TURPITUDA

[Niggle]

Našao sam reprint Turpitude, Marka Ristića sa Hegedušićevim ilustracijama (Liber, Zagreb, 1972), i odrali su me za njega. No, vredelo je, pogotovo kada se uzme u obzir da sam ponovo naleteo na ovaj jedan izuzetno duhovit pasaž koji delim sa vama (oprostićete moguće greške pri prekucavanju teksta - tastatura mi funkcioniše samo delimično ispravno):

Veličina usta zavisi od količine krvi. Ili svesti.
Novac i ne jedna sudbina.
Između katastrofe i katatonije igra se poslednja strofa kapitalagonije.

Oni imaju svoje salaše, svoje šale, svoje smejurije i svoje kurije, svoje svojine, svoje tišine, svoja fabrikanja, svoje sifilosofije. Oni imaju svoje senaforiume i svoje krematoriume, svoje kremove i svoje senfove, i sefove za svoje zvečeće i posrćuće napodleone i za svoje akacije. Oni imaju svoje senatoriume i audientoriume, i koncertsije za svoje senfonije, i kartelefone za svoja berzanovetanja. Oni imaju svoje tefteke i svoje biftere, i megafone za svoje hitlere. I telegrafe za teleglave svojih grafova, svojih gafova. U svojim bankama oni bančuvaju svoje banditske kame i kamatelije, svoje banknute i cifranke, i khrpe dinata. Oni imaju svoje shramove za svoje doltare. Oni imaju svoje vajvare i epoete, svoje delarokfore i kamampere, svoje dividendije, i golfstirne i penisratetke. Oni imaju svoje slivove i svoje slikove, svoje rime i svoje ritmove, svoje ritove i svoje rimove, svoje milane i svoje midogodine. Oni imaju svoje aPSAne, svoje aKERane, svoje aherone, svoja kazaništa ni za šta, svoje štaledije za svoje trage, svoja lažališta za slatke drahme i medne kohmedije, i spomenice za svoje akademske menice, i mediteranske nice za svoje uterinske ptice. Oni imaju svoje uniformitete i perverzitete, svoje unezveritete, svoja svemučilišta, svoje galone, svoje diplone i svoje salome, svoje herone i svoje baroje, svoje barove i svoje kaparee, svoje katede i svoje kadetre. Oni imaju svoje geštapove i svoje palicije, svoje drktektive i svoje deteldinge sa četri lista. Oni imaju svoje zatužbine i svoje durbine, svoje rovacije i svoje otacije, svoje diagrame, svoje kilovate i svoje humeroide. Oni imaju svoje premiere i svoje replize, i svoje monaške lize, svoje sahertorte i svoje lakovane mazočizme. Oni imaju svoje lojdove i svoje fordove, svoje lordove i svoje fiordove. Oni imaju svoje mlinove i svoje planove, svoje plinove i svoje klanove. Oni imaju svoje koktejlore, svoje zaplate i svoje plate, i svoje plaže i aplanaže. Oni imaju svoje PSArme i svoje PSArmopevce, svoje ptopove, svoje šaltere i svoje ritere, svoje teze, svoje viteze, svoje proteze, svoje hipoteze i svoje mitraljeze. Oni imaju svoje katance i svoje lance, piramide i piramadone, i dansfinge i kamatedrale, i svoje anale i suecke kanale, svoje rituale i arhimandrile. Oni imaju svoje drogme i svoje sumnje, svoje skepse, svoje sepse, svoje pse, svoje SE i svoje JA. I svoje trobnice i svoje gvornice, svoje grobove i svoje robove, svoje pare i svoje gropare. Svoje JE i svoje SA. Oni imaju. Oni imaju naše nemanje. Naše NIJE i naše BEZ.

Ali mi imamo svoje pseće BIĆE, svoje vučje, svoje ljudsko BIĆEMO. I njihova stvar po sebi biće stvar za nas.

[Bobi]

Turpituda je genijalna i naravno da ne bude zabune mnoge reci su izvrnute u originalu, to nije greska druga niggle-a

[Revan]

Vrlo zabavno! I vrlo shizofreno.

[mrki]

Da, to je jedan od vrhunaca jugoslovenskog/beogradskog nadrealizma... Vidi se i angažman i psihološko koketiranje sa žargonom shizofrenije... Bilo kako bilo, treba prenositi ovakva umetnička ostvarenja.