još je manje jasno šta je antiliberalno on našao u mom opisu histerije globalnog zagrevanja kao pokušaja da se pod novim izgovorima obnovi ideja svetskog ekonomskog planiranja i državnog socijalizma (Janković, 2008). Veliki broj liberalnih ekonomista i filozofa, ne samo klimatologa, misli upravo to. Jedan od vodećih liberalnih reformatora u Evropi, češki predsednik Vaclav Klaus objavio je upravo knjigu u kojoj tvrdi kako danas nije ugoržena planeta nego sloboda i prosperitet čovečanstva od strane socijalističkih panera i ekoloških fanatika koji koriste globalno zagrevanje kao paravan za zaustavaljanje ekonomske globalizacije.

Ili recimo Draža Mihailović (još jedna Komesareva dosetka koju njegov dvojnik sa stranica NSPM reciklira). Vlad-Marks je ubeđen da je LDP-u konačno doakao kada konstatuje da pisac njegovog ekonomskog programa veruje da su "četnici dobri momci" (dočim su oni fašistički saradnici okupatora kako naš borac za "proletersku solidarnost" veruje), koji Dražu proglašava za komandanta legalne vojske, a "antifašizam" kao ideologiju smatra besmislenim, a komuniste revolucionarima koji jednu okupaciju žele da zamene drugom (Marković, 2008). Ali, što bi bilo koji liberal branio komunističku diktaturu ili optuživao ne-komunističke antifašiste za saradnju sa okupatorom (osim ako ne želi da pokaže svoje neobrazovanje u toj stvari, poput Markovića)? Dražu legalnim komandantom vojske nisam proglasio ja, nego legalna vlada u Londonu koja ga je postavila za ministra vojnog a Slobodana Jovanović za njegovog zamenika. Da li je Draža dobar momak ili ne za svet je verovatno od mnenja mladih komunista i anarhosindikalista u Srbiji važnije to što je od strane američkog predsednika Trumana 1949. odlikovan najvišim američkim državnim odlikovanjem za doprinos borbi protiv fašizma. Ili je od američkog predsednika vlasniji da sud o Mihailoviću donese drug Staljin ili Titov sudija Miloš Minić ili Titova dvorska istoriografija? Kada se pak radi o taktičkoj saradnji sa Nemcima, Marković je pogrešio – mi je ne pripisujemo (pa makar i "opravdavajući je") Draži nego komunistima, koji su predvođeni Đilasom i Velibitom na martovskim pregovorima u Zagrebu 1943 postigli dogovor sa Nemcima da se u slučaju iskrcavanja saveznika na Balkan bore zajedno protiv saveznika i Mihailovića. A pod taktičkom saradnjom četnika o kojoj govori naš autor, mislimo na saradnju Đujića sa Italijanima (ne Nemcima), a protiv ustaša. S druge strane, antifašizam kao ideologiju opet nisam odbacio ja, nego slavni zapadni istoričari poput Fransoa Firea ili Ernsta Noltea. Opet, autor kao suštu istinu podrazumeva krajnje sporna komunistička gledišta na modernu istoriju, koja on toliko nekritički prihvata da se čak i ne trudi da za njih da bilo kakav argument. Misli da ako njegovi "saborci" i on u nešto veruju to mora biti samorazumljivo i svima ostalima.

Ili, kakve veze sa liberalizmom ima pitanje da li sam ja ili nisam podržavao svrgavanje Sadama Huseina sa vlasti u Iraku? Masovnost "antiratnih" demonstracija u Zapadnoj Evropi ja sam opisao kao dokaz da ne treba mnogo verovati u doktrinarno demokratsku mudrost da je narod uvek u pravu. Šta je tu sporno s liberalnog ili bilo kog stanovišta? Nije li narod u Nemačkoj, u još većem broju od onih koji su 2003 marširali za Sadama, marširao za Hitlera 1930-ih, pa nas to ne navodi da verujemo da su, samo zbog svoje brojnosti, bili u pravu. Ljudi, pa bili u većini ili u manjini, mogu da naprave sjajne stvari ali i velike gluposti, to zavisi od karaktera stvari koje rade, a ne od toga da li su u većini ili u manjini. Parola "ne damo krv za naftu" je komunistička budalaština pa ponavljala je trojica ili četvorica skojevaca u Beogradu, ili stotine hiljada demonstranata u Evropi. Autor opet niske argumentativne standarde svog neposrednog ideološkog okruženja pokušava da kao opšti standard prošvercuje i na "otvorenu scenu".

Kad je reč o našoj podršci Pinočeu, autor je opet zgrožen kako neko može verovati da je Pinoče spasao Čile i Južnu Ameriku od komunizma, i pretovrio Čile u ekonomski najuspešniju zemlju u Latinskoj Americi. I kako se mi usuđujemo da zahteve za ekstradiciju Pinočea Španiji nazivamo levičarskom hajkom? No, razdvojmo najpre činjenice od vrednovanja: Čile pod Pinočeom, a i posle Pinočea, jeste ubedljivo ekonomski najprosperitetnija zemlja Latinske Amerike, toliko da je stekla nadimak "Švajcarska u Andima". Ekonomski rast se kretao preko 6% na godišnjem nivou skoro sve vreme Pinočeove vladavine, najveći deo industrije je privatizovan, liberalizovana je spoljna trgovina, privatizovan penzioni sistem koji ima duplo veću vrendost penzija nego u državnom sistemu, properitet prosečnog Čileanca je neslućeno porastao. To su činjenice. Da li će progon političkih neistomišljenika, uključujući i torture i nestanak oko 2 000 ljudi, što obuhvata kako teroriste pale u borbi sa vojskom tako i jedan broj civila koji su pobijeni po zatvorima i drugde, biti smatran važnijim od prosperiteta koji je na dugi rok nastao u Čileu kao posledica reformi koje je inicirao Pinoče, to je stvar individualnog izbora. Kao što je stvar individualnog izbora da li ćemo Denga smatrati herojem koji je spasao Kinu kulturne revolucije i uputio je na stazu kapitalističkog razvoja, ili zločiincem koji je izgazio decu tenkovima na Tjenanmenu. Kad je Deng umro svako razuman ga je slavio bez obzira na užasnu stvar koju je uradio na Tjenanmenu. Svako razuman po mom sudu mora slaviti ono što je uradio Pinoče na spasavanju Čilea od komunizma i propadanja, iako je užasno ono što je radio po svojim zatvorima. Ali, poenta je da levičarima ne smeta Deng, a bogami ni Fidel Kastro (koga zapadni mediji nazivaju "kubanskim predsednikom" a ne "diktatorom" iako je sa svojim pajtašem Če Gevarom pobio dest puta više ljudi nego Pinoče, i iz čijeg komunističkog raja niko ne može da pobegne a da ne bude pokošen mitraljezima obalskih straža, kao što je svaki Pinočeov protivnik mogao legalno da emigrira iz Čilea).

Na kraju o navodnoj antiliberalnosti vere u tradicionalnu porodicu. To je takođe već raspravljeno u odgovoru Bakiću povodom njegovog citiranja Komesara. Citiram odgovor na prigovor za "nespojivost" podrške patrijarhalnoj porodici sa liberalizmom: " podrška patrijarhalnoj porodici i socijalnom konzervativizmu su sastavni delovi klasične liberalne misli; od Adama Smita, preko Hjuma, Berka, Fergusona, Tokvila, Konstana, pa sve do Mizesa, Hajeka ili Hopea, svi ključni liberalni mislioci su visoko uvažavali vrednost tradicionalne porodice i drugih ustanova građanskog društva (novac, pravo, parlamentarizam, podela vlasti itd). A neki su porodicu branili i mnogo vehementnije i oštrije od nas dvojice, i pisali još prodornije "tirade protiv države i birokratije" u isti mah, verovali ili ne! To što drug Komesar to ne zna, ne znači da to ne postoji, već samo da u marksističkim slikovnicama o tome ništa ne piše, i da zato njegove "produbljene analize" treba uzeti cum grano salis ." (Janković, Ristić, 2006)

Kao što cum grano salis treba uzeti i nove/stare analize njegovog dvojnika Vladimira Markovića. No, od njega samog je značajnija činjenica da je jedan od značajnih medijskih proxija DSS-a našao za uputno da iskoristi bizarnog neo-komunističkog paškvilanta zaljubljenog u marksizam i proletersku solidarnost za napad na LDP. To da kao kritiku ekonomskog liberalizma ove stranke, nisu bili u stanju da smisle ništa pametnije ni uverljivije od toga, zorno svedoči o njihovom intelektualnom bankrotstvu i nemoći. [/font][FONT='Verdana','sans-serif']


P.S. Naknadno sam otkrio da je isti tekst V. Markovića prenet i na blogu B 92 što već celoj stvari daje komičan ton, i samo dokazuje staru istinu koliko su levi i desni kolektivistički mozgovi "izomorfni".[/font]

[Kosta]

Ali, poenta je da levičarima ne smeta Deng

[mrki]

Još je manje jasno šta je antiliberalno on našao u mom opisu histerije globalnog zagrevanja kao pokušaja da se pod novim izgovorima obnovi ideja svetskog ekonomskog planiranja i državnog socijalizma (Janković, 2008). Veliki broj liberalnih ekonomista i filozofa, ne samo klimatologa, misli upravo to. Jedan od vodećih liberalnih reformatora u Evropi, češki predsednik Vaclav Klaus objavio je upravo knjigu u kojoj tvrdi kako danas nije ugoržena planeta nego sloboda i prosperitet čovečanstva od strane socijalističkih panera i ekoloških fanatika koji koriste globalno zagrevanje kao paravan za zaustavaljanje ekonomske globalizacije.

Ha, ha, ha, ha! Odakle mu, nesrećniku, ideja da u Markovićevom tekstu uopšte postoji pokušaj da se njegovi stavovi prikažu kao antiliberalni?

Ej, stvarno su dosledni u tome da budu liberalni lakeji fašizma.

[klik.boom.]

Ne znam da li je ovaj "odgovor" vise bezobrazan ili glup. Neodlucan sam. Nego, jel postoji kod nas neki zakon kojim se sankcionise javno podrzavanje nacizma i fasizma? Pretpostavljam da nema, no ako nije tako, gospodin Jankovic mogao bi biti u problemu...

Anyway, ovde se i vise nego jasno vidi do koje mere su liberali u stanju da idu u svom paranoicnom strahu od levice, cisto da ne ispadne da su napredovali od Musolinija do danas.

[andrej]

meni se tekst ne sviđa, jer je pretvoren u pljuvačinu lika&dela dotičnog Jankovića, koji nije čak ni zajeban tip, samo je lajav po internetu (na RTSu ga je nedavno par puta poklopio neki balvan iz DSSa). kad se priča o ekonomskom programu LDPa, kaže se šta on zahteva (neoliberalizaciju), i pokažu se rezultati iste: Afrika koja umire od siromaštva, izlečivih bolesti i gladi, Latinska Amerika u istoj, ne toliko drastičnoj, situaciji (Argentina koju je preuzeo Čavez pod svoju pomoć posle nešto više od decenije liberalnog blagostanja), svet u permanentnom ratu i pod terorom USA/NATO/Zapadna Evropa (a uskoro će se verovatno uključiti i ostale, sve gladnije, globalne sile), a čisto radi onih kojima su te stvari "daleke" se mogu pomenuti izjave slovenskih ekonomista koji su kukali zbog liberalizacije i slušanja MMFa, jer dok ih nisu slušali, dobro im je išlo, ili npr primetiti ko nam nameće (između ostalih) liberalizaciju - EU, koja je protekcionistička poput SSSRa, ili USA, koja itekako interveniše ekonomski. jednostavno, oni koji nameću liberalizaciju su šampioni protekcionizma. zato su tu gde jesu.

ovo sa gosp. Jankovićem je dobro spomenuti, al čisto da se ukaže na fašističku podlogu cele te ideologije. naravno, liberali vešto skrivaju fašizam jer on nema veze sa klasičnim državnim fašizmom, oni propagiraju fašizam korporacija, bogataša, monopolista, ali i vojske, Pentagona, NATOa. kakav mozak treba da ti bude da si za ukidanje zdravstvene zaštite najsiromašnijih u USA, a da ti ne smeta što Pentagon ima budžet koji iz godine u godinu probija sve plafone?

šta reći.

[klik.boom.]

meni je ovaj tekst jako dobar upravo zbog toga sto ne pretenduje da prica o ekonomskom programu eldepea. podnaslov txta je (beleške o ekonomskom programu LDP i načelima na kojima se on zasniva) tako da mislim da nije "promasena tema". naravno da bi bilo jako dobro imati i tekst koji se bavi programom u celini, no mislim da je ovo jako dobar nastavak "liberalnih lakeja fasizma" i cini mi se da je autor zeleo upravo to i da postigne.

iz diskusije na b92 blogu, kao i iz prethodnih diskusija vodjenih na stranicama blogera d.m., jasno je da je bilo kakva rasprava sa liberalima u startu osudjena na propast. ta kolicina zamena teza i izbegavanja argumenata, do potpune relativizacije svega pa cak i sopstvenih politickih ideja jednostavno ne dopusta produktivan dijalog. najbolje opovrgavanje ideja o slobodnom trzistu nece se postici ni na blogu b92 ni na nesrecnom NSPM-u, i cenim da je to makar vecini ljudi jasno. sto bi rekao drug mrki (al' ne ovaj nas) - dela govore

[Niggle]

P.S. Naknadno sam otkrio da je isti tekst V. Markovića prenet i na blogu B 92 što već celoj stvari daje komičan ton, i samo dokazuje staru istinu koliko su levi i desni kolektivistički mozgovi "izomorfni".

Pored toga što u svom tekstu potvrđuje sve teze iz Markovićeve analize, ovaj deo njegove paškvile je posebno glup. Bilo mu je potrebno da ustvrdi da je Marković tekst objavio na NSPM-u (iako je jasno da je tekst istovremeno objavljen na više mesta, od inicijative.org, preko NSPM-a, do b92 bloga), da bi imao prostora za ad hominem napade na njega. Uprkos toj tezi, pri početku svog odgovora, on navodi da je Marković osoba koja se zalaže za "reafirmaciju marksističke teorije i proleterski internacionalizam" što je segment beleške o autoru koji ne postoji u verziji teksta koja se pojavila na NSPM-u, već samo u verziji sa B92 bloga i inicijative. Kakav luzer.

[Niggle]

meni se tekst ne sviđa, jer je pretvoren u pljuvačinu lika&dela dotičnog Jankovića, koji nije čak ni zajeban tip, samo je lajav po internetu (na RTSu ga je nedavno par puta poklopio neki balvan iz DSSa). kad se priča o ekonomskom programu LDPa, kaže se šta on zahteva (neoliberalizaciju), i pokažu se rezultati iste: Afrika koja umire od siromaštva, izlečivih bolesti i gladi, Latinska Amerika u istoj, ne toliko drastičnoj, situaciji (Argentina koju je preuzeo Čavez pod svoju pomoć posle nešto više od decenije liberalnog blagostanja), svet u permanentnom ratu i pod terorom USA/NATO/Zapadna Evropa (a uskoro će se verovatno uključiti i ostale, sve gladnije, globalne sile), a čisto radi onih kojima su te stvari "daleke" se mogu pomenuti izjave slovenskih ekonomista koji su kukali zbog liberalizacije i slušanja MMFa, jer dok ih nisu slušali, dobro im je išlo, ili npr primetiti ko nam nameće (između ostalih) liberalizaciju - EU, koja je protekcionistička poput SSSRa, ili USA, koja itekako interveniše ekonomski. jednostavno, oni koji nameću liberalizaciju su šampioni protekcionizma. zato su tu gde jesu.

Meni nije jasna tvoja kritika? Ne sviđa ti se tekst jer se kritikuju pozicije autora ekonomskog programa LDP-a - zato što on nije zajeban lik? Šta to znači? Da je zajeban lik, onda bi bilo smisla kritikovati ga? Šta uopšte znaši "zajeban lik"? Zajeban ili ne, on je pisac ekonomskog programa jedne agresivne parlamentarne stranke i to je apsolutno dovoljno. Janković je nepismena budaletina koja nam odlično radi posao - on je mekani stomak liberalnih fašista, i u tom smislu je Marković odradio odličan posao pokazujući kakvi politički stavovi stoje iza ekonomskog programa LDP-a. Takođe ne razumem šta znači tvoja primedba da treba ukazati na to da je program kriminalan time što će se ukazati na posledice takve politike. Pa čekaj, nije li upravo ukazivanje na Pinočea kao perjanice jedne takve ekonomske politike najbolji pokazatelj njihove politike?

ovo sa gosp. Jankovićem je dobro spomenuti, al čisto da se ukaže na fašističku podlogu cele te ideologije. naravno, liberali vešto skrivaju fašizam jer on nema veze sa klasičnim državnim fašizmom, oni propagiraju fašizam korporacija, bogataša, monopolista, ali i vojske, Pentagona, NATOa. kakav mozak treba da ti bude da si za ukidanje zdravstvene zaštite najsiromašnijih u USA, a da ti ne smeta što Pentagon ima budžet koji iz godine u godinu probija sve plafone?

Čekaj druže, očigledno je da neke stvari ne kapiraš baš najbolje. Fašizam upravo jeste fašizam korporacija, bogataša, vojske i t.d. Kakva je to konfuzija kod tebe? Šta je to "klasični državni fašizam" i kako se razlikuje od fašizma "korporacija, bogataša, monopolista..."? Fašizam jeste najbrutalnija forma koju kapitalistički sistem uzima u situacijama svojih kriza - od Hitlera, preko Pinočea do Čede i Srbljanovićke. Fašistički i šovinistički bekgraund velikog broja istaknutih LDP-ovaca o tome dovoljno svedoči.

[andrej]

@ Niggle: sa onim u podnaslovu, ja bih se pre bavio analizom jednog takvog programa, stavku po stavku, šta znači u praksi ovo, šta znači ono. Jankovića ne bih ni pipnuo. ne kažem da ne treba demaskirati i popljuvati te likove koji stoje iza Katalaksije i LDPa, al kad bih pričao o tom ekonomskom programu, bavio bih se pretežno konkretnim stvarima, a ne time što Janković podržava Pinočea, četnike, NATO i tradicionalnu porodičnu jedinicu.

no, to je samo pitanje mog stava. ja bih jednostavno ekonomski program LDPa iskritikovao baveći se time šta konkretna načela znače za nas kao državu, studente, radnike, penzionere... dajući mnoge primere drugih... Marković jeste to dotakao na početku, al se od 6og pasusa nadalje upustio u analizu Jankovića. meni se to nije svidelo, ja bih malo drugačije uradio, i to je sve.

i Pinoče je bio posledica te politike, isto kao i šta sam ja nabrajao.

prihvatam tvoju kritiku u drugom delu (o fašizmu), bio sam konfuzan.

[Niggle]

al kad bih pričao o tom ekonomskom programu, bavio bih se pretežno konkretnim stvarima, a ne time što Janković podržava Pinočea, četnike, NATO i tradicionalnu porodičnu jedinicu.

Druže, ponovo mi nije jasno: zašto misliš da podrška Pinočeu, rehabilitaciji četnika, NATO-u i tradicionalnoj porodici nisu "konkretne stvar". Upravo su to konkretne stvari vezane za njihovu politiku. One idu ruku pod ruku sa ekonomskim reformama koje predlažu.

[klik.boom.]

cini mi se da andrej cilja na to da ce ovo liberali lakse odbaciti kao ad hominem (iako to ovaj argument nikako nije) nego argumente o samim posledicama neoliberalizma. dakle, da je tezi argument sta neolib proizvodi, nego sa kim su sve njegovi protagonisti spremni da spavaju.

[andrej]

upravo to. pogledajte samo Čedu ili pokojnog Đinđića, za njih važe izjave "prljave su mi ruke, ali mi je savest čista", ili "kome je stalo do morala, neka ide u crkvu", ljudi su ubeđeni da su to ljudi koji su svašta loše radili da bi nama bilo bolje.
mnogo vremena sam provodio na "običnim" političkim forumima, među svim i svakakvim orijentacijama, pa sam možda samo stavove zauzeo po tome i sa time došao ovde.

podrška Pinočeu, ratu u Iraku, četnicima svakako mnogo toga govori, al ono... "koga briga za to, to je sve stvar prošlosti ili tamo negde daleko, nas zanima samo da nama bude bolje, ovde i sada".

[Niggle]

cini mi se da andrej cilja na to da ce ovo liberali lakse odbaciti kao ad hominem (iako to ovaj argument nikako nije) nego argumente o samim posledicama neoliberalizma. dakle, da je tezi argument sta neolib proizvodi, nego sa kim su sve njegovi protagonisti spremni da spavaju.

Druže klik boom, meni je od početka vrlo jasno na šta drug Andrej cilja. No, smatram da je on tu u krivu i pokušavam da na to ukažem. Naime, rat u Iraku je vrlo konkretna aktuelna činjenica koja se odvija i danas, globalno zagrevanje, rehabilitacija četnika, otpuštanje stotina hiljada ljudi, privatizacija i t.d. takođe. Ako će liberalni reakcionari da se kače na besmisleni "kontra-argument" ukazivanja na navodni ad hominem napada na Jankovića (ljudi koji, baj d vej, smatraju da je vrhunac diskreditacije Markovića postignut nepismenim navođenjem njegovog nadimka), nije mi jasno zašto bi mi tu budalaštinu reprodukovali na forumu revolucionarne levice...

[Bobi]

Meni se upravo i svidelo sto se tekst razracunava sa Jankovicem i ne vidim kakve veze ima sto je on laka meta jer je potpuni liberalni kreten. Jankovic kaze da je ekonomski program LDP u istom duhu kao i katalaksija, a markovic je lepo pokazao sta je sve katalaksija, a samim tim i ek. program LDP. Mislim da je mnogo delotvornije ono na sta je on ukazao nego da se bavio posledicama neoliberalizma.

Stvar je u sledecem: Ako je neko blizak LDP-u njemu nece mnogo smetati cinjenica da ce gomila ljudi biti otpustena ili da ce se smanjiti penzije itd. vec ce mu daleko pre zasmetati pozivanje na patrijarhalnu porodicu, pinocea, drazu mihajlovica, anti-ekologiju itd. A ako je neko protiv LDP i iz tabora je SRS-DSS njemu ce zasmetati sto se LDP, za koji oni smatraju da je izdajnicki, tereti za pozitivan stav prema drazi ili patrijarhatu - koje oni dozivljavaju kao svoje pozicije.

Fanovi "patriotske opcije" bi se lako slozili sa kritikom neoliberalnog programa, iako ga zapravo oni sprovode u praksi, ali se nece tako lako sloziti sa onim sto je Markovic napisao. Da je napadnut ekonomski program LDP-a na liniji anti-neoliberalizma to bi samo ocvrsnulo vezu izmedju LDP i njegovih fanova kojima nije bitno kakvo ce zlo LDP da napravi sve dok se zalaze za "prave vrednosti" - upravo pokazivanjem da su vrednosti LDP-a iste kao i vrednosti za koje se zalaze SRS ili DSS nanosi se udarac i jednima i drugima i doprinosi se demaskiranju "evropejaca" i "patriota" kao dve strane iste medalje.