Dužničko ropstvo u Srbiji

[mrki]

Građani banci u proseku duguju tri mesečne plate

Svaki stanovnik Srbije u proseku duguje bankama 474 evra, dok je zaduženost po zaposlenom duplo veća i iznosi 1.017 evra, ili mereno jezikom statistike tri prosečne plate. Ipak, kada se uporedimo sa zemljama u okruženju, žitelji Srbije nisu prezaduženi, a takođe i redovno izmiruju svoja kreditna dugovanja.

Zaduženost građana Srbije u 2007. godini povećana je realno za skoro 20 odsto, a nominalno za 37,4 procenata, rekao je juče generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Dug stanovnika, preduzetnika i pravnih lica u Srbiji po osnovu bankarskih kredita poslednjeg dana novembra je dostigao 847,08 milijardi dinara, dok je 31. decembra prošle godine iznosio je 616,62 milijarde.

U poslednja tri meseca, posle mera Narodne banke Srbije, a nakon velike letošnje ekspanzije, usporio se i stagnira interes za gotovinskim zajmovima. Nasuprot tome stambeni krediti, oni za adaptaciju i potrošački, beleže rast.

- U poređenju sa zemljama u okruženju, zaduženost građana još uvek je niska. Ukupan dug prema bankama kao i visok stepen otplate ukazuju da nismo u zoni kritične zaduženosti, a ne verujem ni da ćemo biti, jer NBS brzo reaguje, a i izveštaji o bonitetu građana i preduzeća Kreditnih biroa daju efekte - kaže Veroljub Dugalić.

Interesantno je i da se smanjuje zainteresovanost stanovništva za pozajmice po tekućim računima, a da je sve više korisnika kreditnih kartica, kojih trenutno ima 848.496.

- Građani, preduzetnici i preduzeća su u odnosu na početak godine uredniji u vraćanju svojih kreditnih obaveza. Tako samo 1,2 odsto stanovništva kasni kod otplate rata, dok je kod preduzeća i preduzetnika taj procenat nešto veći 5,1 odsto, odnosno 2,8 odsto - ukazuje Dugalić.
Praksa je da sve banke u Srbiji od zajmotražilaca pre nego što im odobre kredit zahtevaju izveštaj Kreditnog biroa, koji sadrži podatke o bonitetu i solventnosti građana ili preduzeća. Od početka rada biroa do danas banke su povukle pet miliona izveštaja.

Podatke o svojim klijentima banke dnevno ažuriraju. Sve promene koje se dešavaju - počev od odobravanja novih kredita, novoizdatih kartica ili novootvorenih tekućih računa, redovno se evidentiraju. Naravno, ukoliko se desi da podaci nisu ažurirani, građani imaju mogućnost da ulože prigovor ili primedbu koja se ekspresno rešava. Do sada je zabeleženo 9.000 reklamacija.

Banke prijavljuju podatke o kašnjenju obaveza građana, samo ako je prošlo 60 dana od dana njihovog nastanka. Za preduzeća i preduzetnike pod kašnjenjem se podrazumevaju neizmirene obaveze u roku od 15 dana. Takva vrsta podataka se čuva tri godine od dana izmirenja obaveze prema banci.

http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=23226

[Bobi]

[mrki]

Manje reklamiranja, a više analiziranja stanja za osmišljavanje šire-društvene akcije.

Zato je tema postavljena na forum...

[Bobi]

Izvinjavam se zbog bezočnog reklamiranja :P , ali naprosto ne vidim šta drugo može da se kaže na ovu vest osim Krediti = Duznicko ropstvo. Jasno je da krediti pored neverovatno unosnog posla za banke imaju i svoju dvojaku ulogu, s jedne strane deluju kao amortizer bede, instant resenje koje omogucava da se privremeno zakrpi neka rupa (recimo kad crkne bojler, sporet, frizider) a na duze staze krediti za automobile, a pogotovo za stanove sluze upravo da ucine coveka zavisnim od radnog mesta, da ga maksimalno pasiviziraju, da ga na duze staze sprece da se na bilo koji nacin pobuni protiv uslova svog zivota i rada.

[Lamanov]

Povezivanje dvije stvari je potpuno opravdano. Ovdje u Banjaluci imamo isti problem. Građevinske kompanije u saradnji sa vladajućim krugovima koji većinu svojih finansija izvlače iz te strukovne grane masovno grade nove stambene zgrade i broj stanova se masovno povećava. Iz dana u dan iskaču nove zgrade -- ali cijene nekretnina ne padaju, nego suptilno rastu.

Stvar je u tome što banke daju dugoročne stambene kredite svakome ko se zaposli, i time se radnik uvlači i mora da radi čitav život da bi otplatio jedan jedini stan. Ako su tu još kola, školarine (koje rastu), cijene života (koje rastu) pitanje je da li će se ovo dugoročno kreditiranje i investiji moći toliko rastezati. Priliv stanovništva u veće gradove je stalan, i nadnice imaju tendenciju da stalno padaju.