Liberalni lakeji fašizma

[Bobi]

Mislim da bi trebalo da obratimo pažnju na jednu malu, ali relativno dobro organizovanu i agresivnu ekipu propagatora kapitalizma u našoj zemlji. Reč je o grupi ekstremnih neoliberala, zapravo libertarijanaca, poklonika "nevidljive ruke tržišta", koja godinama deluje s pozicija kritičara svega što ima i najmanje veze sa tekovinama socijalizma, ili im se učinilo da u nekoj aproksimaciji ima bilo kakvih dodirnih tačaka sa njihovim zamislima o "aveti" socijalizma. Metodološka pozicija tzv. političke filozofije dopušta im da društvene pojave tretiraju shematski, čime unapred diskvalifikuju kontra-argumente, a pritom deluju na pamfletaškom nivou kako bi delovali radikalnje i sticali širi uticaj. Jezgro ove grupe su dvojica likova, filozofa po obrazovanju, Ivan Janković i Borislav Ristić. Ne toliko davno pokrenuli su internet magazin Katalaksija, a do tada su objavljivali po raznobojnim liberalnim glasilima, poput Helsinške povelje ili Nove srpske političke misli. Ove perjanice terora slobodnog tržišta, po mom mišljenju mogu da budu neobično korisne domaćem levičarskom pokretu.

Pomenute individue zastupaju stavove koji se kreću u rasponu od usvajanja intelektualne antiratne pozicije "Druge Srbije" do glorifikacije Draže Mihailovića, Augusta Pinočea i ratne politike Džordža Buša, od tirada protiv države i birokratije do obožavanja konzervativnih vrednosti nacionalne tradicije i patrijarhalne porodice. Sve je ovo protkano najzagriženijim antikomunizmom i zapenušalim tržišnim fundamentalizmom, izraženim u drečećim parolama i bombastičnim frazama. Kada svoje vizije poželjnog društva izražavaju na ovaj način, oni zapravo prikazuju kapitalizam idealnotipski, u zaoštrenoj formi, u njegovim krajnjim konsekvencama. Za nas je korisno da proučimo njihove stavove, kako bismo tranzicione procese restauracije kapitalizma mogli u svojim analizama i propagandnom istupanju da sagledamo sa stanovišta upravo takvih krajnjih konsekvenci. Sve socijaldemokrate, liberali i konzervativci kapitalizam kao poželjan sistem prikazuju kroz različite humanističke koprene, ali ovi libertarijanci su dragoceni jer govore sa pozicije same istine kapitalizma, one nehumane i nemilosrdne.

Spremnost da se uđe u savez sa bilo kojim fašistom u cilju očuvanja kapitalizma pred revolucionarnom pretnjom posebno je iskreno predstavljena u napisima ove ekipe. Kao liberalni lakeji fašizma, oni predstavljaju lep argument protiv liberalizma i kapitalizma.

Evo nekih elemenata materijala za izučavanje:

SOCIJALIZAM JE ZLO
Valter Vilijams
http://www.katalaksija.com/template.php?la...barticle_id=206


ŠTA JE TO SOCIJALNA PRAVDA?
Ivan Janković
http://www.katalaksija.com/template.php?la...barticle_id=291


ZAŠTO DŽORDŽ V. BUŠ MORA DA POBEDI?
Ivan Janković & Borislav Ristić
http://www.katalaksija.com/template.php?la...barticle_id=178


STOP CRVENOM TERORU!
Redakcija "Katalaksije"
http://www.katalaksija.com/template.php?la...barticle_id=129


ANTIAMERIKANIZAM I MIROVNJAČKI TALIBANI
Ivan Janković
http://www.katalaksija.com/template.php?la...barticle_id=116


LEVIČARI SVIH BOJA, UJEDINITE SE!
Andreja Vražalić
http://www.katalaksija.com/template.php?la...barticle_id=217


PRIVATNO VLASNIŠTVO
Miroslav Prokopijević
http://www.katalaksija.com/template.php?la...barticle_id=247


TIRANIJA ZAŠTITE RADA
Alberto Mingardi
http://www.katalaksija.com/template.php?la...barticle_id=285


TRŽIŠTE A NE SINDIKATI
Thomas J. DiLorenzo
http://www.katalaksija.com/template.php?la...barticle_id=100


EKONOMSKO OPRAVDANJE PATRIJARHALNE PORODICE
Ivan Janković
http://www.katalaksija.com/template.php?la...barticle_id=136'

[Lamanov]

Kompletni idioti:

Originally posted by Katalaksija
Redakcija "Katalaksije" se pridružuje većini čileanskog naroda i svim slobodoljubivim ljudima širom sveta u oštroj osudi najave sudskog progona generala Augusta de Pinočea, bivšeg predsednika Čilea, i heroja slobodnog čovečanstva, čoveka koji je obezbedio ne samo napredak i blagostanje Čilea, već i zaustavio dalje širenje komunističke infiltracije u Latinskoj Americi. Najavu suđenja Generalu doživljavamo kao pokušaj sudskog prekrajanja istorije i pronalaženja tobožnih dokaza za politički korektno viđenje ovog velikana kao običnog diktatora i uzurpatora.

[mrki]

Evo kako liberalni lakeji fašizma napadaju po našoj akciji, izvedenoj 7. oktobra u Novom Sadu...

Njihova perjanica, Ivan Janković, nastavlja da gibaničari u svojoj borbi protiv antifašizma:

ZAŠTO KAŽEŠ ANTIFAŠIZAM, A MISLIŠ KOMUNIZAM?

Autor Ivan Janković
09.11.2007.
Tekst Ivana Jankovića podom nedavnog okupljanja neonacista u Novom Sadu

Fašističko-antifašističko nadmetanje u Novom Sadu pre nekoliko nedelja pokazalo je ne ono po čemu se Srbija razlikuje od Zapada, već ono po čemu mu je slična. Iako je medijska prezentacija događaja uglavnom prećutkivala ovu stranu priče, istina o potpuno savremenom i evropskom karakteru celog hepeninga je neporeciva. To nije stvar koja je imala mnogo veze sa izvornim tranzicijskim problemima Srbije, već je proizvod idejnih sukoba koji su univerzalni u zapadnom svetu. Pogledajmo samo spoljašnji opis događaja – imali smo na jednoj strani grupu obrijanih momaka u čizmama, koji slave rođendan Hajnriha Himlera. Scena kakvu ćete lako naći svuda u Evropi, čak i u Nemačkoj (a kako čujemo i u Izraelu). Na drugoj strani, imali smo jedan drugi čudan skup koji je sebe okarakterisao kao "antifašistički". Na tom skupu su se mogle videti na desetine crvenih zastava sa petokrakama, mladi demonstranti sa licem prekrivenim maramama ala Jaser Arafat, parole tipa "EU jednako NATO jednako svastika", mnoštvo slika Če Gevare itd. Ikonografija i parole "antifašističkog" skupa su ponajviše ličili na asortiman sa parada komunističke partije u Italiji ili na ekstremnije segmente antiglobalističkih pokreta na Zapadu. Ni sama forma kontramitinga nije nova – u Italiji i Nemačkoj, komunisti i radikalni levičari vrlo često organizuju "antifašističke" kontramitinge sličnog tipa. Nije, dakle, bilo ničeg u nastupu, ideološkom repertoaru, pa čak ni u međusobnom sukobljavanju ovih grupa, što već nije hiljadu puta viđeno drugde. Da su se našli na nekom antiglobalističkom skupu u Evropi, pripadnici ovih dvaju "tabora" ne bi ni primetili da se po nečem bitnom razlikuju, već bi složno marširali i harangirali protiv Amerike, kapitalizma, NATO-a, MMF-a, globalizacije itd.

Najzanimljivije je, i možda jedino originalno u srpskoj varijanti, to što su neki respektabilni politički lideri uzeli učešća u "antifašističkom skupu", recimo Čeda Jovanović, Nenad Čanak ili Žarko Korać, potpuno previđajući ovaj krivi ideološki "spoj". Lideri političke opcije u Srbiji koja govori o liberalnim reformama, ulasku u NATO i EU, koja kritikuje sadašnju vlast zbog nastavka autoritarne i kolektivističke politike prošlosti, svrstavanjem pod protestne zastave s crvenim petokrakama i parole koje izjednačavaju NATO i nacizam zapravo se najdublje kompromitovala. Da li Čeda misli da je NATO zaista jednak svastiki, kako su uzvikivali "antifašistički" demonstranti? Da li je jednom liberalu malo neprijatno da se nađe među morem zastava s petokrakama, kao da je na paradi na Crvenom trgu pre 50 godina? Da li jednom prozapadnom liberalu smeta kad vidi tolike mlade ljude sa slikama komunističkog zločinca Če Gevare, čoveka koji je po sopstvenom priznaju lično naredio ubistvo hiljada civila na Kubi, i koji bi, po sopstvenim rečima to uradio opet, jer su "sve to bili izdajnici i agenti CIA-e"?

Nema sumnje da su nacisti na bedan i providan način pokušali da zloupotrebe patriotizam: "za jedinstvenu Srbiju", bila je parola njihovog skupa. Ali, kakav je bio odgovor "antifašista" na to? Ne odbacivanje srpskog nacionalizma i Miloševićeve zločinačke politike, pozivanjem na ideje kapitalizma, liberalne demokratije, pripadnosti Srbije zapadnom svetu itd, već povratak pod skute titovskog komunizma. Marširanje pod crvenim zastavama i upisivanje u kontinuitet komunističkog totalitarnog režima kao paradigme "otpora fašizmu" bili su njihovi jedini odgovori na nacistički izazov. Ova okolnost predstavlja potpuni moralni i politički bankrot srpske liberalne elite. Ona nije bankrotirala, kako tvrde "plišani nacionalisti" zbog toga što je mundijalistička, anacionalna i preterano zapadnjačka, već stoga što nije dovoljno zapadnjačka; što dozvoljava da se nadovezuje na simblički kontinuitet jednog zločinačkog režima kao na osnov pripadanja naprednom i normalnom svetu.

Šta god njegovi zagovornici danas tvrdili, antifašizam je oduvek bio prevashodno ideologija, a ne moralni i intelektualni stav. I to takva ideologija koja je pokušavala da zamagli i relativizuje zločine najtotalitarnijeg i najkrvavijeg režima u XX veku, komunizma. A moralnim i intelektualnim imperativom su je kroz istoriju XX veka smatrali prevashodno komunisti, jer liberalizmu i demokratiji odanim ljudima komunizam i fašizam su bili dva totalitarna čudovišta-blizanca, a ne principijelne alternative. Antifašizam, shvaćen kao sveobuhvatni moralni stav, implicira da Staljinov Sovjetski Savez spada u istu rubriku sa zapadnim liberalnim demokratijama, samo zato što je vojno učestovovao u pobedi nad Hitlerom. To je vrlo česta ideja koji se može čuti u našem "antifašističkom" javnom mnenju, a koju danas ponavljaju čak i mnogi inače pristojni ljudi. Uvaženi Miloš Vasić u svom skorašnjem tekstu u Vremenu sa ponosom piše kako je posetio grob svoje majke koja je bila partizanski prvoborac, i setio se svog oca koji je rat završio takođe kao partizanski oficir, i onda otišao sa tim sećanjem na njih u Novi Sad na antifašistički skup. Da li to znači da bi potomak nekog ravnogorskog oficira koga su komunisti ubili posle rata bio nedobrodošao u Novom Sadu, ili da bi naprimer neko čiji je pradeda proveo 13 godina u Sremskoj Mitrovici zbog toga što je bio za Kralja a protiv komunista, takođe imao pravo da nešto kaže nacistima, a sa sećanjem na svoje pretke na umu, jednako kao i g. Vasić? Ne, bojim se da naši antifašisti, konsekventno svojoj ideologiji, svakog ko ne aminuje komunističku revoluciju kao jedini mogući oblik antifašizma smatraju "reakcijom" i "fašistom".


"Antifašističku" ideologiju su prvi put lansirali Staljinovi kominternovski aktivisti po zapadnoj Evropi 30-ih godina prošlog veka, za vreme španskog građanskog rata, želeći da njome legitimišu komunizam kao jedinu snagu koja se protivi Hitleru i fašizmu uopšte. Pedeset godina je u komunističkim zemljama ta ideologija korišćena kao oruđe normalizacije totalitarnog komunizma, kao opravdanje njegovih zločina i smokvin list za totalitarnu "ideokratsku" vladavinu. Amnestija koju je Zapad ponudio komunizmu zbog učešća na strani Saveznika u ratu, doprinela je da ta normalizacija bude prividno uverljiva, a sama amnestija shvaćena kao dužno priznanje. Bez obzira na Gulage, agrarne kolektivizacije, zatim teror i destrukciju stravičnih razmera u Kini, Kambodži, i drugde u Aziji, i na zločine ogromnih razmera po Evropi, komunisti su uvek verovali da njima pripada mesto u panteonu slobode, i da su oni ovlašćeni da određuju šta je to moralna vertikala savremenog sveta. Antifašizam kao ideološki stav je samo najplastičniji izraz ove neosnovane arogancije.

Naravno, nije samo kontekst rata s Hitlerom ono što je sprečilo da komunizam bude tretiran po svojim delima, a ne po svojim ideološkim proklamacijama. Takođe, reč je o činjenici da su se komunističke prazne floskule o jednakosti, solidarnosti i emancipaciji sjajno uklapale svojim kvazi-univerzalizmom u forme kulturne imaginacije većine intelektualaca na Zapadu, teorijski vaspitanih na tradicijama "humanizma" Francuske revolucije. Fransoa Fire sjajno opisuje u svojoj knjizi Prošlost jedne iluzije kako su se francuski intelektualci oduševljavali boljševizmom, čak i onda kad ideološki nisu bili boljševici, zato što im se činilo da ruska revolucija nastavlja "emancipatorsku" liniju jakobinstva i mesijansko obećanje socijalnog preobražaja društva. Zločini, teror, konfiskacije, konclogori – sve to za humanističke obožavaoce koncepta revolucije spada u puku istorijsku fusnotu i nema nikakve veze sa samim načelima komunizma.

Kad gledamo današnje događaje, ova ideološka monumentalna obmana je bolno vidljiva. Na primer, šta se na istoku Evrope slavi 9 maja? I dok je sasvim moguće razumeti da zapadni narodi proslavljaju ovaj datum kao simbol, ne pobede nad fašizmom, već pobede liberalne demokratije nad totalitarizmom (mada opet ni tu nije sve jasno, jer recimo većina Francuza danas misli da su ih 1945 Amerikanci okupirali&#33, nejasno je šta imaju Rusi ili Poljaci ili Srbi da proslavljaju tog datuma, i s kakvim razlozima se oni nadovezuju na kontinuitet komunističkog "antifašizma"? Najmorbidnije deluju pompezne parade u Moskvi: umesto da skrušeno, u tišini svojih domova na taj dan pale sveće i mole se za duše desetina milona nevino stradalih komunističkih žrtava među svojim sunarodnicima, oni proslavljaju "pobedu miroljubivog čovečanstva nad fašizmom". Ali, to se i može očekivati od nacije u kojoj po nekim anketama 70% ljudi danas Staljina smatra herojem i pozitivnom istorijskom ličnošću! I nacije koja nikad nije morala da se "suoči" sa svojom komunističkom prošlošću. I čiji današnji lider nijednom rečju nije osudio komunističke zločine, niti se distancirao od tog režima. Naprotiv, govori o raspadu komunstičkog carstva kao o "najvećoj geopolitičkoj grešci XX veka".

Iako nešto manjih razmera i stidljivija, nekrofiličarska idolatrija komunizma je i u Srbiji vrlo prisutna. I to na oba pola političkog spektra. Titov komunista i saputnik sa Galeba se smatra piscem koji je povlašćeni tumač nacionalne sudbine. On obožava Leku Rankovića, Tita danas mrzi jer je Hrvat koji je rasparčao Srbiju, a ne što je komunistički diktator, i da se ponovo rodi, on bi, kaže, opet bio komunista i ponovo bi tukao četnike i reakciju (isto kao i "idealistički heroj" omladine, Če Gevara"). Tog obožavaoca Rankovića (i mnoge sa sličnim biografijama i stavovima) kao "oca nacije" obožavaju srpski nacionalisti i "antikomunisti"!

Malo "levlje" i "građanskije" - (sad već pokojni) sudija na montiranom procesu narodnim neprijateljima iz 1946, koji je osudio vođu prve antihitlerovoske gerile Evropi, generala Dražu Mihailovića kao izdajnika i zločinca na smrt, (a egzekucija izvršena u tajnosti tako da mu se ni danas ne zna grob), i koji je na istom procesu, kao drugooptuženog, osudio Slobodana Jovanovića na višegodišnju kaznu zatvora i gubitak građanskih prava zbog "saradnje sa okupatorom" (!?), 90-ih je još uvek sebe smatrao delom moralne vertikale. I delio je okolo lekcije o zločinima i kršenju ljudskih prava od strane srpskih nacionalista. I nikog nije bilo da ga priupita: druže, gde ste zakopali Dražu Mihailovića? I hiljade drugih Jugoslovena po jamama Kočevskog roga, Pasjim grobljima, Križnom putu, po nebrojenim selima i gradovima posle 1944? I da li još uvek verujete da je Slobodan Jovanović ratni zločinac? I da li ste se suočili sa svojom prošlošću? I stotine njemu sličnih nikad neće doživeti lustraciju, upravo zato što simbolički ovde Berlinski zid još nije pao, a komunizam nije video svoj Nirnberg. A u međuvremenu, mnogi od njih su postali "građanska" opcija.

Dakle, da – pretprošle nedelje su u Novom Sadu marširale dve grupe totalitarnih ekstremista, nacistički i komunistički, s tom razlikom što se nacistima nije pridružio niko od respektabilnih javnih figura, dok se među komunistima našlo nekoliko važnih ličnosti iz liberalnog i prozapadnog dela srpske političke scene. I to je scena za žaljenje.

Izvor

[Bobi]

http://www.youtube.com/watch?v=MS7hrGaUP88

Obratite paznju na rasizam u uvodnom delu i fantaziranje o doseljavanju "urbanih" u Beograd krajem XIX veka.

[mrki]

Primer vrlo doslednog stava protiv "regulacije" kod ovih liberalnih lakeja fašizma (s njihovog bloga "Tržišno rešenje"):

01 February, 2008
Strategija za povećanje nezaposlenosti

Imam jednog prijatelja koji se u potpunosti slaže sa svim libertarijanskim predlozima osim jednog. On smatra da je okrutno ženama ne plaćati pune plate dok su na jednogodišnjem porodiljskom odsustvu. Da ne bude da je zbog predsedničke kampanje, tek i Đelić je danas objavio da je vlada povećala isplatu naknada trudnicama sa 65% na 100% plate za vreme porodiljskog odsustva koje traje oko godinu dana.

Nije lako kritikovati odluke koje bi trebalo da pomažu trudnicama. To jednostavno nikada nije popularno kao što primer mog prijatelja pokazuje. Međutim ovo nije kontekst popularosti pa ću pokušati da nađem neki argument. Činjenica da će poslodavci (a pretpostavljam da će ova uredba zakačiti i poslodavce) morati da izdvajaju više novca za zaposlene na trudničkom bolovanju može da utiče na njih da zapošljavaju manje žena. Tako umesto da im pomaže, ova vladina uredba će imati negativan efekat na zaposlenost žena. Svako razuman će pre zaposliti muškarca jer će mu potencijalni troškovi biti manji.

Neželjena posledica ove uredbe će između ostalog biti i rast panike u Savetu za ravnopravnost polova. Kada nova mera vlade bude pokazala prve efekte i kada se zaključi da je procenat zaposlenih žena u odnosu na muškarce još manji, Savet će verovatno predložiti uvođenje kvota za zapošljavanje žena kao rešenje. Naravno ni tada posledice neće biti više zaposlenih žena već sveukupno manje zaposlenih žena i muškaraca, bez diskriminacije. To je valjda i najvažnije.

Posted by Lazar Antonić at 1:37 AM

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2...oslenosti.html

[Koçi Xoxe]

Primer vrlo doslednog stava protiv "regulacije" kod ovih liberalnih lakeja fašizma (s njihovog bloga "Tržišno rešenje"):

Evo sta kaze jos jedan od tih libertrarijanaca:



da budem sasvim jasan, ja nisam u nacelu protiv ovakve politike, da drzava zenama isplacuje platu za vreme trudnoce i posle porodjaja. Ako poreski obveznici vecinski smatraju da treba za to da placaju (a cini mi se da je takva situacija), meni je to ok. U svakom slucaju bolje od nametanja obaveze poslodavcu da placa platu za vreme bolovanja.


Obratite paznju na poslednju recenicu.Jasno je da se radi o likovima iz srednje vise klase koji nikada nisu bili gladni i nikada nece biti gladni do kraja svog zivota.Ne bih se iznenadio da su im roditelji bili ekonomski funkcioneri u Titovoj Jugoslaviji.
Na zalost nije toliko tragicno sto ovakvi "genijalci" misle to sto misle a to je da porodica koja dobije prinovu ne treba da dobija pomoc ili da radnik ili radnica na bolovanju ne treba da jede ili da je bacanje njihovog novca sto drzava njime skoluje deo studenta,problem je sto vecina mladih ljudi sa kojima se vi i ja susrecemo svakodnevno i kod kojih pokusavamo da probudimo antikapitalisticku svest razamislja ne ovako ekstremno ali ipak prihvata logiku vladajuce klase,dakle poslodavaca o "profitabilnosti" i "neprofitabilnosti" ekonomije, istovremeno ne uvidjajuci da se tu ne radi o pukoj zelji za vecom ekonomskoj produktivnosti koja bi dovela do boljitka za drustvo i a samim tim i pojedinca vec o najobicnijem prisvajanju sto veceg viska vrednosti koji kao sto svi mi znamo proizvodi samo radnicka klasa.Dakle, vecina mladih ljudi koja zeli da bude u trendu ce prihvatiti ekonomsku logiku libertarijanaca koja glorifikuje eksploataciju tudjeg rada odnosno parazitizam.
Pogledah im i blog i sajt.To su valjda neki mladji likovi koji bi da budu "internacionalisti" jer za razliku od vecine srpskih liberala koji na imperijalizam gledaju uglavnom samo kroz prizmu saveznika,bolje reci gazde u obracunu sa domacim neprijateljima, ovi libertarijanci se sa Zapadom solidarisu i identifikuju potpuno ideoloski pa podrzavaju okupaciju Iraka i slicno.

[mrki]

Očekivano, ruka ruku mije... Libertarijanci su se naglo zaljubili u Dragana Markovića Palmu, arkanovskog pobornika "tržišnog rešenja", i najnovijeg disidenta iz Koštuničinih redova:

Još zdravog razuma

Taj moleban je izgledao kao da smo mi Srbi otišli pred Hram Svetog Save da zamolimo Boga da on lično zamoli Buša i Ban Ki Muna da nam vrate Kosovo!

Najveći patriotizam jeste to da investicije u Srbiju moraju da stižu, da smanjimo nezaposlenost. Evo, jedna ozbiljna izraelska firma u moju opštinu hoće da investira pet miliona evra! Pa, ko bi normalan to zaustavio?!
Ama, molim vas lepo, evo Austrijanci u Jagodinu treba da ulože 14 miliona evra u gradnju deponije. I šta ja treba da im kažem? Da neću da radim s njima jer je njihova vlada priznala Kosovo?! E pa, što se moje opštine tiče, to neće moći! Ne može! Ne dam!

Naravno, Palma.

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2...-od-palme.html

[crvenoarmejac]

Mislim šta reći...mešavina pripadnika avangarde srpske buržoazije i kulaka...dobro da bolje ne može biti... što stvara čudovištan pristup stvarima

[andrej]

meni je bilo najsmešnije kad je jedan na sajtu trzisnoresenje.blogspot.com doživeo teško razočarenje zbog ovih reči Alberta Ajnštajna:

The economic anarchy of capitalist society as it exists today is, in my opinion, the real source of the evil. We see before us a huge community of producers the members of which are unceasingly striving to deprive each other of the fruits of their collective labor—not by force, but on the whole in faithful compliance with legally established rules.

(nažalost ne mogu da stavim link do toga jer mi je ovo drugi post, a moram imati najmanje 25 po pravilima ovog foruma)...

kaže čovek - "Prosto ne mogu da shvatim kako nesumnjivo pametan čovek može tako nešto da napiše."



ljudi prosto ne mogu da shvate da je čovek bio u stanju da razume kako funkcionišu priroda i kosmos, daleko složenije i veće stvari od njihovog čeda, liberalne/libertarijanske ekonomije. prosto su smešni, kao recimo kad se protive državi i pokušavaju da je svedu na "noćnog čuvara", jer bi se njihov "savršeni" sistem raspao za tri minuta kad ne bi bilo nekog sa monopolom nad silom, na njihovoj strani, da zaštiti njih i njihova "osnovna prava", a sa druge strane država ko država teži jačanju i ograničavanju, između ostalog, i njihove pohlepe.
zato cenim kao dostojnog neprijatelja jedino prave, konzervativne liberalne kapitaliste, jer dosledno izvlače teoriju do kraja iz svojih postavki, sa kojima se, doduše, ne slažem, al cenim tu doslednost. a ovi libertarijanci su tipovi koji bi, da prostite, da se jebu a da im ne uđe.

i da, prosto sam fasciniran do kog je stepena došla njihova idolatrija - oni tržišnu ekonomiju posmatraju kao nešto što transcendira celo društvo, što je iznad svih.... prosto neverovatno. umesto da ekonomija služi ljudima, ona je postala vrhovni bog. prosto neverovatno. pitam se imaju li neki ples kojim prizivaju dobru zaradu, kao Indijanci kišu.

[mrki]

Upravo sam video glavog ideologa srpskih liberalnih lakeja fašizma, Ivana Jankovića, kako u emisiji "Oko" na RTS-u prežvakava neoliberalne fraze, sve to ispred Liberalno-demokratske partije, a na temu radničkih prava i socijalne politike... Gnusno!

Očigledno je da grupa ludaka, zvana LDP, zdušno omogućuje drugoj grupi ludaka, zvanoj "Katalaksija" odnosno "Tržišno rešenje", da preko svojih predstavika nesmetano propagira svoju verziju hajekovske boleštine putem televizije:

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2...ostovanja.html

30 April, 2008
Gostovanja

Ja, jedan od ekonomskih doktrinara LDP, gostujem večeras na RTS 1 u emisiji Oko od 18 30 i sutra, 1 maja, na televiziji B 92 info u 20 h. Tema i jedne i druge emisije je socijalna politika, zapošljavanje, uloga sindikata itd. Dakle, ako imate vremena za malo socijalne neosetljivosti prema proletarijatu i prezrenima na svetu, gledajte. U debati učestvuju i predstavnici SPS, DS i DSS, kako gde.

Posted by Ivan Jankovic at 3:53 PM

[Bandito]

I ja sam dugo ostrio zeludac da bih uspeo da pogledam emisiju.
Gosti su zaista bili-dno.

[andrej]

i ja sam gledao, gosp. Janković je imao, po meni, izjavu meseca: "poslodavci su najveći prijatelji radnika". gospodin iz DSSa je delovao najozbiljnije među njima.
delovao...

[Grover]

i ja sam gledao, gosp. Janković je imao, po meni, izjavu meseca: "poslodavci su najveći prijatelji radnika".

Ako ništa drugo, bar je nasmejao poslodavce do suza.

[Thirsty Crow]

i ja sam gledao, gosp. Janković je imao, po meni, izjavu meseca: "poslodavci su najveći prijatelji radnika". gospodin iz DSSa je delovao najozbiljnije među njima.
delovao...

Tko bi im drugi dao posao? Jerbo mi svi znamo da radna mjesta ne padaju s neba samo tako!

Inače, potpuno se slažem s prijedlogom prvog postera (čovjeka koji posta, ne "plakata" ), trebali bismo lijepo drugarski i kolektivno raščešljati barem dvije stvari:

1) nedavnu povijest tranzicije na prostorima bivše Jugoslavije - dakle, čvrste brojke i podaci (barem oni do kojih se može doći) uz komentar naravno

2) ovakve zanimljive ideologije - kroz povijest (recimo, planirao sam Hayekov "Put u ropstvo" proći) i danas na ovim prostorima.