Сећање на јутро које је донело слободу


Обележена 66-годишњица пробоја логора на Црвеном крсту у Нишу, када је 105 голоруких логораша побегло на слободу
Преживели, њихови потомци и грађани на јучерашњем полагању венаца (Фото С. Лазаревић)

Ниш – Оно мало живих логораша одавно је прешло осамдесет лета. И поред терета година који је притиснуо, по традицији, окупили су се на месту одакле су 12. фебруара 1942. најхрабрији кренули у слободу. Бивши логораши и њихови потомци, као и родбина преминулих заточеника, за незаборав и јуче су били у логору на Црвеном крсту у Нишу, из којег је 105 храбрих голоруких логораша пробило лагерске жице и, у окршају са наоружаном стражом, извршило јединствен и најхрабрији пробој на слободу, први такав у поробљеној Европи.
У напад на немачку стражу, на логорску бодљикаву жицу, и преко зидина Црвеног крста, кренуло је пред зору 12. фебруара 1942. године 147 заточеника, испричао је на комеморативној свечаности преживели логораш Владимир Јовановић:
– Наших 105 другарица и другова успело је да се пробије из логора и стигне на слободу. Нажалост, 42 логораша убијена су приликом бекства. Они који су по цичи зими, леду и снегу, а многи од њих били су и рањени, остварили сан да се домогну слободе, преко Хума, Бренице, Церја и Каменичког виса, и поред јаке и велике немачке потере, стигли су до партизанских одреда. О том подвигу чуло се убрзо потом у целој Европи.
Логор у Нишу био је најзлогласнији на балканским и источноевропским просторима и у њему се према нама поступало најбруталније, нагласио је Јовановић:
– Мучења, батинања и изгладњивања, често и до смрти, била су свакодневна појава. И поред тога, нацистички команданти и њихови послушници нису могли да униште слободарски дух мученика и заточеника.
Владимир Јовановић је преживео и логор на Црвеном крсту у Нишу, а потом и Маутхаузен, у који је пребачен крајем 1943. године. Јуче се Владимир поново срео са Миломиром Крстићем, Надом Станисављевић и Бранком Миленовићем, који су такође преживели пакао злогласног нишког Црвеног крста.
Кроз концентрациони логор на нишком Црвеном крсту током Другог светског рата прошло је педесетак хиљада заробљених Срба, Рома, Јевреја... Тачан број стрељаних никада није утврђен. Претпоставља се да је у смрт послато 10.000, можда чак и 12.000 логораша. Стрељани су на брду Бубањ изнад Ниша, или на другим местима. Велики број заточеника из нишког логора депортован је у Аустрију и Немачку, а многи се никада отуда нису вратили. Један део логораша из Ниша пребачен је одмах после 12. фебруара 1942. на београдско Сајмиште, неки су тамо и стрељани.
На године страхоте током Другог светског рата, у име града, подсетио је градоначелник Ниша Смиљко Костић. Из Музеја логора упућена је, као и свих година до сада, порука мира целом свету. Да се стратишта никада не забораве, али и не понове.



Тома Тодоровић
[објављено: 13/02/2008],izvor Politika