Prodor rev. levice u kulturni mainstream?

[Bobi]

Šta mislite o pojavama poput hrvatske sapunice "Ponos ratkajevih" koja se prikazuje na HRT2 i na srbijanskoj TV Pink? To je nova serija, koja prati bogatašku porodicu Ratkaj u periodu 1938-1948 i u kojoj su komunisti prikazani kao pozitivci. Takođe u Srbiji se učestalo repriziraju stari partizanski filmovi, pogovo na TV Pink, a na državnoj televiziji je nedavno puštena serija "Otpisani" čije su poslednje epizode imale rekordnu gledanost - preko 2 miliona ljudi tj. preko 25% ukupnog stanovništva Srbije.

Ili člancima u srbijanskim tabloidima poput Skandala gde je izašla recenzija partizanskih pesama, "Svet" u kome je izašao članak Anarhisti prete gde su anarhisti vrlo pozitivno prikazani.

[Lamanov]

Možda se samo radi, bar što se tiče anarhizma i marksizma, prodora klasne svijesti, odnosno klasno svjesnih ljudi - pa makar i parcijalno, među medijsko radništvo, koje često kaska u tom aspektu. Negdje prošle godine sam se susreo sa člankom gdje se hvali uspon jednog marksističkog profesora u Americi, dok se osuđuje giljotinski stav koji preovladava ovdje. Sigurno, nigdje nećemo naći na otvorenu podršku anarho/marksističkim idejama, ali možemo - kao što vidimo - tu i tamo naići na visok stepen tolerancije, štaviše simpatija... I ljudi koji pišu te članke su ipak radnici, ljudi pod dejstvom društvenih okolnosti.

Naravno, prikazivanje partizanskih serija/filmova može biti svojevrstan odgovor na, da tako kažem, potražnju na TV tržištu: svojevrsno ispipavanje terena - ljudima je dosta nacionalizma i tih gluposti, pa traže alternativne načine "zabave" (iako ona nekada možda i nije bila "alternativna" - znamo da su part. filmovi, da ne govorim o Otpisanima, bili tipična propaganda -- ali danas ima tako reći "alternativan" sadržaj). Mediji su samo pogodili žicu.

[Bandito_]

To je i mene zacudilo,kako posle 5.oktobra i "demokratskih" promena na drzavnoj televiziji mogu da se prikazuju partizanski filmovi i serije poput Otpisanih?!Koliko je meni poznato,rukovodstvo RTS-a, je uglavnom puno clanova DSS-a na celu sa bivsim kadrom JUL-a i DSS-a Aleksandrom Tijanicem.Ko zna mozda mu se pod stare dane javila nostalgija za vremenom socijalizma.

Sto se televizije Pink tice i njihovih serijala partizanskih filmova svakog vikenda,poznato je da je Zeljko Mitrovic(bivsi kadar JUL-a i clan rok benda Oktobar 1864) Titoista i jugonostagicar,pa i ne cudi njegovo prisecanje na vremena kada je bio obican roker u odnosu na sadasnji status kapitaliste.

[Lamanov]

Bitno je to da je dva miliona ljudi pratilo seriju. Koja je serija u pitanju, što se tiče ljudi koji samo žele postići gledanost, to može biti i intermeco iz Peščare, samo nek' se gleda.

Ovi članci o kojima govorimo, naime taj iz Sveta, mnogo su bitniji, ali svejedno ne bi trebali očekivati milost među medijima. Sledeći put može biti loše - veoma.

[Bobi]

Mislim da je drug DJ-TC na dobrom tragu. Lično sam upoznao dosta ljudi koji omogućavaju da naši sadržaji uđu u mainstream i tvrdim da uglavnom nisu nostalgičari, a po pravilu nisu ni titoisti. Njihov motiv nije učmalo nostalgičarsko žaljenje za prošlošću, već naslućivanje da sa ovakvom sadašnjosti, možda neće ni biti budućnosti. Oni su na svojoj koži iskusili šta je kapitalizam i kod njih se budi revolt, potreba za suberzivnim antikapitalističkim delovanjem - dakle, oni postaju klasno svesni;

Što se tiče partizanskih filmova na TV, to je jasno - puštaju ih jer su gledani. Što je neka emisija, film ili serija gledanija to je skuplji svaki sekund reklame. To se naziva CPP (cost per prime time). U pitanju je čista kapitalistička računica. Ali to govori nešto drugo, da većinia u suštini gaji simpatije prema antikapitalizmu. Meni je posebno indikativna hrvatska serija "Ponos ratkajevih" jer je snimanje počelo prošle godine. Ako neko od vas prati tu seriju razumeće šta hoću da kažem. Takođe pre par godina na nekoj srbijanskoj televiziji je puštana latinoamerička sapunica o curi čiji je momak anarhista koji je organizovao štrajk na nekoj plantaži i zbog toga više niko neće da ga zaposli itd. U toj seriji to je jedan od sporednih tokova radnje, ali u "ratkajevima" organizovanje komunista, pokušaji pokretanja štrajka u tvornici, borba itd. čine vrlo bitan deo radnje, a skoro svi pozitivni likovi su mladi komunisti.

Sa druge strane, gomili stariji urednika i novinara je jako neobično to što kod nas uopšte postoji neka revolucionarna organizacija, za njih je to pravi kuriozitet. Pogotovo ako je reč o anarhistima, tj. anarho-sindikalistima. Neki od njih se kroz razgovor sa tim novim (mladim) revolucionarima često sete svoje mladosti - šezdesetih i sedamdesetih kada su se kao iskreni komunisti borili protiv korumpiranog titovog režima. I osete krivicu jer su pogazili ideale svoje mladosti i hoće da nam pomognu na svaki način, da naš glas ne bude ugušen kao što su njihovi glasovi ugušeni sedamdesetih. U suštini pomažući nama umiruju svoju savest.

[mrki]

Da, umirivanje savesti je jedan od motiva urednika koji puštaju te sadržaje...

Mislim da je žilava popularnost revolucionarnog imaginarijuma, makar na romantičarskom planu, nešto što utiče da se snima novi materijal a ne samo reprizira snimljeno. Da li se neko seća brazilske sapunice "Hilda Uragan" (Hilda Furacao), koja je obilovala komunistima?

[maršal]

Što se tiče same serije Ponos Ratkajevih,serija je totalno sranje.Pogledao sam je jedanput.Kao i sve sapunice imaju ciljanu publiku bez obzira na vrijeme i mjesto događanja.
Po mom mišljenju,razlog zašto se mladi i stari bez obzira na zanimanje i godine,rado prisjećaju i nakratko pokušavaju oživjeti to ''staro'' doba komunizma je taj,što sve više postajemo društvo u kojem prevladava želja za brzom i lakom zaradom.To najlakše ostvaruju,ne oni sa diplomama i napornim radom,već oni sa najmanjom školom i spremnošću na mutne poslove,a pritisak kapitalizma osjećaju svi-od čistača ulice do sveučilišnog profesora.
Lijepo je razmišljati o idejama poput bratstva i jedinstva,jednakosti i slično.