Imperije regionalnih kapitalista

[mrki]

Ovo ispod jesu komentari najgorih liberala u američkoj službi, ali mogu da posluže kao schlagwort za raspravu na temu:

Kolika je moć tajkuna u Srbiji i Hrvatskoj


Miškovićeva i Todorićeva imperija


Omer Karabeg: Naši sagovornici su u Beogradu Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, a u Zagrebu Darko Petričić, ekonomski analitičar i autor knjige "Kriminal u pretvorbi u Hrvatskoj". Da li je najveći broj sadašnjih tajkuna stekao bogatstvo u ratnim vremenima?
Miroslav Prokopijević: To je nesumnjivo. Nijedan veliki tajkun nije nastao posle 2000. godine, svi oni vode poreklo iz Miloševićevog vremena.
Darko Petričić: U Hrvatskoj bi se poslijeratni bogataši mogli svrstati u tri grupe. U prvoj grupi su političari koji su se enormno obogatili za vrijeme rata i oni sad ulažu svoje protuzakonito stečeno bogatstvo ili u nekretnine, ili preko svojih prijatelja, koji su manje eksponirani, investiraju u kupnju dionica. U drugoj grupi su tajkuni koji su uz pomoć političara i bankarskih kredita, dok su nekretnine i tvrtke bile jeftine, pokupovali sve što se pokupovati dade. U trećoj grupi su generali koji su se za vrijeme rata obogatili švercom oružja, municije, goriva, a bilo je tu i droge i drugih protuzakonitih stvari.


Omer Karabeg: Koliko je Milošević pomogao tajkunima u Srbiji da steknu svoje bogatstvo?
Miroslav Prokopijević: Većini nesumljivo jeste. Jer ako neko dobije kredit od 20 miliona maraka, a kasnije, kad inflacija to obezvredi, vrati 500 hiljada, onda mu je očito pomogao režim, jer takve pozajmice se nisu mogle dobiti bez znanja vrha vlasti.
Darko Petričić: U Hrvatskoj su svi oni koji su makar malo pomogli Tuđmanu da dođe na vlast bili bogato nagrađeni bilo učešćem u rasprodaji tvornica ili u podjeli novca iz državnog proračuna.
Omer Karabeg: Zbog čega nova vlast u Srbiji nakon pada Miloševića, nije tajkunima oduzela nezakonito stečenu imovinu? Da li je to uopšte bilo mogućno?
Miroslav Prokopijević: To je bilo moguće, ali samo u onim slučajevima gde se radilo o krivičnim delima većeg formata koja opravdavaju oduzimanje imovine. Da bi se oduzela tako stečena imovina trebalo je sprovesti jedan prilično komplikovan postupak koji ovdašnja administracija nije videla ni na filmu. Pošto je to bilo praktično neostvarivo, ja sam u to vreme predlagao da se zemlja ekonomski otvori, pa će onda oni koji umeju da rade preživeti, a njih će biti manji broj, dok će sve druge zbrisati tržište. Tako bi opao uticaj prljavog kapitala na politiku, a zemlja bi se ekonomski otvorila. Naravno da vlast nije htela ni da čuje za tako nešto.
Darko Petričić: Ja sam bio jedan od autora prijedloga zakona o reviziji pretvorbe u kome se predlagalo da se zamrzne sva imovina koja je ušla u proces pretvorbe dok tajkuni ne bi dokazali da su je kupili legalnim novcem. Taj moj prijedlog naišao je na otpor i vlasti i opozicije. U tom trenutku postalo mi je jasno da zapravo između opozicije i vlasti u Hrvatskoj ne postoji nikakva razlika. Oni samo glume sukob i nadmetanje, međutim među njima postoji prešutni dogovor o nenapadanju. Takav pokušaj nije prošao prije svega zbog toga što sami političari imaju značajna sredstva u nezakonito stečenoj imovini, pa bi, kada bi glasali za takav zakon, praktično glasali protiv sebe.
Omer Karabeg: Da li tajkuni finansiraju političke stranke?
Miroslav Prokopijević: To je potpuno sigurno. Finansiraju ih ne zbog nekih političkih ideja, nego da bi ostvarili svoje interese. Recimo, u Srbiji jedno vreme nije mogao da se donese zakon o preuzimanju jer je jedan broj tajkuna bio zainteresovan da preuzme razne firme pre nego što se donese taj zakon. Ili drugi primer. Ne može da se donese valjan antimonopolski zakon zato što to nije u interesu nekolicine tajkuna koji imaju znatno veće marže u poređenju sa okruženjem i Evropom. Prema tome, tajkuni finansiraju političke stranke da bi ostvarili svoje najneposrednije poslovne interese.
Omer Karabeg: Da li to znači da finansiraju najveće političke stranke i njihove predizborne kampanje?
Miroslav Prokopijević: O, svakako. Pa neće valjda da finansiraju vanparlamentarne stranke. To bi samo bilo bacanje novca.
Omer Karabeg: Znači, Demokratsku stranku Srbije, Demokratsku stranku, Srpsku radikalnu stranku itd.?
Miroslav Prokopijević: Aposlutno. Sve ono što prelazi cenzus.
Omer Karabeg: Da li tajkuni finansiraju političke stranke u Hrvatskoj?
Darko Petričić: Financiranje političkih stranaka je jedna vrst poreza na imovinu. I to će definitivno raditi svaki tajkun koji ima nekakvu razvojnu viziju i koji misli malo duže poslovati. Oni financiraju sve parlamentarne stranke bez razlike bilo da se radi o onima koje su na vlasti ili u opoziciji. Dakle, igra se na sigurno.
Omer Karabeg: Desi se ponekad da vlast i odbaci pojedine tajkune. Koliko znam, jedini tajkun u Srbiji koga je vlast odbacila i pokušala da ga uništi bio je Bogoljub Karić.
Miroslav Prokopijević: Tačno, ja za drugi slučaj ne znam.
Omer Karabeg: Zbog čega se to desilo?
Miroslav Prokopijević: Da je on radio to što je radio u biznisu, odnosno koristio privilegiju koju je dobio da ima mobilnu telefoniju, niko ga nikada ne bi dirao, ostao bi jedan od operatera. I njegovi unuci bi se verovatno time bavili jer je to vrlo profitabilno. Međutim, on je osnovao stranku koja je počela da uzima značajan broj glasova vladajućim strankama - Demokratskoj stranci Srbije premijera Koštunice i G17 plus. Kad su ovi to videli, uradili su to što su uradili.
Omer Karabeg: Znači, vlast kad hoće može da uništi tajkuna?
Miroslav Prokopijević: Naravno da može. To pokazuje primer Bogoljuba Karića. Takvih primera ima u Rusiji. To je bio slučaj sa Borisom Berezovskim, koji je, istina, uspeo da spasi goli život i deo kapitala, ali recimo Hodorkovski je stradao i još neki drugi koji su dospeli na crnu listu Putinove administracije.
Omer Karabeg: Da li je vlast u Hrvatskoj odbacila neke tajkune? Ima li takvih slučajeva?
Darko Petričić: Ima, ali moram priznati da ih ne uništava ovako temeljito kao u Srbiji. Uostalom, naši tajkuni se uglavnom i ne bave politikom. Međutim, ukoliko postanu nestašni, onda im se pošalje financijska policija ili porezna inspekcija koje utvrde da njihove tvrtke moraju platiti velike poreze što bi značilo njihov financijski krah. I tajkun u tom slučaju mora priznati poraz, povući se i početi plesati kako vlada i državna administracija sviraju.
Omer Karabeg: Da li tajkuni imaju monopol u Srbiji?
Miroslav Prokopijević: Srbija je, to sam već sto puta rekao, zemlja monopola. Gde god taknete praktično imate monopol. Moji omiljeni primeri su vanilin šećer i prašak za pecivo gde imate firmu koja učestvuje sa 60, 70 odsto na tržištu. Čak i u industriji piva - gde je poprilična konkurencija jer postoji petnaestak pivara u zemlji, a pivo se i uvozi - postoji firma koja ima 55 odsto učešća na tržištu. Nemam ja ništa protiv da firma ima učešće i 90 odsto, ali, da biste znali da li ona zloupotrebljava svoj dominantni položaj, morate da pogledate kolike su marže. Ako su marže normalne, onda je sve u redu, ali ako su visoke, onda je problem i kad firma učestvuje i sa 20 procenata.
Omer Karabeg: Da li, recimo, Miroslav Mišković, verovatno najbogatiji čovek u Srbiji ima monopol? Oko toga se vodila velika diskusija. Počela je i kampanja potitv njega, čini mi se čak i iz nekih vladinih krugova, ali sve je zaustavljeno.
Miroslav Prokopijević: To je verovatno bilo upozorenje da bi se malo povećao politički reket. Ili je možda neko uticajan bacio oko na deo njegove imperije. A što se tiče vašeg pitanja da li Mišković ima monopol - najverovatnije ima s obzirom na sve one megacentre i lance prodaje koje ima. Antimonopolska komisija utvrdila je da je njegovo učešće na teritoriji Beograda negde oko 55 odsto. Međutim, naravno, uvek ima korumpiranih intelektualaca, pa je jedna grupa rekla da Mišković ima učešće 11,9 posto, a druga, ne mogu da se setim, ali isto tako nešto jedva dvocifreno, pa je sada ta stvar gurnuta u stranu.
Omer Karabeg: Da li tajkuni imaju monopol u Hrvatskoj?
Darko Petričić: To se vrlo vješto skriva, ali može se reći da postoji monopol. Najveći problem u Hrvatskoj je prilično nekontrolirani uvoz koji uništava domaću proizvodnju, poljoprivredu i industriju, a najveći uvoznici su trgovački lanci koji pripadaju Todoriću ili splitskom Kerumu. S druge strane, vrlo zabrinjavajući monopol nalazi se među novinskim izdavačima, gdje koncern Europa preš holding drži sigurno 80 - 90 posto hrvatske štampe.
Omer Karabeg: Da li hrvatski Mišković, Ivica Todorić, ima monopol?
Darko Petričić: On ima monopol na sve što mu padne na pamet. On ima toliko ljudi u svome lancu da može da zaprijeti vladi da će, ukoliko ne udovolji nekakvim njegovima zahtjevima, otpustiti radnike i to tako dobro funkcionira da su u poslednje dvije - tri godine odnosi između Todorića i vlasti gotovo idilični. A to znači da mu vlast odobrava sve ono što će njemu povećati zaradu i profit.
Omer Karabeg: Kolika je moć Miroslava Miškovića u Srbiji?
Miroslav Prokopijević: Po nekim svedočanstvima poprilično velika. Ali ne kad se radi o tome da li će lokalna samouprava biti centralizovana ili decentralizovana ili o nekim drugim sličnim političkim pitanjima - to njega ne zanima - nego kada su u pitanju stvari koje se tiču trgovine. Njemu, na primer, odgovara da postoji propis da svaka trgovinska firma koja ulazi na tržiste Srbije i pretenduje da ima preko 4.000 kvadrata poslovnog prostora mora da traži posebnu dozvolu vlade, što je potpuno smešno. Zatim, njemu je interesu da se antimonopolski zakon ne primenjuje, da su carine visoke, da postoje zaštitne carine i razna izuzimanja za pojedine proizvode.
Omer Karabeg: Kolika je moć Ivice Todorića u Hrvatskoj?
Darko Petričić: To je, po mojem mišljenju, najnegativniji primjer hrvatske tranzicije. Kap koja je prelila čašu bilo je njegovo preseljenje u jedan dvorac iznad grada, iako taj dvorac ima živu nasljednicu koja je potomak vlasnika. On je, međutim, uspio srušiti dvorac, sagraditi njegovu repliku i useliti se bez obzira na to što je sudski postupak bio u toku. Kad je riječ o monopolu, vrijedi spomenuti i Tvornicu duhana Rovinj koja kontrolira kompletnu duhansku industriju u zemlji, od sadnje duhana do proizvodnje cigareta, i ne dozvoljava ulazak nikakvih konkurenata na to područje.

Može preko računa, a može i u gotovom


Omer Karabeg: Da li se zna koji tajkun finansira koju političku stranku u Hrvatskoj?
Darko Petričić: Svi tajkuni financiraju uglavnom sve. Prvi je to počeo Ivica Todorić, koji se, evo, počeo širiti i na prostor Srbije, Bosne i cijele regije, a onda su taj model počeli primjenjivati i drugi tajkuni.
Miroslav Prokopijević: U Srbiji, koliko znam, samo nekoliko tajkuna finansiraju sve stranke, češći je slučaj da se finansira jedna ili dve stranke. Recimo, onaj koga zanimaju pre svega lokacije za građevinsko zemljište u Beogradu, taj nema razloga da finansira Srpski pokret obnove, Liberalno demokratsku partiju, ili tako neke stranke. On će finansirati Demokratsku stranku, jer ona drži grad i jer je jak faktor u republičkoj vladi.
Omer Karabeg: Kako ustvari izgleda to finansiranje? Da li su to neki tajni ulozi koji se stavljaju na neke tajne račune ili nesto slično?
Miroslav Prokopijević: Pa, ja ne znam, nisam učestvovao u tome, znam samo ono što tu i tamo čujem i naslutim. Recimo, tajkun ne mora da daje pare na ruke nego može da plaća troškove predizborne kampanje, recimo, reklamu na televiziji i u drugim medijima. Jedan od mojih poznanika bliskih političkim krugovima jednom prilikom mi je rekao: "Najveći podsticaj građevinarstvu u Beogradu su izbori". A kada sam ga upitao žašto, on kaže : "Pa kako ne shvataš, nama su potrebne pare za kampanju, a njima lokacije za gradnju"
Omer Karabeg: A daju li se pare liderima političkih stranaka i njihovim saradnicima?
Miroslav Prokopijević: Naravno, u gotovom. Ređe to ide preko računa. Pa pogledajte samo kako su izgledali političari pre nego što su postali ono što su sada. Većina je išla u dva leva opanka, kako to seljaci u Srbiji kažu. Nisu imali ni za odelo "Beko" ili "Prvi maj", a pogledajte kako su sada obučeni. To se ne može drugačije objasniti nego da su imali neka primanja u stranci, to su takozvani bonusi koji se daju važnijim članovima. U to treba uračunati i procenat koji se dobije kada donesete pare od nekog biznismena. Ako donesete za stranku, recimo, 50.000 eura najverovatnije ćete od šefa stranke dobiti dvadesetak posto, znači 10.000 eura.
Omer Karabeg: Kako to izgleda u Hrvatskoj? Da li se plaća u gotovini ili na neki drugi način? Kako uopšte izgleda finasiranje stranaka?
Darko Petričić: Tri su načina. Jedan je spomenuo gospodin Proroković, to je plaćanje predizbornih kampanja, oglasa u novinama, reklama na televiziji itd. Drugi je plaćanje u gotovini. I treći način je plaćanje preko tajnih, inozemnih računa. Iznosi se kreću između dvadeset do stotinjak tisuća eura.

(Most radija Slobodna Evropa)
http://www.danas.co.yu/20080216/vikend6.html#0

[mrki]

Izveštaj o prodaji Luke Beograd dostavljen Vladi i Tužilaštvu

Miškoviću i Beku Luka Beograd prodata u bescenje
Autor: Svetlana Vuković | 27.02.2008 - 06:00

Sve što se dešavalo u načinu prodaje Luke Beograd upućuje na korupciju velikih razmera - izričita je predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Verica Barać.

- Savet je uradio temeljnu analizu i kompletan izveštaj smo poslali i Vladi Srbije i tužilaštvu. Očekujem reakciju i jednih i drugih, jer su ovom transakcijom oštećeni ne samo budžet Srbije i bivši akcionari Luke Beograd, već i svi poreski obveznici ove zemlje. Ovo je, mogu slobodno da kažem, slučaj na kome će država pokazati da li ima snagu da se odupre privatnim interesima - navodi u izjavi „Blicu“ Verica Barać.

Ti privatni interesi oličeni su u vlasništvu nad 120 hektara i još 100 hektara Luke Beograd sa pravom korišćenja, a koji će nakon promene namene ostati vlasnicima preduzeća, a koji se zovu Milan Beko i Miroslav Mišković. Izmeštanje luke na drugu lokaciju i pretvaranje ne samo tog placa na kome se nalazi sadašnja, već i celog prostora od Dorćola do Ade Huje, u poslovno-stambeni kompleks objavljeno je samo neki mesec posle ove transakcije. Malo je verovatno da tu informaciju o promeni namene Luke Beograd ovi biznismeni nisu imali pre kupovine, odnosno gotovo je potpuno izvesno da su u kupovinu ovog preduzeća ušli ne da bi se bavili lučkim biznisom, već da bi preko tog preduzeća došli u posed ogromnog građevinskog placa. Plac od 120 hektara sa potencijalnih 100 hektara dobili su za nepunih 50 miliona evra. Odmah u susedstvu, država je Izraelcima za plac od 2,5 hektara za gradnju marine Dorćol uzela 30 miliona evra. Ako bi se cena za tih 2,5 hektara primenila na ove hektare Luke Beograd, stiglo bi se do sume od preko milijardu evra.

I to će ostati tako ukoliko se troškovi seljenja ove luke, i gradnje nove ne prenesu na sadašnje vlasnike Luke. Gradnja nove luke, koštaće, kažu stručnjaci, najmanje pola milijarde evra.

Drugi segment priče oko Luke Beograd sami je način kako su ovi biznismeni obavili ovu transakciju. Luka Beograd je bila 59 odsto u posedu malih akcionara i 41 odsto Akcijskog fonda. Akcijama nije moglo da se trguje na berzi, već isključivo ukoliko neki kupac da ponudu za preuzimanje, s tim da cena po akciji ne može da ide ispod knjigovodstvene vrednosti. Sa ponudom se pojavio „Vorldfin“, firma registrovana specijalno za ovu transakciju u Luksemburgu na istoj adresi kao i firma „Nordfin“ preko koje je kupljen „C market“. Iako je prepoznatljiv rukopis u organizaciji i jednog i drugog preduzeća virtuoza ovih transakcija Milana Beka, glavni finansijer je Miroslav Mišković. Koliki udeo u Luci Beograd ima jedan, a koliko drugi, pouzdanih informacija nema. Formalno, „Delta“ se kao kompanija ne pojavljuje nigde.

Transakcija Luka Beograd obavljena je tako što je uzeta stara knjigovodstvena vrednost, 2,5 puta niža od aktuelne. Ta aktuelna je ostala sakrivena, sve dok transakcija nije obavljena, a da bi bilo sve transparentno, „Vorldfin“ je dao cenu po akciji 800 dinara, na pola između nove knjigovodstvene vrednosti i stare, i time dao alibi nadležnima u Agenciji za privatizaciju da doznače državni paket na prodaju, i time dovede pred svršen čin sve ostale male akcionare. Akcijskom fondu nalog za prodaju daje po pravilu izvršni direktor Agencije za privatizaciju, a - da li slučajno ili ne - na toj poziciji je tada bio Goran Mrđa. Taj isti čovek je sada član Upravnog odbora Luke Beograd. Slučajno ili ne, tek i Vuk Delibašić je pre prelaska u firmu „Fokus kapital partners“, koja se pojavljivala kao zastupnik „Vordfina“, bio visoki činovnik u Agenciji za privatizaciju.

- Očekujem da će pravosudni organi utvrditi da li je to zbilja čista koincidencija da nam se isti krug ljudi pojavljuje čas na strani prodavca - u Agenciji za privatizaciju - čas kao zaposleni u konsultantskoj kući - čas kao menadžer u kupljenom preduzeću. Slučaj Luke Beograd još je drastičniji od slučaja „C marketa“ - navodi Verica Barać.

Mapa skoro popunjena
Kada se pogleda kompletna mapa budućeg stambeno-poslovnog kompleksa od Dorćola do Ade Huje - 480 hektara - sa izuzetkom Fabrike papira, koju je kupila jedna firma iz Hrvatske pa im je Agencija poništila ugovor - sva ostala preduzeća na tom potezu od Kalemegdana pa dalje uglavnom su koncentrisana. Neka direktno a neka, poput Fabrike kartona „Avala“ indirektno. U pogledu na mapu budućeg sjaja Beograda ne treba zanemariti ni to da je u posedu preduzeća Luka Beograd i pristanište ispod Kalemegdana. Sjaj bi mogao da remeti na toj lokaciji - Zoološki vrt.

Na redu još jedna kupovina u tom pojasu
Dok čeka izmešanje na novu lokaciju, ovo preduzeće normalno radi, a udarničkim tempom rade i vlasnici, i to na ukrupnjavanju budućeg građevinskog poseda. Preko Luke Beograd kupili su jesenas Beogradski vunarski kombinat, i to ne, naravno, da bi se bavili štrikanjem i tkanjem, već zbog placa od oko 50.000 kvadrata koji se spušta do same Ade Huje. Za taj prostor, na kome su objekti ukupne površine oko 33.000 kvadrata platili su oko šest miliona evra ili 186 evra po kvadratu. Zanimljivo je da, kao i kad su kupovali Luku, ni za BVK nije bilo ni jednog drugog prijavljenog kandidata.
Već za dva dana - 29. februara - mogla bi da usledi još jedna kupovina u tom pojasu, a to je preduzeće za proizvodnju liftova „David Pajić“. Početna cena na aukciji je 2,6 miliona evra. To preduzeće ima plac od oko 23.0000 kvadrata koji je na samom ulazu u Luku Beograd. U „Delti“ juče nisu želeli ni da nam potvrde, ali ni da demantuju ovu informaciju.

http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=31966

.

[Bandito]

Miskovic se nameracio i na Luku Novi Sad

[crvenoarmejac]

Miskovic se nameracio i na Luku Novi Sad

Ma nije druže...čini ti se samo

[crvenoarmejac]

Угледни пословни људи” нису монополисти
У Луци Београд не потврђују нити демантују да се иза „Ворлдфина” крију Мирослав Мишковић и Милан Беко
Лука Београд, по закону, није власник земљишта, већ је то државна својина (Фото Жељко Јовановић)

Извештај Савета за борбу против корупције, у коме се Лука Београд оптужује да има монопол над градским грађевинским земљиштем, у овом предузећу јуче су окарактерисали као оптужбе које стижу са погрешне стране. Према речима Ненада Поповића, председавајућег Скупштине акционара, доказивање да ли неко има доминантан положај није задатак владиног тела које се бави корупцијом, већ је то посао Комисије за заштиту конкуренције.
– Не видим ниједан разлог зашто се Савет бавио овим питањем. Реч је о класичном сукобу надлежности двеју државних институција. Закон о заштити конкуренције јасно дефинише како се доказује монопол. Комисија за заштиту конкуренције упозната је са нашом власничком структуром и досад није реаговала. Све ово подсећа на лошу навику да се објављивањем инсинуација ван система нечије надлежности, крајње непримерено неко оптужује – бранио се јуче наш саговорник који је, признаје, преко медија сазнао да је фирма у којој ради била предмет антикорупционашких органа. Надлежном савету замера и то што их је прескочио у „информативном ланцу”, што је прво обавестио новинаре, па тек онда менаџмент луке.
Како каже, чак и да се упусти у полемику да ли је монопол „упловио” у Луку Београд, лако би побио закључак савета. Поповић истиче да је немогуће говорити о доминантном положају у ситуацији када Лука Београд, по закону, није власник земљишта, већ је то државна својина. Такође, у односу на преостало градско грађевинско земљиште у Београду, простор од 220 хектара на коме се простире ово предузеће је ограничен, категоричан је Поповић.
На питање ко стоји иза „Ворлдфина”, наш саговорник одговара да је реч о „угледним пословним људима” и додаје да је то све што може да каже. На подсећање да нико није демантовао да се иза ових неколико речи скривају Мирослав Мишковић и Милан Беко, Поповић узвраћа да ни он неће порећи нешто што нико досад није. Са друге стране, одбио је и да потврди ову информацију.
– Није ваљда да не знате за кога радите, питали смо га.
– Наравно да знам – одговорио је Поповић и додао да, као запослени, има обавезу чувања тајне власничке структуре „Ворлдфина”.
За разлику од чланова савета који ово друштво повезују са „Новафином” који је купио „Це маркет”, Поповић упозорава да је неосновано само на основу исте адресе у Луксембургу доносити такве закључке.
То што је савет поставио питање како је могуће да предузеће које има оснивачки капитал од 31.000 евра може да исплати готово 40 милиона евра за акције Луке Београд, Поповић објашњава као основно непознавање финансијског тржишта.
– Не мора се средствима из основног капитала купити неко предузеће, већ се то може урадити уз помоћ, на пример, банкарског кредита – објашњава.
На велики број наших питања, Поповић је јуче имао један одговор – „то није тачно”. Исто тако је узвратио и на примедбу да приликом преузимања акција није узета у обзир поновна процена вредности предузећа коју је урадио Економски институт.
– „Ворлдфин” је у понуди за преузимање јасно указао да постоји разлика између књиговодствене вредности и вредности имовине. Акционари су били обавештени о томе, па су могли да изаберу да ли желе да продају своје акције. Као резултат таквог стања ми и данас имамо 850 малих акционара који нису продали своје деонице – казао је наш саговорник и додао да му није јасно како неко може да прода акције, уз стручну помоћ брокера, и да се већ сутрадан жали да је могао да добије много више новца.
На питање како је уопште дошло до разлике у књиговодственој цени и вредности имовине, Поповић објашњава да укупну вредност неке фирме не одређује само имовина, већ на то утиче низ других фактора.
Пориче и гласине да је Лука Београд на продају, а како каже, уколико би се у Генералном урбанистичком плану уместо индустријске, намена земљишта променила у пословно-стамбену, онда би се то косило са њиховим основним послом, а то су лучке делатности.
А. Николић

[mrki]

Ist point jedini vlasnik Žitomlina


Beograd - Kiparski Ist point objavio je juče da namerava da poveća udeo u prehrambenom preduzeću Žitomlin i postane jedini vlasnik tog preduzeća. Ist point biznismena Zorana Drakulića sada ima 69,76 odsto akcija Žitomlina a namerava da preuzme 30,24 odsto, odnosno 112.494 akcije. Suvlasnici su inostrana firma Logfor koja ima 20,54 odsto kapitala, dok ostali akcionari imaju manje od 0,6 odsto. Žitomlin je 2006. godine imao 55,62 miliona neto dobiti od 626,26 miliona prihoda. Akcijama Žitomlina na berzi se trguje od 17. marta 2003. godine a tržišna kapitalizacija procenjena je na 1,04 milijarde dinara. Cena akcije na berzi sada iznosi 1.947 dinara i u padu je u odnosu na februar i januar. U utorak, 4. marta postignuta je cena od 3.499 dinara, od 6. februara do početka marta cena je iznosila 3.200 dinara, a u drugoj polovini januara akcijama se trgovalo za 3.500 dinara. Ist point holdings je vlasnik Klasa i Beogradske pekarske industrije a ove sedmice je objavio ponudu za preuzimanje 26 odsto akcija Sombormlina, čime bi postao jedini vlasnik tog preduzeća. Beta

http://www.danas.co.yu/20080307/ekonomija1.html#9

[r.e.d.]

Šta je sve kupio Mišković



U vlasništvo Miroslava Miškovića, odnosno kompanije „Delta“, hotel „Kontinental“ i kompleks „Biznis apartmana“ preći će u narednih mesec dana. Uslov, naime, da uđu u posed, uplate 149 miliona evra, jeste da dobiju saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije.

Čim preuzmu vlasništvo nad ovim prestižnim kompleksom, u „Delti“ kažu da će ući u rekonstrukciju u koju će uložiti najmanje 40 miliona evra, a hotel će zasijati pod imenom „Crowne Plaza“. Novi hotel „Interkontinental“ biće sagrađen ispred poslovne zgrade „Delte“ i imaće, kako je juče „Blicu“ potvrđeno u ovoj kompaniji, 13 spratova. Paralelno sa gradnjom tog hotela počeće i gradnja biznis kule od 35 spratova, a kula i hotel će sa poslovnom zgradom „Delte“ biti povezani podzemnog garažom. Ta dva nova objekta imaće oko 130.000 kvadrata upotrebnog prostora.
I to u „Deltnim“ planovima širenja u nekretninama za ovu godinu nije sve. Pre je, samo, prvi deo. Drugi deo, koji će uslediti takođe tokom leta, jeste početak gradnje šoping-mola od 220 kvadrata na beogradskoj Autokomandi i dve kule bliznakinje od ukupno 100.000 kvadrata. Samo za taj kompleks na Autokomandi, čija je gradnja najavljena za avgust ove godine a završetak do leta 2010, Delta“ je na svom sajtu najavila da će joj biti potrebno da uloži oko 300 miliona evra.
U Crnoj Gori gradnju šoping-mola, i to skoro jednako velikog kao što je beogradski, već završavaju. Svečano otvaranje „Delta siti Montenegro“ trebalo bi da usledi tokom avgusta ili septembra. U toku je, takođe, preuzimanje banjalučke robne kuće „Boska“, a u ovom slučaju u konzorcijumu sa „Zekstrom“ Dragana Đurića. Sa sarajevskim biznismenom Fahrudinom Radončićem, inače Podgoričaninom, najavljuje se udruženo pravljenje šoping-mola u Tuzli.

U Crnoj Gori, na poluostrvu Luštica u toku je gradnja elitnog etno naselja, s tim što se taj kompleks koji bi trebalo da obuhvati oko 30.000 kvadrata, vodi direktno na Miroslava Miškovića i njegovu porodicu.

U građevinskim poduhvatima „Delte“, koji su u toku, takođe je i Univerzitetsko naselje. Taj kompleks, veličine 250.000 stambenog i poslovnog prostora na Novom Beogradu, grade udruženo sa „Hipo bankom“. Oni su udruženo investitori, tako da im pripadaju sva prava prodaje tih nekoliko hiljada stanova. Ako se uzme da je na toj lokaciji cena kvadrata stambenog prostora u novogradnji već dostigla na 2.400 evra, nije teško izračunati koliko će dobiti svežeg kapitala za dalji razvoj.
I u privatizaciji, iako je utisak da je ona u Srbiji u protekla tri meseca ove godine gotovo potpuno zamrla, „Delta“ je bila mimo tog opšteg sivila. Sa prvim danima 2008. kupili su od „Inveja“ beogradski hotel „Prag“. Navode da je na aukciji 21. marta u ime „Delte“ kupio valjevski lanac prodavnica „Diva“ demantovao je lično advokat Predrag Janjić, tvrdeći da je to kupio za svoj bizinis.

U osvrtu na 2007. „Deltine“ nove objekte i kupljena preduzeća kroz privatizaciju teško je nabrojati. Najveća investicija je svakako „Delta siti“: šoping-mol od oko 85.000 kvadrata. Taj šoping-mol je trenutno najveći koji Srbija ima, odnosno najveći dok, takođe „Delta“ ne napravi još veći na Autokomandi.

U Banjaluci su kupili tamošnji prehrambeni lanac „Tropiko“, u Bugarskoj „Pikadili“, U Crnoj Gori podigli tri prva „Maksija“ i otvorili zajedno sa „Telekomomom“ mrežu mobilne telefonije „M-tel“. A, da ne zanemaruju ni južni deo svoje zemlje pokazali su kupovinom „Simpovih“ robnih kuća u Vranju i Bujanovcu. Za „Si marketa“ demantovali su kategorično da su kupci iza paravana, ali Komisija za zaštitu konkurencije i dalje nije dala odobrenje prijavljenom ruskom fondu „Ist Jurop investment“, a koji je, inače, naveći pojedinačni akcionar, odmah ispred „Delte“ u „Univerzal banci“.
Kupovina kragujevačkog prehrambenog lanca „Srbija“ vodi se na sekretaricu u advokatskoj kancelariji Anu Petković, tako da do Komisije nije ni stigla. Jeste, međutim, takođe, u prošloj godini stigla kupovina Beogradskog vunarskog kombinata.

Nema zbirnih podataka

„Blic“ je juče pokušao direktno od „Delte“ da dobije sistematizovan podatak koliko na zbiru imaju nekretnina u Srbiji. Rečeno nam je da to ne mogu da nam „izdeklamuju u cugu“, jer treba da zbroje sve prodavnice „Maksija“, „Tempa“, „C marketa“, pa „Delta sporta“, pa „Delta motorsa“, pa nekretnine koje se vode na „Delta real estate“...

Kratak put do imperije

Imperiju nekretnina Miroslav Mišković, odnosno „Delta“, počeo je da gradi tek 2002-2003. godine. Startovali su kupovinom na berzi akcija trgovinskih preduzeća: „Pekabeta“, „Domaća radinost“, „Beteks“, „Obuća Beograd“, „Bazar“ Novi Sad, „Namateks“... „Beteks“ su kupili sa Miodragom Kostićem, raspodelili lokacije, i onima koje su dobili, a to su prestižne u Knez Mihailovoj danas su prodavnice uglavnom „Delta sporta“. Pod „Delta sportom“ su i prodavnice koje je u najprestižnijoj beogradskoj Knez Mihailovoj imala „Domaća radinost“. U nekima su, naravno, „Najkijeve“ patike, a u nekima ekskluzivne prodavnice poput „Zare“, „Eskade“...