Prinuđeni na rad bez penzijskog osiguranja

[mrki]

Bez penzijskog osiguranja radi oko 230.000 mladih

Svaki drugi zaposleni mladi čovek u Srbiji radi ili na „crno“ ili za minimalni lični dohodak...

Gotovo svaki drugi zaposleni mladi čovek u Srbiji radi ili za minimalni lični dohodak ili na „crno”. Zbog toga je njihova budućnost, kada je reč o penziji, krajnje neizvesna jer to zavisi od toga koliko su primali tokom radnog veka. Ako bi čovek ceo radni vek proveo na „minimalcu”, koji sada iznosi 15.482 dinara, u Srbiji bi mu penzija bila tačno 11.088 dinara.

MINIMALAC - Suočeni sa teškom ekonomskom situacijom, građani pristaju i na najgore varijante da bi zaradili koji dinar. Tačan broj građana koji rade na „crno” niko ne zna, jer nikada nisu rađene detaljne analize, ali je pretpostavka da se taj broj kreće od 250.000 do 350.000 radnika.
- Najkompetentniju procenu dala je Evropska komisija koja je u junu 2008. vršila tu analizu u 35 opština u Srbiji. Tada je kod nas bilo oko 294.000 ljudi koji nemaju regulisan radni status. Taj broj je sada, usled krize, znatno veći, možda i 350.000 - kaže za „24 sata” Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Od tog broja, kako ističe naš sagovornik, oko 65 odsto čine mladi ljudi do 35 godina. Računica u tom slučaju daje poražavajući podatak da oko 230.000 mladih radi bez penzijskog osiguranja!
Koliko je teško utvrditi broj radnika u sivoj ekonomiji, podjednako je teško doći i do podataka koliko radnika u Srbiji prima minimalni lični dohodak, pa samim tim ima i minimalnu uplatu za penzijsko osiguranje.
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz jula 2009, u Srbiji je zaposleno 1.859.906 radnika, ali nema preciznih podataka koliko je među njima mladih do 35 godina života. Neke procene govore da ih ima oko 40 odsto, od kojih je četvrtina na „minimalcu“. To bi značilo da od ukupno 740.000 zaposlenih mladih ljudi njih 185.000 radi za „minimalac“. Ukupna računica, zbrajanjem onih koji rade na „crno“ i onih koji su na „minimalcu“ je poražavajuća: od oko 970.000 zaposlenih mladih njih 415.000 ili nema nikakvo ili ima minimalno penzijsko osiguranje!

Radnici moraju da se bore za svoja prava

U Ministarstvu za rad i socijalnu politiku kažu za „24 sata” da pored poslodavaca koji radnicima uplaćuju minimalni lični dohodak, ima i onih koji se sa njima dogovaraju da im se, uz minimalac, na ruke dodatno isplaćuje određena suma novca. „Šteta koja se tom prilikom čini je višestruka. S jedne strane država ostaje bez novca koji poslodavac mora da uplati na ime poreza i doprinosa, a s druge strane kreditna sposobnost radnika je veoma mala, a takva će jednog dana biti i penzija”, kaže za „24 sata” Rade Savićević iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku. On napominje i da Inspekcija rada i Poreska uprava teško mogu da spreče ovakve pojave, ako se građani ne bore za svoja prava i ne prijavljuju poslodavce. Ipak, u sindikatima ističu da radnici nemaju mnogo alternativa i da je danas u Srbiji važno preživeti.

http://www.24sata.rs/vesti.php?id=59566

[operarius]

Možda bi bilo dobro da damo i komentar ove i sličnih vesti. Informacija je, iako naoko precizna i jasna, potpuno konfuzna za našu stvar i za stvar bilo kakve "borbe za svoja prava" - kako stoji u tekstu.

Država ovim obezvređuje sindikat: "Ipak, u sindikatima ističu da radnici nemaju mnogo alternativa...". Mi ne moramo braniti sindikat da bismo videli da je reč o svesnoj dezorijentaciji onih koji bi se eventualno sindikatu obratili za pomoć ili se zauzeli za samostalno sindikalno organizovanje.
Ko to obezvređuje rad sindikata? Pa novine (ovaj put su to "24 časa"), Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Inspekcija rada i Poreska uprava. Zanimljivo. Oni su na radničkoj strani i očajni zbog radničke neangažovanosti. Ma hajde. Leglo pljačkaša našlo da savetuje i lamentira nad radničkom sudbinom, a novine prenose - sa sve brojkama.

Kao prvo, kada je reč o sitnoj buržoaziji - sitnim preduzetnicima - radnici sami traže posao na crno jer uviđaju da poslodavci ne mogu da ih plaćaju. To je i rečeno. Ali, sa druge strane, i što nije rečeno, poslodavci - mahom porodično organizovani oko posla - ne mogu danonoćno raditi te im je potreban rad najamnih radnika koje ne mogu adekvatno platiti (sve i da hoće).
Pored toga, masa sitnih privatnika je davljena više od decenije unazad. Njihovo poslovanje se najčešće svodilo na rad od par godina i, ako i uzimaju platu/profit (kako ko to sebi predstavi, iako je reč o profitu), posle izvesnog vremena dolaze do bankrota. Recesija je samo masovni pomor onih koji su već deceniju i više neprimetno gasili svoj posao usled gubitaka. Gubici su posledica ukupnog privrednog ambijenta, a ovaj je posledica saradnje politike i krupnog kapitala koji je kod nas još uvek prepoznatljiv kao kriminal. Pojmu kriminal, međutim, više odgovara praksa osoblja ovih institucija (zapravo aparata): Ministarstvo, Inspekcija rada i Poreska uprava.
No, ni to ne mora biti tako, budući da korumpiranog činovnika možemo smatrati postfordističkim činovnikom, pa je za očekivati da država zatraži naplatu poreza od ovih skupljača mita, odnosno, malih, ali preduzimljivih aparačika koji prilagođavaju sisteme pravnih normi potrebama klijenata (uhvaćenih poslodavaca) omogućujući im da prilagode kazne svojim primanjima. Dakle, za očekivati je da im država podeli fiskalne kase i da mito uredno kucaju kako bi se namakao novac za vrhove aparata na kojima žive oni koji zapošljavaju ove sitne lopove (pardon, preduzetnike). "Stanovnici" vrhova aparata su, kao što je poznato, političari - a na dnu su njihovi slabostojeći i nešto udaljeniji rođaci (postoje različiti oblici i vrste srodničkih odnosa).
Vrhovi sistema aparata su gluvi na zahteve sa njegovog dna, kao i na žalbe "klijenata" "usluga" ovog sistema aparata (poslodavaca i radnika), budući da ne mogu odvojiti uši i oči od kuloarskog domunđavanja oko honorara sa svojim poslodavcima - krupnim kapitalistima (u narodu još uvek smatranim kriminalcima). No, povremeno se ipak žele (jer moraju) obratiti javnosti i tada dolaze novinari. Ovi, međutim, ne imenuju krupni kapital i uslove rada u njegovim preduzećima i kompanijama. Kao što ne pominju ni ogluške države glede dugova za poreze i doprinose ovih kompanija. Kada se to i dogodi, radi se o smeni krupnih igrača, odnosno, radi se o etapi u kojoj se jedni puštaju niz vodu dok se pravi prostor novim igračima.

Sve mi to znamo, ali što je poznato - nije i spoznato. Spoznaja bi nas navela da obratimo pažnju na potencijalne saveznike radničke klase u ovom trenutku borbe, kao i da lociramo neprijatelje koji se nude kao "prirodni" saveznici. Isto tako, spoznaja bi nam pomogla da artikulišemo praksu koja otvara polja borbe koja su još uvek zanemarena. Zato mislim da je važno i komentarisanje ovakvih vesti.

[mrki]

Hvala na ovom komentaru, kao na zanimljivom prilogu analizi rada državnih ideoloških aparata, i predlogu za klasnu analizu.