Pariz, 1968: dokumenti

[Lamanov]

___________________


>> Minimalna definicija za revolucionarnu organizaciju

Internationale Stuationniste #11 (oktobar 1967.)

(Ova definicija je prihvaćena od strane 7. kongresa SI)

POŠTO JE JEDINA svrha revolucionarne organizacije ukidanje svih postojećih klasa na način kojim se ne dolazi na novu podelu društva, mi smatramo svaku organiyaciju revolucionarnom koja dosledno i efektivno radi na međunarodnom ostvarenju apsolutne vlasti radničkih saveta, već naznačene u iskustvima proleterskih revolucija u ovom veku.

Takva organizacija stvara unitarnu kritiku sveta, ili nije ništa. Pod unitarnom kritikom podrazumevamo sveobuhvatnu kritiku svih geografskih područija gde razne forme separatnih socioekonomskih snaga postoje, kao i sveobuhvatnu kritiku svih aspekata života.

Takva organizacija vidi početak i kraj svoga programa u potpunoj dekolonizaciji svakodnevnog života. Tako cilja ne na samoupravljanje masa postojećim svetom, nego njegovu neprekidnu transformaciju. Ona otelotvoruje radikalnu kritiku političke ekonomije, prevazilaženje robe i najamnog rada.

Takva organizacija odbija da reprodukuje u svojim okvirima bilo kakvo hijerarhijsko stanje postojećeg sveta. Jedina prepreka učešću u njenoj totalnoj demokratiji je ta da svaki član mora prepoznati i prihvatiti sveobuhvatnost kritike. Ova sveobuhvatnost mora istovremeno biti u kritičkoj teoriji kao takvoj i u odnosu između teorije i praktične aktivnosti. Organizacija radikalno kritikuje svaku ideologiju kao separatnu moć ideja i kao ideje separatne moći. Ona je tako negacija svakog ostatka religije i preovladavajućeg društvenog spektakla koji, od vesti do masovne kulture, ostvaruje monopol nad komunikacijom između ljudi preko njihovog jednosmernog primanja prizora njhove otuđene aktivnosti. Organizacija rastvara svaku “revolucionarnu ideologiju” demaskirajući je kao znak promašaja revolucionarnog projekta, kao privatno vlasništvo novih specijalista moći, kao još jedno lažno predstavljanje koje se postavlja iznad stvarnog proletarizovanog života.

Pošto je krajnji kriterij moderne revolucionarne organizacije njena totalnost, takva organizacija je konačno kritika politike. Mora eksplicitno da cilja na svoje rastvaranje kao odvojene organizacije u trenutku njene pobede. <<

___________________


>> Communiqué

Drugovi,

s obzirom da je Sud-Aviation fabrika u Nantu okupirana dva dana od strane radnika i studenata tog grada,
i da se danas pokret širi na nekoliko tvornica (Nouvelles Messageries de la Presse Parisienne u Parizu, Renault u Kleonu, itd.),
OKUPACIONI KOMITET SORBONE poziva na
neodložnu okupaciju svih fabrika u Francuskoj i formiranje radničkih saveta.
Drugovi, širite i reprodukujte ovu poruku što brže.

Sorbona, 16. maj 1968, 03:30 sati <<

___________________


>> Telegrami

PROFESOR IVAN SVITAK PRAG ČEHOSLOVAČKA

OKUPACIJSKI KOMITET SLOBODNE SORBONE ŠALJE BRATSKE POZDRAVE DRUGU SVITAKU I OSTALIM ČEHOSLOVAČKIM REVOLUCIONARIMA STOP ŽIVELA INTERNACIONALNA VLAST RADNIČKIH SAVETA STOP ČOVEČANSTVO NEĆE BITI SRETNO DOK POSLEDNJI KAPITALISTA NE BUDE OBEŠEN CREVIMA POSLEDNJEG BIROKRATE STOP ŽIVEO REVOLUCIONARNI MARKSIZAM

ZENGAKUREN TOKIJO JAPAN

ŽIVELA BORBA JAPANSKIH DRUGOVA KOJI SU ISTOVREMENO OTPOČELI BORBU NA FRONTOVIMA ANTI-STALJINIZMA I ANTI-IMPERIJALIZMA STOP ŽIVELE OKUPACIJE FABRIKA STOP ŽIVEO GENERALNI ŠTRAJK STOP ŽIVELA INTERNACIONALNA VLAST RADNIČKIH SAVETA STOP ČOVEČANSTVO NEĆE BITI SRETNO DOK POSLEDNJI KAPITALISTA NE BUDE OBEŠEN CREVIMA POSLEDNJEG BIROKRATE STOP OKUPACIJSKI KOMITET SLOBODNE SORBONE

POLITBIRO KOMUNISTIČKE PARTIJE SSSR-A KREMLJ MOSKVA

DRHTITE U SVOJIM CIPELAMA BIROKRATE STOP INTERNACIONALNA VLAST RADNIČKIH SAVETA ĆE VAS USKORO ZBRISATI STOP ČOVEČANSTVO NEĆE BITI SRETNO DOK POSLEDNJI KAPITALISTA NE BUDE OBEŠEN CREVIMA POSLEDNJEG BIROKRATE STOP ŽIVELA BORBA KRONŠTATSKIH MORNARA I MAKNOVITSIJA PROTIV TROCKOG I LENJINA STOP ŽIVELA POBUNA SAVETA U BUDIMPEŠTI 1956 STOP DOLE DRŽAVA STOP ŽIVEO REVOLUCIONARNI MARKSIZAM STOP OKUPACIJSKI KOMITET SLOBODNE SORBONE

POLITBIRO KOMUNISTIČKE PARTIJE KINE KAPIJA CELESTIJALNOG MIRA PEKING

DRHTITE U SVOJIM CIPELAMA BIROKRATE STOP INTERNACIONALNA VLAST RADNIČKIH SAVETA ĆE VAS USKORO ZBRISATI STOP ČOVEČANSTVO NEĆE BITI SRETNO DOK POSLEDNJI KAPITALISTA NE BUDE OBEŠEN CREVIMA POSLEDNJEG BIROKRATE STOP ŽIVELE OKUPACIJE FABRIKA STOP ŽIVELA KINESKA PROLETERSKA REVOLUCIJA 1927 IZDANA OD STRANE STALJINISTIČKIH BIROKRATA STOP ŽIVELI PROLETERI KANTONA I DRUGDE KOJI SU SE DIGLI PROTIV TAKOZVANE NARODNE ARMIJE STOP ŽIVELI KINESKI RADNICI I STUDENTI KOJI SU NAPALI TAKOZVANU KULTURNU REVOLUCIJU STOP ŽIVEO REVOLUCIONARNI MARKSIZAM STOP DOLE DRŽAVA STOP OKUPACIJSKI KOMITET SLOBODNE SORBONE

17 maj 1968. <<

___________________


>> Obraćanje svim radnicima

Enragés-situacionistički međunarodni komitet, Savet za održavanje okupacija

Pariz, 30. maj 1968.

Drugovi,

ono što smo napravili u Francuskoj proganja Evropu i uskoro će zapretiti svim vladajućim klasama sveta, od birokrata u Moskvi i Pekingu do milionera u Vašingtonu i Tokiju. Kao što je zbog nas Pariz zaplesao, tako će i međunarodni proletarijat još jednom napasti kapitaliste svih država i sve tvrđave otuđenja. Okupacija fabrika i javnih zgrada u zemlji nije samo zaustavila funkcionisanje ekonomije, nego je stavila društvo pod opšti znak pitanja. Duboko ukorenjen pokret vodi skoro sve i jedan sektor populacije u potražnju za stvarnom transformacijom života. Ovo je početak revolucionarnog pokreta, pokreta koji je ostvario sve osim svesti o onome što je ostvario, svesti koja mu je nužna za pobedu.

Koje će sile prići u spas kapitalizmu? Režim će pasti osim ako ne zapreti upotrebom sile (uz obećanje novih izbora, koji bi se mogli održati samo nakon kapitulacije pokreta) ili čak neposredno upotrebi represiju. Ako Levica dođe na vlast, i ona će isto tako spašavati stari svet kroz koncesije i upotrebu sile. Najveći branitelj takve “narodne vlade” bila bi takozvana “Komunistička” partija, parija staljinističkih birokrata, koja se borila protiv pokreta od njegovog početka i koja je počela predviđati pad de Gaulle-ove vlade tek kada je shvatila da više ne može igrati ulogu glavnog zaštitnika tog režima. Takva bi prelazna vlada bila “kerenskijevska” samo ako bi staljinisti bili pobijeđeni. Sve će ovo zavisiti od svesti radnika i od kapaciteta za autonomno organizovanje. Radnici koji su već odbili smešni dogovor sa vođama sindikata otkrili su da ne mogu “pobediti” u okvirima postojeće ekonomije, nego da moraju uzeti sve kroz transformaciju celokupne ekonomske osnove po svom nahođenju. Šefovi ne mogu platiti više; ali mogu nestati.

Postojeći pokret nije postao “politiziran” time što je nadmašio bedne sindikalne zahteve u vezi plata i penzija, zahteve koji su lažno predstavljeni kao “društvena pitanja”. On je nadmašio politiku postavljajući društveno pitanje kao jednostavnu istinu. Revolucija koja je čitav vek bila u stanju stvaranja konačno se vraća, i ona se može izraziti samo u sopstvenim oblicima. Suviše je kasno za revolucionarno-birokratske prepravke. Kada skorašnji destaljinizirani birokrata kao André Barjonet pozove na stvaranje zajedničke organizacije koja bi ponovo spojila “sve autentične sile revolucije ... bilo da marširaju pod zastavom Trockog ili Maoa, za anarhiju ili situacionizam,” dovoljno nam je da se prisetimo kako oni što danas slede Trockog ili Maoa, a da ne govorimo ništa o jadnoj “Anarhističkoj federaciji”, nemaju nikakve veze sa sadašnjom revolucijom. Birokrate se mogu predomisliti oko toga šta će nazvati “autentično revolucionarnim”; autentična revolucija se neće predomisliti u svojoj osudi birokratije.

U ovom trenutku, sa pozicijom koju drže i sa partijama i sindikatima koje ostaju ono što jesu, radnici nemaju drugog izbora osim da se organizuju u jedinstvene osovinske komitete u direktnom preuzimanju ekonomije i svih aspekata rekonstrukcije društvenog života, postavljajući svoju autonomiju vis-à-vis od bilo kog političkog ili sindikalnog rukovodstva, osiguravajući samoodbranu i povezujući se regionalno i nacionalno. Radeći upravo tako postaće jedina stvarna snaga u zemlji, snaga i vlast radničkih saveta. Jedina alternativa tome je povratak pasivnosti i gledanju televizije. Proletarijat je “revolucionaran ili nije ništa.”

Koje su suštinske odlike vlasti saveta?

- Raspuštanje svake spoljne vlasti
- Direktna i totalna demokratija
- Praktično jedinstvo odlučivanja i izvršavanja
- Delegati koji se mogu opozvati u svako doba od onih što su ih izabrali
- Ukidanje hijerarhije i nezavisnih specijalizacija
- Svesno upravljanje i transformacija svih uslova oslobođenog života
- Permanentna i kreativna masovna participacija
- Međunarodna veza i koordinacija

Postojeći preduslovi nisu ništa manji od ovoga. Samoupravljanje nije ništa manje. Čuvajte se svih modernističkih pridošlica – uključujući čak i sveštenike – koji pričaju o samoupravljanju ili čak radničkim savetima ne priznajući ovaj minimum, jer oni žele spasiti svoje birokratske funkcije, privilegije svojih intelektualnih specijalizacija ili svoje buduće karijere sitnih šefova.

U stvarnosti, ono što je nužno sad bilo je nužno još od samog početka proleterskog revolucionarnog projekta. Uvek je postojalo pitanje autonomije radničke klase. Borba se uvek svodila na ukidanje najamnog rada, ili robne proizvodnje, kao i države. Cilj je uvek bilo pristajanje uz svesnu istoriju, gušenje svih separacija i svega “što postoji odvojeno od pojedinca.” Proleterska revolucija je spontano iscrtala svoju odgovarajuću formu u savetima — u Petrogradu 1905, u Torinu 1920, u Kataloniji 1936, u Budimpešti 1956. Očuvanje starog društva, ili stvaranje nove klase eksploatatora, uvek se ostvarivalo preko mrtvih tela saveta. Radnička klasa sada prepoznaje svoje neprijatelje i svoje odgovarajuće metode akcije. “Revolucionarna organizacija mora znati da se više ne može boriti protiv otuđenja otuđenim oblicima borbe” (Društvo spektakla). Radnički saveti su jedino rešenje, pošto su svi drugi oblici revolucionarne borbe proizveli suprotno od onoga što se tražilo. <<

___________________


>> Za vlast radničkih saveta

U razmaku od deset dana radnici su okupirali na stotine fabrika, spontani generalni štrajk je doveo zemlju pred zastoj, a de facto komiteti su preuzeli mnoge državne zgrade. Ova situacija - koja ne može potrajati nego proširiti se ili nestati (kroz represiju i defetističke pregovore) - sklanja u stranu sve stare ideje i potvrđuje sve radikalne hipoteze o povratku revolucionarnog proleterskog pokreta. Činjenica da je celokupni pokret u stvari izazvan pre pet meseci od strane šest “Enragés” revolucionara još bolje otkriva kako su objektivni uslovi već prisutni. Francuski primer već ima reprekusije u drugim zemljama, oživljavajući internacionalizam koji je nerazdvojan od revolucija našeg veka.

Fundamentalna borba sada leži između mase radnika - koji nemaju sredstva da se direktno izraze - i levičarskih političkih i sindikalnih birokratija koje (čak i na osnovi samo 14% aktivne populacije u sindikatima) kontrolišu kapije tvornica i pravo na pregovore u ime okupatora [radnika]. Ove birokratije nisu radničke organizacije koje su se degenerisale i izdale radnike; one su mehanizam za integraciju radnika u kapitalističko društvo. U postojećoj krizi one su glavni zaštitnik uzdrmanog kapitalizma.

De Gaulle-ov režim može pregovarati - suštinski (iako indirektno) sa PCF-CGT [Komunistička partija Francuske i sindikat kojeg kontroliše] - za demobilizaciju radnika u zamenu za nekakve ekonomske beneficije, nakon čega bi došlo do represije postojećih strujanja. Ili, “Levica” može doći na vlast i gurati istu politiku, iako sa slabijeg stajališta. Ili, konačno, radnici mogu iskoristiti prednost kroz izražavanje u svoje ime i tako postati svesni ciljeva tako radikalnih kao i same metode koje su već upotrebili u praksi. Takav bi proces doveo do formiranja radničkih saveta, ostvarujući odluke demokratski na najnižem nivou, stvaranjem federacija kroz izbore u svako doba smenjivih delegata, čime bi postali jedina odlučujuća i izvršna vlast za čitavu zemlju.

Kako bi nastavak postojeće situacije ostvario taj prospekt? Kroz nekoliko dana, možda, nužnost ponovnog pokretanja određenih sektora ekonomije pod radničkom kontrolom bi mogla postaviti osnove za ovu novu snagu, snagu koja već preti da pokida prepreke sindikata i partija. Železnica i štampa bi se možda pokrenule za potrebe borbe radnika. Novi de facto autoritet bi morao prisvajati i distribuirati namirnice. Ako bi novac izgubio na vrednosti ili ako ga ne bi bilo morao bi se zameniti vaučerima koje bi izdavale te nove vlasti. Kroz takve praktične procese svoju svest najdubljih aspiracija proletarijat uspostavlja samostalno - klasna svest koja hvata istoriju i donosi radničku vlast u sve aspekte sopstvenih života.

Savet za održavanje okupacija

Pariz, 22. maj 1968. <<

___________________


Ovi prevodi proizvod ličnog zalaganja koje služi upoznavanju šire javnosti o događajima iz 1968. Pored ovih tekstova možete naći već dva postojeća prevoda dvije veoma bitne, najreprezentativnije situacionističke knjige, >>Društvo spektakla<< Guya Deborda i >>Beda studentskog života<< [pdf] Mustafe Khayatija. Ako ste zainteresovani za engleske prevode situacionističkih tekstova, i studentiskih dokumenata iz 1968, idite na SI Archive i SI Anthology.

[Marsella]

POLITBIRO KOMUNISTIČKE PARTIJE SSSR-A KREMLJ MOSKVA

DRHTITE U SVOJIM CIPELAMA BIROKRATE STOP INTERNACIONALNA VLAST RADNIČKIH SAVETA ĆE VAS USKORO ZBRISATI STOP ČOVEČANSTVO NEĆE BITI SRETNO DOK POSLEDNJI KAPITALISTA NE BUDE OBEŠEN CREVIMA POSLEDNJEG BIROKRATE STOP ŽIVELA BORBA KRONŠTATSKIH MORNARA I MAKNOVITSIJA PROTIV TROCKOG I LENJINA STOP ŽIVELA POBUNA SAVETA U BUDIMPEŠTI 1956 STOP DOLE DRŽAVA STOP ŽIVEO REVOLUCIONARNI MARKSIZAM STOP OKUPACIJSKI KOMITET SLOBODNE SORBONE

POLITBIRO KOMUNISTIČKE PARTIJE KINE KAPIJA CELESTIJALNOG MIRA PEKING

DRHTITE U SVOJIM CIPELAMA BIROKRATE STOP INTERNACIONALNA VLAST RADNIČKIH SAVETA ĆE VAS USKORO ZBRISATI STOP ČOVEČANSTVO NEĆE BITI SRETNO DOK POSLEDNJI KAPITALISTA NE BUDE OBEŠEN CREVIMA POSLEDNJEG BIROKRATE STOP ŽIVELE OKUPACIJE FABRIKA STOP ŽIVELA KINESKA PROLETERSKA REVOLUCIJA 1927 IZDANA OD STRANE STALJINISTIČKIH BIROKRATA STOP ŽIVELI PROLETERI KANTONA I DRUGDE KOJI SU SE DIGLI PROTIV TAKOZVANE NARODNE ARMIJE STOP ŽIVELI KINESKI RADNICI I STUDENTI KOJI SU NAPALI TAKOZVANU KULTURNU REVOLUCIJU STOP ŽIVEO REVOLUCIONARNI MARKSIZAM STOP DOLE DRŽAVA STOP OKUPACIJSKI KOMITET SLOBODNE SORBONE

Translated as:

POLITBURO OF THE COMMUNIST PARTY OF THE USSR THE KREMLIN MOSCOW

SHAKE IN YOUR SHOES BUREAUCRATS ... THE INTERNATIONAL POWER OF THE WORKERS COUNCILS WILL SOON WIPE YOU OUT ... HUMANITY WON’T BE HAPPY TILL THE LAST BUREAUCRAT IS HUNG WITH THE GUTS OF THE LAST CAPITALIST ... LONG LIVE THE STRUGGLE OF THE KRONSTADT SAILORS AND OF THE MAKHNOVSHCHINA AGAINST TROTSKY AND LENIN ... LONG LIVE THE 1956 COUNCILIST INSURRECTION OF BUDAPEST ... DOWN WITH THE STATE ... LONG LIVE REVOLUTIONARY MARXISM ... OCCUPATION COMMITTEE OF THE PEOPLE’S FREE SORBONNE

POLITBURO OF THE CHINESE COMMUNIST PARTY GATE OF CELESTIAL PEACE BEIJING

SHAKE IN YOUR SHOES BUREAUCRATS ... THE INTERNATIONAL POWER OF THE WORKERS COUNCILS WILL SOON WIPE YOU OUT... HUMANITY WON’T BE HAPPY TILL THE LAST BUREAUCRAT IS HUNG WITH THE GUTS OF THE LAST CAPITALIST... LONG LIVE FACTORY OCCUPATIONS ... LONG LIVE THE GREAT CHINESE PROLETARIAN REVOLUTION OF 1927 BETRAYED BY THE STALINIST BUREAUCRATS ... LONG LIVE THE PROLETARIANS OF CANTON AND ELSEWHERE WHO HAVE TAKEN UP ARMS AGAINST THE SO-CALLED PEOPLE’S ARMY .... LONG LIVE THE CHINESE WORKERS AND STUDENTS WHO HAVE ATTACKED THE SO-CALLED CULTURAL REVOLUTION AND THE MAOIST BUREAUCRATIC ORDER ... LONG LIVE REVOLUTIONARY MARXISM ... DOWN WITH THE STATE ... OCCUPATION COMMITTEE OF THE PEOPLE’S FREE SORBONNE

I wonder what the Russian and Chinese authorities thought of these polite telegrams?!

http://www.bopsecrets.org/SI/index.htm