Umro patrijarh Pavle

[Bandito]

Po čemu ćemo pamtiti Poglavnika SPC?

Možda po ovome:

Ako je božja volja da vodimo rat, svaki Srbin se mora viteški i herojski boriti veran istorijskom duhu srpskog naroda" -Patrijarh Pavle, Prebilevci, avgust 1991.

Ili možda ovome?

"Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje."
Patrijarh SPC Pavle, knjiga Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd, 1998

Ovo je zanimljivo za pamćenje:

"Majke začinju jer je to skopčano sa uživanjem i zadovoljstvom ali neće da rađaju i podižu decu jer je to naporno i tobož ugrožava njihov komoditet."
Patrijarh Pavle u Božićnoj poslanici, 1995.

Ili...

"Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha". Patrijarh Pavle u Božićnoj poslanici, 1995.

[Bandito]

"Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle"

- Željko Ražnatović Arkan, oktobar 1991.

[Искра]

Ajme meni koje izjave

[mrki]

Upravo!

I nisu samo izjave problematične. Nisu tu bile u pitanju samo lična zadrtost i konzervativnost tog klerika na položaju partrijarha, već i čitava politička uloga koju je odigrao u toku rata, kada je SPC učestvovala u ideološkoj ofanzivi sa genocidnim učincima.



Poneke njegove izjave bile su date u pomirljivom tonu, u formi opšteprihvaćenih fraza hrišćanske religioznosti, ali u totalnom neskladu sa njegovim aktivnostima podrške političkoj vrhuški. Kao, uostalom, što su bile i aktivnosti kompletne Crkve u velikosrpskom projektu, u ideološkoj antikomunističkoj rekonkvisti, i u kriminalnom zgrtanju finansijskih sredstava, što kroz borbu za vraćanje viška crkvene imovine, nacionalizovanog i kolektivizovanog posle Drugog svetskog rata, što kroz bezobrazno zahvatanje u državni budžet kao kontrauslugu za podršku establišmentu, što kroz udeo u ekstra-profitu u formi priloga kao znak zahvalnosti za dobre odnose sa krupnim kapitalistima.

[Искра]

Opće je poznato da su država, crkva i kapital... ko ruka, trup i glava

[Bandito]

http://www.nsprogram.org/index.php?o...:-09&Itemid=76

Goran Davidović izjavljuje saučešće.

[mrki]

Ako! Svaka ptica svome jatu!

[mrki]

Opće je poznato da su država, crkva i kapital... ko ruka, trup i glava

Jurko, tačno je da Crkva, kao državni ideološki aparat, ima bitnu ulogu u reprodukciji kapitalističkog načina proizvodnje. Sa tog stanovišta mi, kao revolucionarno orijentisani, osuđujemo svaki vid delovanja takvih institucija i ličnosti koje ih vode.

Ali tu postoje i neke nijanse, gradacije. Delovanje Crkve po definiciji je loše, ali može da bude još gore. Crkveni velikodostojnici nikada ne mogu biti progresivni. Neki od njih mogu da pokušaju da budu "progresivni" ili "pošteni" po sitnoburžoaskim standardima, što za sobom povlači plaćanje određene cene. Primer za to je, možda, nadbiskup Romero iz San Salvadora.

U slučaju patrijarha Pavla i SPC, reč je o izrazito reakcionarnom učinku. I nema nikakvih dilema da takvo delovanje zaslužuje posebnu istorijsku osudu.

[Искра]

Dakako, shvačam ja u čemu je riječ i ne osporavam to.

[tvar]

U slučaju patrijarha Pavla i SPC, reč je o izrazito reakcionarnom učinku. I nema nikakvih dilema da takvo delovanje zaslužuje posebnu istorijsku osudu.

Njegovi tvrde suprotno, da nije bio dovoljno žestok, da nije bio na nivo patrijaraha Gavrila i Germana, pogotovo ne Nikolaja Velimirovića i da je poslije 1990. trebao biti žešći u borbi za srpski nacionalni program.
Mislim da su u pravu, valjda zbog njegove starosti bio je smušen, gubio se, pa se nije dovoljno angažirao na njihovom programu, ne onoliko koliko su željeli i očekivali.

[mrki]

Pa, sad, mislim da je tu stvar ipak malo složenija.

"Njegovi" su ga, tako starog, smušenog i izgubljenog, koristili kao paravan, kao sliku monaške skromnosti, iza koje su mogli nesmetano da rade na političkoj i ekonomskoj infrastrukturi za najstrašnije klerikalno divljanje i preuzimanje značajnih društveno-političkih pozicija. I u kontekstu takvog zločinačkog organizovanja, imidž naivnosti nije sa sobom nosio i nevinost.

Patrijarh Pavle Stojčević evidentno je neuporedivo više upleten u raspirivanje nacionalizma od patrijarha Germana Đorića, koga konzervativci najviše i optužuju kao "crvenog patrijarha" koji je marginalizovao nacionalističke elemente u Crkvi i učestvovao u "rasrbljivanju".

Nivo reakcionarnosti patrijarha Gavrila Dožića (kao i njegovog prethodnika Varnave Rosića), koji su bili na funkciji pre Drugog svetskog rata, nije lako uporediv sa reakcionarnošću onih koji su na toj funkciji bili četrdeset ili pedeset godina kasnije, zbog izmenjenih društvenih okolnosti.

Episkop Nikolaj Velimirović je standard za reakcionarnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i to do te mere, da je zabeleženo da je Gavrilo Dožić na pitanje da li je Velimirović ljotićevac, sarkastično odgovorio: "Nikolaj nije ljotićevac, nego je Ljotić nikolajevac", posredno ukazujući na to koga vidi kao značajnijeg ideologa srpske verzije fašizma.

Međutim, po svojim klerikalnim stavovima, još reakcionarnijim od Nikolaja Velimirovića pokazao se njegov savremenik arhimandrit Justin Popović. A upravo za vreme Pavlovog pontifikata, posle 1990. godine, grupa militantnih učenika Justina Popovića (Amfilohije Radović, Atanasije Jevtić, Irinej Bulović i Artemije Radosavljević) zauzela najznačajnije položaje u Crkvi i krenula da ispunjava politički program produbljivanja klerikalnog uticaja na srpsko društvo. A posledice toga su poznate, i još uvek se osećaju.

[Bandito]

Petar Luković o slučaju Stojčević:

Srpsko takmičenje u tugovanju

- E-novine
sreda, 18 novembar 2009 01:03

Nacionalno takmičenje u disciplini "Ko će više, dalje i dublje ožaliti partijarha" ušlo je u živopisnu fazu religiozne raspamećenosti otvorene za svaku vrstu originalne mentalne inicijative. Ukidanje nepravoslavnih televizijskih programa tokom beskonačnih dana totalne žalosti (Zone Club, Vizant, Fox life, BBC Prime, VH 1, OBN, Melos, MTV Adria, DSF, TV E, Canale 5, RT CG, Fashion TV, RAI Uno, MTV Hits, VH1 Clasic, Enter, HRT 1 i 2), tek je ilustracija epohalnog tugovanja pretvorenog u opštenarodno tihovanje

Recimo, srpski nogometaši-reprezentativci poznati pod krilatim nadimkom "Orlovi"; na vest o smrti patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Pavla, članovi reprezentacije Srbije, Stručni štab i delegacija Fudbalskog saveza Srbije, direktno iz maglovitog i hladnog Londona, izrazili duboko saučešće Sinodu SPC, predstavnicima SPC i svim pripadnicima crkve: "Svi zajedno upućujemo reči molitve za pokoj duše patrijarha Pavla, ožalošćeni što nismo u prilici da mu odamo poslednju zasluženu počast u Beogradu. Ali, u našim je mislima. Učio nas je i savetovao. Duh nas i dalje vezuje. U trenutku neizmerne tuge pronalazimo veru da nastavimo dalje, zajedno, još jači".

Punch line sledi u poslednjem pasusu u kojem se Orlovi lično obraćaju mrtvom Pavlu: "Dragi Oče, između istorije i budućnosti, za nas sa Tobom, nema razlike - pobede su bile naše i one što dođu biće opet naše. U Tvom životu i delima nalazimo i ideje i unutrašnju snagu da budemo bolji, kako ljudi tako i sportisti. I bićemo. Tebi neka je duša spokojna i neka Ti je laka zemlja što Te bude prekrila".

Tu negde po nebrušenoj emocionalnosti valja okačiti izjavu potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića koji je priznao "da mu je Noletova pobeda makar malo ublažila bol zbog smrti patrijarha". Kad smo već Đokovića koji je u Parizu igrao finale mastersa nekoliko sati nakon što je objavljena vest da je Pavle umro, komentator na tv kanalu Sport Plus glasno se molio samo da Đokoviću ne kažu da je patrijarh umro, jer bi ovaj kao Vernik nad Vernicima, od tuge izgubio meč, što bi bio drugi udarac za Srbiju u jednom danu!

Aleksandar Stojanović, sportski komentator na Tijanićevom RTS servisu koji je takođe prenosio meč Đoković-Monfis, sasvim je odlepio od tuge zbog smrti partijarha, pa je u jednom trenutku, kad su se svetla ugasila u dvorani, uskliknuo s ljubavlju da je verovatno u pitanju minut ćutanja u čast upokojenog Pavla… da bi se onda ispostavilo da reflektor u dvorani Bersi ide direktno na lice predsednika franuskog Teniskog saveza kojem je upućen grmoglasni aplauz.

A tek prepucavanje između Studija B i RTS oko toga kome je Pavle dao svoj poslednji intervju; nama je dao, jer je baš voleo Studio B; nije vama dao, nego nama jer je pažljivo pratio sve programe RTS, nas je najviše voleo; nije tačno, nas je najviše voleo jer Studio B ima svoju slavu Sveti Đurđic, a zna se da je Pavle bio slab na Đurđica; gluposti, tamo gde je Tijanić – tamo je i patrijarh koji sebi ne bi dozvolio da svoj poslednji intervju pokloni lokalnoj TV stanici već najgledanijoj i najpopularnijoj televiziji koja je pod Tijanićem uspela da se oslobodi epiteta "Bastilja" i postane miljenik Evropske Unije, što je verovatno bila i patrijarhova poslednja želja.

Među slavobitnicima u tugovanju, jedan od šampiona je izvesni Jovan Janjić, novinar niskotiražnog magazina "Nin" kojem je kovčeg upao u med onog časa kad je pre nekoliko godina objavio knjižicu o patrijarhu Pavlu. U trenucima opšte nacionalne tragedije sa naznakama masovnog suicida – Janjić je obišao sve televizijske i radio postaje, svima ispričao svaki detalj glede susreta s Pavlom, neumorno objašnjavao kako ga je patrijarh voleo kao novinara i muškarca, podržavao u opskurnoj nameri da objavi knjigu koju, naravno, možete odmah naručiti telefonom na broj… sa popustom koji važi samo u ovih pet dana nacionalne žalosti.

Kako pet, zar nije tri? Nije, jer je žalost, nažalost, započela već u nedelju kad su RTS/TV B92 započeli tihovanje s tugovanjem, postavljajući standarde žalosti za naredna tri dana, da bi se sve nastavilo u ponedeljak, utorak i sredu – a finale će biti sahrana (Live On Air) u četvrtak kad će čitav Beograd biti zatvoren, a cela Srbija u amfilohijevskoj kataklizmi.

Ah, da. Boris Tadić je bio vrlo, vrlo tužan. No More Heroes, rekli su The Stranglers još 1977! (Petar Luković)

[Bandito]

Jos malko:

„Srbi ne mogu da žive sa Hrvatima ni u kakvoj državi. Ni u kakvoj Hrvatskoj“ (patrijarh Pavle, u pismu lordu Karingtonu, 1991.)

Hriscanski.

[rebelmouse]

http://www.nsprogram.org/index.php?o...:-09&Itemid=76

Goran Davidović izjavljuje saučešće.

pa jel on jos na slobodi? ja mislio da su ga izrucili i da je u zatvoru...

[Bandito]

Nisu još. Kao i obično, vadi se na formalnosti buržoaskih sudova.

[tvar]

Dobar prikaz u e-novinama:
http://www.e-novine.com/stav/32343-P...og-kovega.html
Svi su se takmičili da steknu neki poen u javnosti, licemerno glumeći žalost. U to se uključilo i Ministarstvo prosvete, “preporučujući“ školama i fakultetima da ne rade. I to u zemlji gde je crkva odvojena od države. Samo ta preporuka zaslužuje krivičnu prijavu, zbog izgubljenih časova.
Ali, vrhunac licemerja bio je sam ispraćaj. Žandari i gardisti oko kovčega trebali su da simbolizuju da se radi o državnoj sahrani. Međutim, potpuno tuđ običaj, preuzet iz Rusije, da se kroz čitav grad nosi otvoren kovčeg, uveo je u Srbiju nešto potpuno pagansko. To je valjda učinjeno da bi više ljudi došlo na ispraćaj na ulice Beograda. Da se pokaže da je ovaj ispraćaj veći i od Brozovog, i od Đinđićevog, i od svakog mogućeg. Da je ideja sekularne države za navek sahranjena, da srećno hrlimo u teokratiju, gde se predsednik države, po svom iskazu, “konsultuje“ sa patrijarhom oko važnih pitanja.
Izgleda da je sahrana patrijarha Pavla postala i pokušaj sahrane modernog društva, koje se vekovima gradilo upravo odvajajući se od crkve. Podeljena i posvađana crkva nameće se tako kao model organizacije koja treba da vodi društvo. A inače lično skromni i gotovo asketski patrijarh - kao najpoželjniji politički lider.
I tako su država i crkva sve izneverili. Prva svoj sopstveni Ustav, a druga životni primer svog preminulog patrijarha, koji popularnost nije stekao baveći se politikom, već dajući primer stilom svog života.
----------------------------------------------------------------------------------
Nisam očekivao da će Srbija napraviti ovakav otklon ka teokraciji

[rebelmouse]

partibrejkersi kazu: mi smo jedna velika hipnotisana gomila.
tako je to kad ljudi gaje kult lidera. kraljevi diktatori, pa tito, pa nacionalisticki lideri u koje spadaju i poglavari crkve. svaka vlast voli da ih ljudi slede kao ovce. a da nije bilo tog kulta lidera, sa socijalizma bi se preslo na komunizam umesto na nacionalizam i bratoubilacki rat. sve su politicari zamesili a narod ih sledi kao ovca. dakle, sad smo videli da to jos uvek traje. ljudi su se onesvescivali cekajuci da odaju pocast ovom verskom lideru. jebale ih burzoaske revolucije, i posledicni nacionalizam koji je ujedinio feudalne posede u drzave, a koji se i dan danas gaji od strane drzave. jos zivimo, nakon 4 veka, u sistemu koji je proizveden burzoaskim revolucijama koje su krenule od 16 veka. propala 1968, i ko zna kad ce doci nova sansa.

[tvar]

Evo i Slobodna Europa o klerikalizaciji Srbije
http://www.slobodnaevropa.org/conten...a/1889873.html

[Socijalista]

Pa nista to toliko ne cudi. U svim drzavama dominantna crkva ima svoj politicki deo kolaca, koji je nesto veci u momentima politicke ili ekonomske krize doticne drzave.