Pošast "dizel levice"

[Faust Arp]

Ne znam koliko vam je poznat ceo fenomen "dizel levice" - u Srbiji već par godina unazad žari i pali i čak predstavlja dominantan trend na akademskoj levoj sceni, iako sam čuo da su ljudi u ostalim ex-Yu republikama vrlo slabo upoznati sa celim fenomenom.

Cela "teorijska škola" je počela da se generiše sredinom 2000-ih sa altiserijancem Darkom Draškovićem kao utemeljiteljem, koji je gradio teoriju od teze da liberalni drugosrbijanski elitizam i "mržnja prema svemu što je narodno, tj. srpsko" predstavlja odraz ideološkog državnog aparata u perifernim kapitalističkim državama, ovde konkretno Srbiji, dok je nacionalizam koji se javlja od 2000. godine pa nadalje izraz masovnog otpora njemu. Pošto je radikalna levica, u tom periodu grupisana oko Socijalnog Fronta, gledala da se što više moguće ogradi od miloševićevske "levice", Drašković je vrlo brzo završio ostrakizovan i izolovan iz aktivističkih krugova, ali je nastavio da deluje unutar akademskog miljea.

Drašković je u međuvremenu napustio aktivan politički rad, ali ga je nasledio Darko Delić, koji vodi blog "Teorija iz Teretane". On je umnogome dao meso kosturu koji je konstruisao Drašković, uglavnom se fokusiravši na kulturološki aspekt - što se svodilo na fetišizaciju ulične, dizelaško-navijačke podkulture, uz prihvatanje svih njenih desnih tendencija kao nešto protiv čega se ne treba boriti, jer bi to navodno bio elitizam. Sam Delić je vremenom umanjio politički angažman i pre oko godinu dana zajedno sa mlađim pripadnikom iste struje, Vladimirom Tabaševićem, započeo dosta ambiciozniji blog - Prezupč. Njih dvojica su se vrlo brzo udaljili jedan od drugog zbog nekih Delićevih isuviše sumanutih teorijskih ekscesa, posle čega je prestao da piše na blogu, ali je Tabašević nastavio da gura istu liniju a Prezupč je trenutno jedan od popularnijih domaćih blogova.

Bitan uticaj takođe vrši slovenačka altiserijanska scena, pre svega Primož Krašovec sa svojom teorijom o autorasizmu i kritikom "kreativne srednje klase" (čiji su autentični kulturološki izraz navodno hipsteri).

Cela ova filozofija je vrlo brzo zaživela među omladinskom akademski orijentisanom levom scenom, uglavnom srednjeklasnim studentima i studentkinjama sa Filozofskog fakulteta, koji su izgleda, usled vrlo kulturno reduktivističke orijentacije tog teorijskog pravca, u njemu uspeli da nađu lak način da reše kontradikciju između svog klasnog porekla i politike za koju se bore - počeće da nose trenerke i slušaju narodnjake i sve će odjednom biti okej. Iako se većina identifikuju kao marksisti i marksistkinje, određen broj njih je čak napustio marksističku klasnu analizu zarad arhaične rusoovske podele na "elitu" i "narod", a neki negiraju postojanje levice i desnice. Vole da guraju neku nedefisanu kvazi-libertersku, anti-autoritarnu, anti-elitističku i anti-avangardističku liniju, čime su uspeli da donekle utiču na određen broj anarhista iz ASI-ja. Dešavaju se situacije u kojima pristalice ove linije redovno prave homofobne, seksističke i rasističke ispade (gejevi kao agenti Zapada, prozivanje žena da su "kurve", pretnje tučom, pa čak i silovanjem, insistiranje da se Romi zovu Ciganima itd), a svako ko ih prozove zbog toga bude "liberal", "elitista", "građanin", "soroševac" i slično. Omiljeni Lenjinov citat im je onaj o desnim seljacima i liberalnim kadetima, potpuno izvađen van konteksta.

Najgori efekti ove politike su se mogli videti kroz delovanje struje u kojoj je najistaknutiji Aleksandar Stojanović - oni su raskinuli sa Altiserom i počeli da zastupaju teoriju Majkla Hajnriha, po kojoj ne postoji ideologija, već se kapitalizam održava isključivo zahvaljujući tome što svi u njemu, pa čak i radništvo, imaju materijalne koristi iz njega - isto tako, radnici su kapitalisti isto koliko i buržuji. Shodno odbacivanju pojma ideologije, veruju da je nacionalizam autentični izraz radničke svesti u datom trenutku i čak su bezobrazniji u njegovoj odbrani od altiserijanaca od kojih potiču. Na blokadi Filozofskog fakulteta tokom jeseni/zime 2014. su tolerisali i branili učešće autentičnih neonacista iz Srbske Akcije, pa čak se i družili sa njima, dok su antifašistkinje i antifašiste videli kao pretnju jedinstvu studentskog pokreta, koji u svojoj biti "nije klasni", pa bi uvođenje klasne politike u njega bilo licemerno i nenaučno.

Ono što me je zanimalo je da li i u okolini postoje slični fenomeni na nekom značajnijem nivou, i kako se najbolje boriti protiv ovakvih devijacija sa revolucionarnog, internacionalističkog stanovišta?

[Exterminatus]

Prezupc je po osrednji blog i zna nesto pametno i duhovito da napise, iako debelo vuce na fetisizaciju ulice i masa, ma koliko ocigledno one bile reakcionarne danas u Srbiji (navijaci i ostali dizelasi kao sto ti kazes).. Mislim da on ne bi bio toliko popularan da nije pisao clanke na humoristicno-politickom sajtu Tarzanija.com koji takodje vuce levo koliko sam mogao da vidim. Sad, ja nisam dovoljno upoznat sa njegovim teorijskim razlozima neslaganja sa vama iz Marks21, mozes li to malo da obrazlozis?

[Faust Arp]

Prezupč je sad u poslednje vreme, iako je ostao na relativno sličnim pozicijama, zapao u težak postmoderni opskurantizam - iz njihovih skorijih tekstova pokušavam da skontam kako se tačno odvila ta neka promena u stavovima na koju se pozivaju i u čemu se precizno ogleda, ali toliko su prepuni prazne postmoderne frazeologije da ne mogu nikako da ih uhvatim za glavu. A što se Tarzanije tiče, tačno je da ga je Tarzanija umnogome pogurala - i istina je da kao naginje ka levici, ali me izuzetno bode sekstička, mačo kultura svojstvena sajtu: koja je u ranim danima sajta počela kao ironična subverzija tropa iz muških časopisa i slično, da bi vremenom, uglavnom zbog promene sastava redakcije a i kao danak popularnosti, postala uglavnom neironična.

Što se tiče problema cele ove "škole" sa M21 (i ne samo nama, nego velikim delom leve scene generalno, ali mi se često izdvajamo kao najvidljiviji): stvar je u tome što su deducirali da, pošto demografija koju oni smatraju za "običan narod" navodno smatra "komunjare" nečim negativnim, komunisti bi bukvalno trebalo da prestanu da budu komunisti i da odbace svoju avangardističku ulogu (koja navodno proizilazi iz građanskog, srednjeklasnog elitizma) i u potpunosti se asimiluju u svakodnevnu praksu "običnog naroda", makar neke prakse bile problematične sa ideološkog stanovišta, a sve to u ime komunizma. Taj levičarski "otklon od naroda" smatraju produktom srednjeklasnog porekla najvećeg dela naše radikalno leve scene - tačno je da većina scene potiče iz tog miljea, ali je isto tako tačno i da se sami koreni sistematizacije radničke svesti, u sredinama gde je ona nerazvijena, upravo rađaju unutar srednje klase. Zato su na krv i nož sa mnogim predstavnicima "tradicionalnije" radikalne levice.