Инспекторе нико не зарезује
ДРЖАВА МИРНО ГЛЕДА КАКО ГАЗДЕ КРШЕ ЗАКОНЕ
Случај кожараца “Партизана” из Крагујевца само је на најдрастичнији начин показао да држава годинама не контролише несавесне послодавце који не измирују обавезе према радницима, односно да надлежне државне службе не раде свој посао.
Наиме, иако послодавце у Србији закон обавезује на то да запосленима до краја текућег месеца исплате зараду за претходни, велики је број фирми које ту обавезу не поштују, а државне институције то мирно посматрају. На изигравање државе, нажалост, пристају и запослени којима је важно да сваког месеца добију плату па отуд за доприносе и не питају све док их на то мука не натера или док не добију отказ.
Велики број предузећа у Србији је, да зло буде веће, прошао чак две различите својинске трансформације и држава је два пута инкасирала њихову вредност, а при том ни у једном случају није решила питање доприноса за запослене. Када је већ тако, онда се логично намеће питање ко је у Србији тај ко први треба да реагује када послодавци не измирују обавезе према радницима? По слову закона, то је Инспекција рада, којој се, с обзиром на број пријава које годишње подноси али и на малу бројност, не може ставити на душу толико неизмирених обавеза, односно толико преварених радника јер је у многим случајевима реаговала на време, али они који је након ње требало да доврше посао то нису учинили.
– Најчешћи прекршај на који Инспекција рада наилази приликом контроле у фирмама јесу неисплаћене зараде, и по том основу је од укупно 45.639 контрола које су инспектори рада обавили у прошлој години, поднето 395 прекшајних пријава. Осим решења којима се налаже исплата плате запосленима, за несавесне послодавце предвиђена је новчана казна од 800.000 до милион динара за правна лица или упола мање за предузетнике. Међутим, доскоро нисмо имали одговор на питање шта се дешава с тим пријавама, због чега се тек незнатан број процесуира, док већина предмета застари у прекршајном поступку, као и због чега су ретке изречене казне знатно испод законског минимума. Тек последњу годину ситуација је почела да се мења, после разговора које смо иницирали са судијама за прекршаје. Осим тога, инспекција има законску обавезу да, када у поступку контроле утврди да доприноси нису уплаћени, о томе обавести Пореску управу. Ми то и чинимо, али иако тражимо, ретко се догоди да добијемо информацију о томе шта та служба даље предузима – објашњава директор Инспектората за рад Радован Ристановић.
Дакле, чак и када инспекција поднесе прекршајну пријаву против несавесног послодавца, то није никаква гаранција да ће он морати нити да исплати зарађену плату нити да плати доприносе држави, чиме директно наноси штету обома. Радници често и судским путем траже да им се накнадно исплати зарада, док држава ретко “притеже” газде да то учине. Када се најзад одлучи да ради свој посао, опет не доводи у опасност газду већ радника. Наиме, уколико до краја овог месеца послодавци, предузетници и пољопривредници не отпишу стара дуговања и не почну да плаћају текуће доприносе за здравство, може се лако догодити да око милион људи остане без здравствене књижице. Закон је прецизан, и по њему онај ко не плаћа допринос за здравство не може од 1. јула запосленима оверити здравствену књижицу.
Љ. Малешевић
Цену увек плате радници
Већина послодаваца није искористила могућност да поднесе захтев за репрограмирање старих дуговања за здравствени допринос, а законски рок од 90 дана истекао је 11. фебруара ове године. Укупна дуговања за доприносе су 84 милијарде динара, што је готово половина годишњег буЏета за здравство. Дакле, цену ће опет платити радници, поготово што се маркице, без којих здравствена књижица не важи, добијају од Републичког завода за здравствено осигурање, односно више се књижице не оверавају печатом у кадровским службама предузећа.