KrÅ¡enje radničkih prava u Srbiji

[mrki]

Zakon o radu se krši na štetu zaposlenih

Poslodavci oholi, radnici nemoćni

Autor: R. Marković | 03.11.2007 - 06:00



Nezakonito davanje otkaza, držanje neprijavljivanje radnika, prekovremeni rad duži od zakonom dozvoljenog pride često i neplaćen, najčešći su oblici kršenja Zakona o radu ocenjuju sindikalci i inspektori rada.

- Zakon o radu kakav mi imamo dobar je za jedno uređeno i organizovano društvo, ali ne i za naše jer u njemu ne funkcioniše
kolektivno pregovaranje niti se poštuje pravo radnika na sindikalno organizovanje - ocenjuje Slađana Kiković, šef pravne službe UGS-a „Nezavisnost“.
Radnici nam se, navodi Dragica Mišljenović, savetnik za zakonodavno pravna pitanja u UGS-u „Nezavisnost“, vrlo često obraćaju zbog otkaza koje dobijaju jer nisu hteli da potpišu aneks ugovora o radu.

- Ne da nisu hteli iz oholosti već zato što pojedini poslodavci zloupotrebljavaju institut aneksa da bi radniku dali otkaz. U njemu navedu uslove za koje znaju da ih radnik ne može prihvatiti, radnik odbije da potpiše aneks i gubi radno mesto. Mi zato ljudima savetujemo da aneks ipak potpišu, jer je lakše oboriti rešenje dok je radnik u radnom odnosu nego ako ode iz firme - navodi Mišljenovićeva.
Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad pri Ministarstvu rada i socijalne politike, ukazuje da pojedini poslodavci ne poštuju ni zakonsku obavezu da rešenje o otkazu daju u pismenoj formi, uz obrazloženje zašto daju otkaz i pouku o pravnom leku, već jednostavno ugovor o radu otkazuju usmeno, saopštenjem zaposlenom da sutra ne dolazi na posao. On objašnjava da ako inspekcija rada utvrdi da je otkaz dat nezakonito, a radnik je poveo radni spor, inspekcija može odložiti izvršenje rešenja o otkazu dok sud ne završi svoj posao. U prvih devet meseci ove godine inspektori rada doneli su 746 takvih rešenja.

Sindikalci, međutim, navode da poslodavci često ne haju za rešenja inspektora i da su pre spremni da plaćaju novčane kazne nego da radnika vrate na posao. Takvo ponašanje poslodavaca u sindikatu objašnjavaju time što poslodavci novac ne daju iz svog džepa, nego iz sredstava preduzeća. Mi smo, kaže Slađana Kiković, kada je Zakon o radu pripreman predlagali da poslodavci za ovakve slučajeve kazne plaćaju od svojih para, međutim taj naš predlog nije ostao u konačnoj verziji zakona.

Kada je reč o radu na crno, inspekcija rada je u prvih devet meseci ove godine zatekla 7.875 radnika koji su radili neprijavljeno. Nakon intervencije inspektora rada, radni odnos zasnovalo je njih 5.674. Ovi podaci, priznaju u Inspektoratu rada, ni izbliza ne pokazuju stvarne razmere rada na crno kod nas jer je, prema istraživanjima od pre par godina, trećina radno sposobnog stanovništva angažovana na crno. Među njima prednjače radnici sa niskim nivoom obrazovanja, mladi i žene. Najveći broj njih radi u građevinskoj, trgovinskoj, zanatskoj i ugostiteljskoj delatnosti.

Mi, kaže za „Blic“ Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad radimo koliko možemo. Ali raširenost rada na crno je tolika da inspekcija ne može da pronađe sve neprijavljene niti da sama reši taj problem.

Iako je Zakonom o radu propisano da radnik ne sme prekovremeno raditi duže od osam sati nedeljno ili četiri dnevno, poslodavci zloupotrebljavaju ovu zakonsku odredbu maksimalno iskorišćavajući radnike, koji u strahu od otkaza ne smeju da se žale. Čak i kada im prekovremeni rad nije ni plaćen, što je čest slučaj.

- A da ne govorimo o tome koliko radnika u Srbiji, bar onih običnih nije u prilici da iskoristi zakonsko pravo na pauzu od pola sata u toku radnog dana - ukazuje Slađana Kiković, iz UGS-a „Nezavisnost“.

Izvor

[mrki]

Ista pesma godinama... Očigledno je da nema rešenja u okvirima datog sistema.

Radovan Ristanović, direktor Inspekcije rada

Mnogi prinuđeni da rade prekovremeno bez naknade

Autor: B. Krivokapić | 15.11.2009. - 00:01

Pojedini poslodavci podešavaju elektronske kartice tako da se, i kad s posla izađete u osam naveče, registruje da ste izašli u 16 ili 17 časova. A puno je i onih koji vode dvostruku evidenciju – jednu za svoje knjigovodstvo, a drugu za inspekciju, kaže za “Blic nedelje” Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad Srbije.

Da li vam je poznato da se na intervjuima za posao u bankama kandidatima otvoreno kaže da se prekovremeni rad podrazumeva?
– Poznato mi je. Prekovremeni rad može da postoji, to nije sporno, ali on mora biti plaćen i mora da se odvija u okviru zakonskih normi i najviše četiri sata dnevno, osam sati nedeljno. U bankarstvu i osiguranju ima puno zloupotreba prekovremenog rada, ali toga u ovim oblastima ima i u drugim zemljama. Mi smo protiv nekih banaka podnosili prekršajne prijave, a ubuduće ćemo dodatno pojačati nadzor.
Kakvi su dometi inspekcije u suzbijanju rada na crno?
– Rad na crno je vrlo teško dokazati. Kad inspektori traže ugovor o radu, kažu im: kod advokata je, donećemo sutra. I sutra donesu ugovor koji radnik u međuvremenu potpiše. I vi to ne možete prekršajno da sankcionišete. A kada bi postojala obaveza poslodavca da ugovore o radu čuva u sedištu firme, situacija bi bila sasvim drugačija.
Koji poslodavci najviše krše propise?
– Najviše je povreda propisa kod onih koji su postali poslodavci neuspešnom privatizacijom, a znatno manje kod firmi sa stranim kapitalom. Ne kažem da kod njih povreda propisa nema, ali manje ih je i brže se otklanjaju. Čim inspektori skrenu pažnju, traži se način da se problem reši. Stranci su daleko kooperativniji i daleko više vode računa i o poštovanju Zakona o radu, a posebno o propisima vezanim za bezbednost na radu.
Kakva je pokrivenost srpske privrede inspektorima za rad?
– Da bi inspekcija rada bar jednom obišla sve poslodavce u Srbiji, potrebno je oko 15 narednih godina. Na jednog inspektora dolazi 1.080 privrednih subjekata, znatno više nego u zemljama EU. Ali možemo mi da imamo i tri puta više inspektora i veća ovlašćenja, ništa ne možemo da rešimo ako ne funkcionišu sudija za prekršaje, poreska uprava i drugi organi. Od ukupnog broja naših prijava, samo 12 odsto se efektuira.
Šta se dešava s onih 88 odsto prijava?
– Ogroman broj posle dve godine zastareva. Jer kad treba da platite milion dinara, što je najveća kazna po Zakonu o radu, to nije šala. I onda ćete, naravno, platiti sve moguće advokate samo da to izbegnete. U Grockoj su gotovo svi postupci po prijavama inspekcije rada 2006. obustavljeni zbog nastupanja zastarelosti.
Da li bar neko plati taj propisani milion?
– Kada je reč o povredama Zakona o bezbednosti na radu, organi za prekršaje su rigorozniji i izriču kazne do milion dinara. Ali kad je reč o Zakonu o radu, nema mnogo primera gde je izrečena maksimalna kazna. Sudovi najčešće koriste ovlašćenja da odrede kaznu ispod zakonskog minimuma pozivajući se na razne olakšavajuće okolnosti. Zato se na sudska rešenja uvek žalimo ako je izrečena kazna ispod zakonskog minimuma. Ali problem je, kao što je bio slučaj u Leskovcu, ako je zakonski minimum 400.000, a sud izrekne kaznu od 10.000 dinara iako je reč o ponovljenom prekršaju iste vrste - držanju radnika na crno. Ako će neko da drži radnike na crno, a mi da mu izričemo kaznu od 10.000 dinara, onda znači da nemamo sistem.
Koliko zarađuju inspektori?
– Plate inspektora se kreću u rasponu od 42.000 do 44.000 dinara. A svi su s fakultetom i položenim stručnim ispitom.
Niske zarade su dobra osnova za korupciju.
- Za prijavu takvih slučajeva moj telefon je uvek otvoren, ali samo uz jasne dokaze. U celoj Inspekciji trenutno se zbog sumnje da postoji korupcija vode dva disciplinska postupka. Pretpostavljam da su inspektori izloženi nekim drugim oblicima korupcije koji se teže dokazuju. Na primer, ja ne podnesem protiv vas prekršajnu prijavu, a vi mi se revanširate tako što mi besplatno date salu za svadbu. A to je takođe korupcija.

Učinak Inspekcije 2009.

- 29.067 izvršenih nadzora
- 4.095 zatečenih radnika na crno
- 2.994 radnika zasnovali radni odnos nakon intervencije
- 3.751 rešenje kojim se nalaže otklanjanje nezakonitosti
- 2.139 podnetih prekršajnih prijava
- 800 postupaka obustavljeno zbog zastarevanja
*Podaci za prvih devet meseci ove godine

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=120665

[tvar]

Slično i u Americi, po zadnjim podacima imaju poveći skok produktivnosti.
Zaposlenici se boje nezaposlenosti pa bez protesta rade više.
To i je jedan značajan efekt ekonomskih kriza: da discipliniraju i preplaše radnike

[mrki]

Uobičajeni izraz za ovo je teror:

Ove godine prijavljena 52 štrajka

Radnici preplašeni od poslodavaca

| 19.12.2009. - 05:00

Prevareni radnici u Srbiji seku prste, smrzavaju se ležeći na pruzi i gladuju do iznemoglosti navlačeći na sebe i sažaljenje i gnev sugrađana. Oni samo traže zarađene plate koje ne mogu da isposluju ukoliko ne primene radikalne metode. Svi odreda očekuju pomoć od države, ali je pitanje kolike su njene moći.

Pošto je javnosti obelodanjeno šta sve poseduje Milomir Joksimović, vlasnik „1. maja“ iz Lapova, čiji se radnici još smrzavaju na pruzi, dobili smo nekoliko anonimnih pisama. Potpisani kao „svi“ radnici nekoliko domaćih firmi naveli su da većina njih nije prijavljena, a da dobar deo jeste, ali na minimalac. Radnici iz druge firme zvali su nas da kažu da ne primaju plate, ali ne znaju ni ko im je vlasnik, niti smeju išta da pitaju. Šta oni mogu, smeju i treba da urade i da li država može i treba da se bori za njih?

O poverenju u državu svedoči podatak da su redakciju u proteklih nekoliko dana zvali radnici iz desetak firmi, dok je u dve godine Inspekcija rada imala svega 31 anonimnu prijavu.

- Inspekcija rada prima anonimne predstavke i mi apelujemo da se ovakvi i slični slučajevi obavezno prijave Inspekciji rada. Jedina razlika između javne i anonimne predstavke je što mi ne možemo da obavestimo ljude šta smo po njihovoj žalbi uradili ukoliko je anonimna, ali svakako ćemo reagovati - kaže za „Blic“ Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata za rad i predsednik Kriznog štaba za radne odnose.

Inspekcija rada dalje piše prekršajne prijave protiv poslodavaca koje deklarativno idu i do milion dinara, ali u praksi najčešće su oko 50.000 dinara. I naravno, radni sporovi traju umesto zakonom propisanih šest meseci, po nekoliko godina. Zbog toga Perišić savetuje da svi radnici koji su oštećeni ne daju otkaz jer posle toga mogu samo da pokrenu sudski spor.

- Važno je da ostanu na poslu i dok su u radnom odnosu pozovu inspekciju - ističe Perišić.

Slično pravilo važi za sve zaposlene u privatizovanim preduzećima. Agencija za privatizaciju ima obavezu da radnicima pomogne sve dok je ugovor sa vlasnikom važeći. Kao pregovarač, u kakvoj se ulozi pojavila u Lapovu, po zakonu država nije imala obavezu jer je ugovor istekao.

Perišić kaže da su Kriznom štabu prijavljena u ovoj godini 52 štrajka nezadovoljnih radnika, ali da je to nerealno mali broj.

- Poslodavci nemaju obavezu da ga prijavljuju zbog čega je broj štrajkova u stvarnosti mnogo veći - objašnjava Perišić.

Poslodavac je dužan da ispuni sve obaveze iz ugovora, a Agencija za privatizaciju da to prati. Ukoliko ne isplaćuje plate, daje mu se određeni rok da to učini, a ako ni posle tog limita ne ispuni obavezu, ugovor se raskida - kaže Perišić.

Naš sagovornik, međutim, kaže da ostvarivanje prava blokiranjem pruge nije u skladu sa zakonom o štrajku.

A da li bi zaposleni u „1. maju“ išta dobili da nisu blokirali prugu?

- Ne možemo reći da ne bi bilo dogovora da nije bilo štrajka, jer bi u tom slučaju to bio recept za rešavanje problema. Istina je da država nema prave mehanizme da postupi prema poslodavcima koji nemaju savesti. Ne postoji ambijent savesnih poslodavaca - kaže Perišić.

On kaže da bi ovaj zadatak trebalo da reši Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Za sve ostale poznate i raširene zloupotrebe poslodavaca koji nisu kupili neko društveno preduzeće poput isplaćivanja dela plate na ruke, neprijavljivanja, otpuštanja mimo zakona, u toku bolovanja, neisplaćivanja trudničkog i tako redom, adresa na koju se treba obratiti je Inspekcija rada.

Kako dokazati prekovremeni rad?

Domaći zakon ne obavezuje poslodavce da vode evidenciju kada je ko došao, odnosno otišao s posla zbog čega je prekovremeni rad vrlo teško dokazati.
- Moguće je jedino preko kartica gde se vidi kada je neko ušao, a kada izašao s posla. Međutim, i tu ima zloupotreba. Imamo žalbe, recimo u bankama, jer iako ste radili 13 sati, kartica kuca osam - kaže Perišić.

Saveti za ostvarivanje prava

javite se Inspekciji rada u slučaju bilo kakvih zloupotreba
žalite se dok ste u radnom odnosu
nikako ne dajite otkaz ukoliko su vam prava ugrožena
vodite evidenciju kada dolazite i odlazite s posla

Inspekcija

35.733 puta je Inspekcija rada za 11 meseci ove godine izašla u kontrolu i izrekla 2.662 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka
45.639 puta izašla je inspekcija u 2008. godini i izrekla 4.566 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka
779 prigovora na ponašanja poslodavaca podneli su radnici inspekciji

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=126134

[mrki]

O tome kako se otkazi dobijaju SMS-om i drugim gadostima koje priređuju gazde:

Alo, dobio si otkaz!

SUTRA ne moraš da dođeš na posao, više ne radiš. Ovakvu i slične poruke u poslednje vreme dobilo je desetine zaposlenih u Srbiji, i to mobilnim telefonom! Poslodavci, tvrde stručnjaci, postaju sve bahatiji. Tako vlasnik privatne firme u Nišu radnike testira na poligrafu, a gazde dele upitnike zaposlenima da se izjasne ko od njih treba da ostane na poslu, a ko da „leti“ iz preduzeća, što stvara jaz među kolegama.
Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad, kaže da je upoznat sa ovakvim slučajevima:
- Po Zakonu o radu, poslodavac je dužan da navede razloge za otpuštanje.
Predsednica sekcije žena Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Dobrila Iličić kaže da je upoznata sa dva slučaja kada su poslodavci pokušali da se „otarase“ radnika SMS-om:
- Imali smo prijave u Kikindi. Jedan radnik bio je, bez rešenja, na prinudnom odmoru i zahtevao je od poslodavca da mu ga izda. Posle nekoliko dana mu je na mobilni stigla poruka da sutra ne mora da dolazi na posao jer je dobio otkaz. Mi smo mu savetovali da obavezno ode na posao, jer bez pismenog rešenja i obrazloženja zašto je otpušten,
ne može biti otpušten.
Magistar sociologije Nada Novaković podseća da kod nas uopšte nema specijalizovanih radnih sudova kao u razvijenim zemljama.
- Zato čovek koji je otpušten, ako nije član moćnijeg sindikata, mora o svom trošku da isteruje pravdu kroz postupak na redovnim sudovima - objašnjava Novakovićeva. - Advokati tvrde da takav spor prosečno traje tri i po godine!
U proteklih godinu dana posao su najčešće gubili mladi i žene svih generacija.
- Mlađe su potpisivale blanko otkaze za slučaj trudnoće, a starije za slučaj da gazda reši da ih otpusti bez troškova - nabraja Nada Novaković. - One iznad 40 su obeshrabrene u traženju novog posla jer se konkurencija na tržištu rada zaoštrava. Ni muškarci nisu u povoljnijoj situaciji, jer otpuštanje za njih znači dvostruki udarac - ono podrazumeva ne samo gubitak materijalnih sredstava nego ugrožava i psihičko zdravlje. Gubi se, recimo, autoritet u porodici...

NE VIDE IZLAZ
Psiholog Mirjana Vuksanović napominje da gubitak posla prouzrokuje psihičke probleme zbog zabrinutosti za egzistenciju, jer čovek ne vidi izlaz i ne zna šta će sutra.
- To je veliki stres i često dolazi do psihosomatskih bolesti - čira na želucu, astme, srčanih smetnji. Od psihičkih tegoba najčešće se javlja depresija. Ona stalno vuče unazad, tako da čovek umesto da se aktivira postaje sve pasivniji.

KAKO PREBRODITI
PRVO se treba smiriti i razmisliti o drugim mogućnostima - kaže Mirjana Vuksanović, klinički psiholog. - Čovek mora da zauzme stav da on odlučuje, a ne da čeka šta će se desiti. Mora da sagleda kakvi su mu potencijali, šta zna, šta može i šta treba da nauči. To ga vodi ka sagledavanju mogućnosti šta bi mogao da radi. Greška je što kod nas ljudi očekuju stalan posao, a on danas nikome nije zagarantovan.

KONAČNA PODELA
TOKOM 2010. godine zaoštriće se konkurencija na tržištu rada - predviđa magistar sociologije Nada Novaković. - Biće ovo kraj privatizacije i konačne polarizacije društva na moćnu manjinu i siromašnu većinu.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=168867&title_a dd=Alo%2C%20dobio%20si%20otkaz!&kword_add=otkazi%2 C%20otkaz

[operarius]

Evo i našeg Radovana. Obavešten o svemu i nemoćan. Dele savete radnicima kao što se dele tračevi. Ali magistrica Nada Novaković nam nešto ipak daje: vest o postojanju radnih sudova. Jeste da razni Ljajići čekaju na pozicije i plate, ali gomilanje institucija socijalnog profila je uvek dobro. Već njihovo ime je predznak, a gde je predznak - tu je i znak i njegova moć da nadodredi praksu. Jedan štrajk i blokada puteva su morali na takav zahtev da izađu (tražiti osnivanje radnih sudova). Ovako, pendreci i poziv u Beograd rešavaju problem koji je tek trebao da postavi pravo pitanje, pitanje koje se tiče svih. Bez toga da se problem odnosi na sve, nema prave borbe.