Decu vezuju i muče kao u logoru

[Revan]

„U Kulini nam je osoblje reklo da je šestogodišnji dečak sa dijagnozom spina bifida bio veoma agresivan prema sebi, da je pokušao da sebi pokida uvo. Primetili smo da je dečak vezan za stolicu. U Stamnici, tinejdžerka koja ne napušta krevet, primećena je kako pokušava da iskopa svoje oči, dok osoblje stoji pored nje ne čineći ništa. Videli smo mnogo dece kako grizu svoje prste.“

Ovi jezivi navodi samo su deo izveštaja Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju o stanju u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji, koji je juče objavljen u Vašingtonu.

Istraživači ove organizacije, kako je rekao njen direktor Erik Rozental, pronašli su u ovim ustanovama decu i ljude vezane za krevete.
- Zamislite da budete vezani za krevet samo jedno popodne i da morate da urinirate po sebi. Vezivanje ljudi se ne može tolerisati ni u jednom društvu - naglasio je Rozental.

Prema navodima ove organizacije, u 78 ustanova socijalne zaštite u Srbiji u uslovima opasnim po život smešteno je 11.350 ljudi, među kojima i 2.300 dece. Lori Ejhrn, predstavnica ove organizacije, tvrdi da su deca u ustanovama u Srbiji zlostavljana.

- Vezuju se za krevete, nemaju adekvatnu medicinsku negu i često se samopovređuju, ujedaju se, sami sebe udaraju, pokušavaju sebi da iskopaju oči... Jedan dečaka, okarakterisan kao nepokretan, čak 11 godina nije napustio postelju u ustanovi socijalne zaštite u Stamnici - rekla je Ejhrnova.

Rozental je kazao da se u ustanovama socijalne zaštite krše fundamentalna ljudska prava i poručio da Vlada Srbije mora da poštuje Ustav i Povelju UN o ljudskim pravima, kako bi obezbedila tim ljudima uslove za normalan život. Spomenka Grujičić iz Helsinškog odbora za ljudska prava optužila je Vladu za nemar. Prema oceni Valentine Zavišić iz nevladine organizacije „Veliki mali“, deca sa posebnim potrebama u Srbiji ne žive u normalnim ustanovama već u logorima, gde su fiksirana za krevete, vezivana i zlostavljana.

Reagujući na ovaj izveštaj, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, ocenio je da su neke ocene u njemu tačne, ali da naslov izveštaja „Mučenje kao lečenje“ nije adekvatan.


Milosavljević: Istraživanje sprovedeno bez znanja Ministarstva

"Nikada nisam imao nikakav kontakt sa Međunarodnom organizacijom za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju, niti su oni u Ministarstvu zdravlja Srbije dobili saglasnost za bilo kakvo istraživanje", izjavio je Tanjugu ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević, povodom izveštaja te organizacije koji su danas preneli "Interenešenel Herald Tribjun" i "Njujork Tajms".

"Smatram da je ovakav način izveštavanja o tako ozbiljnoj temi jednosmeran i preteran, jer je prvo objavljen tekst u štampi, posle čega je zakazana konferencija za novinare na kojoj su iznete tvrdnje za koje, iz meni dostupnih tekstova, ne vidim objektivno pokriće", istakao je ministar.
On je ukazao da se u izveštaju "Mučenje kao lečenje" pominju i dve psihijatrijske bolnice, u Vršcu i Kovinu, za koje je poznato da su zatečene u lošem stanju, posle višegodišnjeg neulaganja i nedovoljne brige o zdravstvenom sistemu uopšte, pa i u socijalnim ustanovama. Milosavljević je istakao da je Ministarstvo zdravlja u toj oblasti uradilo niz veoma važnih poteza i da je formirana Republička stručna komisija za očuvanje mentalnog zdravlja, koja je posle višemesečnih priprema i javnih diskusija donela Strategiju zaštite mentalnog zdravlja stanovnika Srbije, koju je usvojila Vlada. Prema njegovim recima, na osnovu te Strategije sačinjen je Nacrt zakona o zaštiti prava osoba sa mentalnim poremećajima, koji je u ovom trenutku u vladinoj proceduri. "U izveštaju Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju mešaju se psihijatrija i socijalna briga, pacijenti i štićenici ustanova socijalne zaštite i imam utisak da se to čini nedobronamerno i na način koji nije primeren, jednosmeran je i osvetljava samo deo problema", istakao je Milosavljević.

Gde je zabeleženo zlostavljanje
1. Dom za decu i omladinu „Kolevka“ - Subotica
2. Dom za duševno obolela lica „Čurug“ - Čurug
3. Dom za lica ometena u razvoju Kuline - Aleksinac
4. Specijalni zavod za decu i omladinu „Dr Nikola Šumenković“ - Stamnica
5. Zavod za zbrinjavanje odraslih „Male pčelice“ - Kragujevac
6. Specijalna ustanova „Gvozden Jovančićević“ - Veliki Popovac
7. Specijalna ustanova za lica ometena u razvoju - Veternik
8. Specijalna neuropsihijatrijska bolnica „Kovin“ - Kovin
9. Specijalna neuropsihijatrijska bolnica „Dr Slavoljub Bakalović“ -Vršac

Izvor

"Labeling a child as mentally ill is stigmatization, not diagnosis. Giving a child a psychiatric drug is poisoning, not treatment."
Thomas Szasz

[Bobi]

Ova vest me je baš izbacila iz takta, dođe poštenom čoveku da uzme pištolj i puca Tomici u glavu...

[Revolucija]

Nova svedočenja o maltretiranju
15. novembar 2007. | 18:10 -> 19:50 | Izvor: B92

Beograd -- Redakciji B92 javili su se mnogi građani koji tvrde da su u ustanovama za mentalno obolele zlostavljana i njihova deca.

Roditelji, koji ne žele da im se okrije identitet, tvrde da decu iz tih ustanova dovode sa šugom i da se neretko dešava i da im lekari utvrde različite polne bolesti. I dok u organizaciji koja je objavila istraživanja navode da su slike autentične i da su snimljene ove i prošle godine, ministri poručuju da je u pitanju zlonamerna kampanja protiv Srbije, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

Slike iznemogle i izmučene dece, koja su kaiševima vezana za bolničke krevete, i njihovi jauci, šokirali su domaću javnost, ali nisu iznenadili roditelje čija deca zbog mentalnih poremećaja žive u specijalizovanim bolnicama.

Beograđanka D.P., čiji je sin, koji boluje od Daunovog sindroma, smešten u Stamnici, specijalnoj bolnici koja je pomenuta u izveštaju, tvrdi da su snimci autentični.

Ona kaže da se njen 25-godišnji sin plaši svakog povratka u bolnicu i da joj je i on sam pričao o mukama kroz koje prolazi. "Da ga biju, da ga tuče u leđa, da ga ošamari, ima tu ipak istine, samo što moje dete ne vidi, pa ne može detaljno da kaže", priča D.P.

Ta majka kaže da se dešavalo da sina zatekne u fekalijama, sa pečatima od šuge, kako sa ostalim pacijentima leži na podu. Jednom ga je lečila i od polnih bolesti.

"Polne bolesti isto je dobio, i ja sam bila šokirana, i ćerki sam rekla i skinula sam sina i dete sam morala da brijem. Ja kada sam rekla doktorki, ona se iznenadila, kaže: 'Kako to, nema tamo niko'", priča ona.

O seksualnom zlostavljanju u Stamnici

Televizija B92 još krajem jula 2004. godine izveštavala je o slučajevima seksualnog zlostavljanja štićenica u domovima za ometene u razvoju.

Odlukom tadašnjeg ministra za rad i socijalnu politiku Slobodana Lalovića, smenjeni su direktori domova u Beogradu, Nišu i Petrovcu na Mlavi.

Javnost je bila zgrožena vešću da je socijalni radnik u Domu za smeštaj ometenih u razvoju u Petrovcu Stojan S. seksualno zlostavljao 21-godišnju štićenicu.

Krivični postupak protiv njega vođen je duže od tri godine, a u petrovačkom opštinskom tužilaštvu B92 saznaje da je on 19. oktobra ove godine oslobođen krivice.

Tadašnji sekretar Doma Miroljub Lazarević svedočio je u sudu s još dvojicom zaposlenih.

"Slučaj zlostavljanja štićenice prijavio sam najpre direktoru Mirku Tošiću, zbog nepreduzimanja adekvatnih mera, prijavio sam nadležnom ministarstvu. Posle toga je pokrenut postupak protiv socijalnog radnika Stojana S.", kaže Lazarević.

"Neposrednim saznanjem od strane sudije Milana Nedeljkovića, (saznao sam) da je presuda oslobađajuća usled nedostatka dokaza", kaže on.

"Frapantno, jer pored mene ima takođe svedoka koji su Stojana S. isto zatekli sa drugim štićenicama u Domu“, kaže Lazarević.

U to vreme predsednik nadzornog odbora petrovačkog doma Rade Stojićević slučaj je prijavio Ministarstvu, rekavši da su zaposleni o njemu iz straha ćutali.

"Ja sam napisao predstavku Ministarstvu, koje je reagovalo vrlo brzo, i tako je stvar izašla na videlo", kaže Stojićević.

Socijalnog radnika optužnica tereti za protivprirodni blud i zloupotrebu službenog položaja.

Uprkos činjenici da su očevici svedočili pred sudom o ovom i o još nekoliko slučajeva zlostavljanja u istom domu, sudija Opštinskog suda Milan Nedeljković doneo je oslobađajuću presudu, iz još uvek nepoznatih razloga, s obzirom na to da zvanično obrazloženje presude još ne postoji.

Tužilaštvo najavljuje da će uložiti žalbu čim zvanično presudu dobije. Uz saglasnost nadležnog ministarstva, 2003. godine nasilno su prekinute višemesečne trudnoće nekoliko štićenica u istom domu. Nikada nije dokazano na koji su način te štićenice zatrudnele.

Inače, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić posetiće sutra Specijalni zavod za decu i omladinu "Dr Nikola Šumenković" u Stamnici.

Ministarstvo rada i zapošljavanja saopštilo je danas da je Ljajić pozvao predstavnike diplomatsko-konzularnih predstavništava u Srbiji, medjunarodnih i domaćih nevladinih organizacija da sa njim posete specijalizovane ustanove u Srbiji.

"Poziv je upućen kako bi se oni na licu mesta upoznali sa uslovima u kojima borave deca i odrasli ometeni u razvoju, kao i sa uslovima rada zaposlenih u tim ustanovama u Srbiji", navodi se u saopštenju.

Dom u Kulinama: Nije bilo maltretiranja

U Domu u Kulinama svi zaposleni odlučno negiraju da je bilo nebrige i maltretiranja. Dom u Kulinama je od ruinirane zgrade u poslednjih sedam godina postao relativno pristojna institucija za brigu o ometenima u razvoju.

Od 560 korisnika tog doma, skoro polovinu čine deca do 18 godina. Na odeljenju gde su smešteni najmlađi pacijenti ponekad su primorani da vežu pojedinu decu, onu s teškom retardacijom, koja su sklona samopovređivanju, kaže Svetlana Stojanović, pedijatrica.

"Ta deca, s tom autoagresijom, zaista su sposobna da nanesu sebi veoma teške povrede. Ta fiksacija je neophodna da bismo zaštitili takvu decu od velikog povređivanja, od nastanka rana, a i komplikacija koje mogu da nastanu", kaže ona.

"Moguće su fiksacije malog broja dece, ali nikako stalno, najviše 15 do 20 minuta, dok lekovi ne počnu da deluju", kaže Svetlana Stojanović.

U Domu od 2005. postoje i male stambene jedinice, izgrađenje u okviru reforme socijalne zaštite. U ovim objektima smešteno je po dvadesetak dece od sedam do 15 godina, koja su odvojena od ostalih pacijenata, objašnjava Milanka Antić, socijalna radnica.

"Na odeljenju postoje mogućnosti da se veš pere samo za decu sa tog odeljenja. Postoji kuhinja gde oni mogu da pripreme hranu. Videli ste njihove ormariće, njihove spavaonice. Sve oni to, uz nadzor trapeuta, većinu stvari, sami odrade", rekla je ona.

Dragoljub Marković, direktor Doma u Kulinama, navodi da korisnici imaju dobre uslove, ali da oni mogu biti i bolji. On, međutim, ističe da u poslednje tri godine od države nisu dobili značajnija sredstva i da su sami finansirali renoviranje objekata.

"Mi imamo 560 korisnika i 250 radnika. Mislim da su ti normativi, iz 1992, zastareli. Ne možemo s toliko ljudi i u takvim uslovima da pružamo evropski standard, a od nas se to traži. Mora biti manje dece ili više radnika", navodi Marković.

Rasim Ljajić je rekao da je Ministarstvo donelo odluku da iz Doma u Kulinama prvo izmesti decu do sedam godina, a zatim i one do 18 godina i zbrine ih u drugim institucijama, koje su osposobljene za brigu o deci ometenoj u razvoju.

http://www.youtube.com/watch?v=UXEV-bdRsb4