Dodatno ugroženi podstanari

[mrki]

Loš položaj podstanara

Izvor: Večernje novosti

PODSTANARI su i dosad bili najugroženija kategorija stanovništva, koju je država potpuno zaboravila, a svetska ekonomska kriza dodatno ih je pogodila. Plaćaju zakupninu u evrima, platu dobijaju u dinarima, i u situaciji u kojoj evro raste, a plate padaju, ili u najboljem slučaju stoje, oni kiriju plaćaju nauštrb najosnovnijih životnih potreba.

Advokat Mirko Mirković, predsednik izvršnog odbora udruženja podstanara „Velegrad“, ovako ocenjuje dugogodišnju muku, kako ističe, građana „četvrtog reda“. Kaže da u Beogradu trenutno ima oko 100.000 ljudi koji iznajmljuju stan ili sobu u rasponu cena od 100 evra za sobu do 300 evra za garsonjeru. Stanodavci ne prijavljuju podstanare nadležnim službama, čime izbegavaju da plaćaju porez koji iznosi 20 odsto od visine kirije. Podstanari su svesni da bi im prijavljivanje dodatno povećalo troškove života, jer bi gazde jednostavno tih 20 odsto dodali na ionako visoke kirije.

- Imali smo nedavno slučaj kada je gazdarica na Starom sajmištu dvema devojkama „obračunavala“ struju po nekom njenom šablonu i to dodavala na ionako preskupu kiriju - objašnjava Mirković jedan od uobičajenih problema zbog kojih im se građani obraćaju.

Četvoročlana podstanarska porodica u Beogradu dvosoban stan plaća između 300 i 400 evra, na šta treba dodati još najmanje 100 evra za režije, što je ukupno oko 47.000 dinara. Kada se doda potrošačka korpa za četiri člana od 34.874 dinara, suma dostiže 81.874 dinara. Dve prosečne februarske plate u glavnom gradu iznose 77.962 dinara, te se postavlja pitanje ko pokriva 3.912 dinara razlike?

- Ukupno je manji broj podstanara u Srbiji nego u samom Beogradu - ističe Mirković. - Potpuno je neverovatno da ovi ljudi nigde nisu zavedeni, da nemaju nikakva prava i da su kao grupa diskriminisani od države.

CENOVNICI

100 evra košta iznajmljivanje garaže u prestonici, dok za nameštene kuće od 200 do 500 kvadrata treba izdvojiti od 2.000 do 4.000 evra.

NIŠ: KIRIJA I HILJADU EVRA

PREMA procenama agencija za promet nekretnina, u Nišu trenutno živi tridesetak hiljada podstanara. Među njima, veliki broj pripada studentima.
- Za dobro opremljenu garsonjeru u centru Niša studenti plaćaju od 100 do 150 evra, a toliko otprilike košta i najam manjeg jednosobnog ili jednoiposobnog stana - kaže Dejan Permati, agent prodaje iz agencije „Kuća Petrović“. - Mi se, međutim, uglavnom bavimo izdavanjem većih i luksuznijih kuća i stanova. Najniža cena takvog, troiposobnog i većeg stana, iznosi od 300 do 400 evra, a ima i onih za koje se plaća 1.000 evra.
- Plaćam 100 evra plus sve komunalne troškove, a koristim samo jednu sobu, kupatilo i kuhinju - kaže Jovan Cvetković, iz niškog perifernog naselja Durlan. - Teško je danas i to obezbediti. Para nema. Radim na buvljaku, a žena u pošti, i to nas spasava. (Z. A.)

NOVI SAD: SVAKI PETI PODSTANAR

Za prosečan stan od 40 kvadrata podstanari u Novom Sadu moraju da izdvoje 250 evra, što varira u zavisnosti od dela grada. Procenjuje se da svaki peti Novosađanin živi kao podstanar.
- Živeli smo u Železničkoj ulici, gde smo plaćali za garsonjeru od 24 kvadrata 130 evra, a komunalije do 7.000 dinara - priča Ksenija Toplov, koja sa suprugom sada stanuje u iznajmljenom spratu kuće u Sremskoj Kamenici, pa za istu cenu žive u 50 kvadrata. - Dobili smo račun za grejanje na gas od 10.000 dinara i, kada se sve sračuna, svodi se na isto, svakako mi ode plata i po, stanovali u gradu ili na periferiji.
Igor Marić, Novosađanin, stanuje sa sinom u stanu od 38 kvadrata na Grbavici, koji je polunamešten, i mesečno za kiriju izdvoji 150 evra, a za komunalije još najmanje 6.000 dinara.
(M. R.)

KRAGUJEVAC: ZARADA OD STUDENATA

PROCENE su da u Kragujevcu podstanarski status trenutno ima više od 15.000 ljudi. Gotovo polovina njih su studenti koji se ovde školuju, ostalo su kragujevačke porodice koje još nisu uspele da obezbede krov nad glavom. Za ovdašnje vlasnike viška stambenog prostora već odavno je poznato da je najbolja zarada od studenata. U dva doma ima samo 634 mesta, a najmanje 7.000 visokoškolaca na Univerzitetu je iz drugih gradova Srbije. Na ceni su posebno manji stanovi - kirija je oko 200 evra, plus komunalije.
- Teško je naći dobar stan, iako su cene visoke. Izdaje se svašta - šupe, garaže... Imala sam sreću da sam još u julu našla jednosoban stan, skromno namešten, za 180 evra, plus komunalije. Troškove delim sa cimerkom. Moj deo je gotovo polovina plate mog oca, majka je invalidski penzioner - kaže Milica Slavković iz Čačka, studentkinja medicine.

http://www.novosti.rs/code/navigate....na&vest=142851

[mrki]

TEŠKE POSLEDICE UKIDANJA SUBVENCIONISANIH STAMBENIH KREDITA

Stopiranje programa subvencionisanih stambenih kredita pogoršaće ionako tešku situaciju u oblasti stanogradnje, prognoze su poznavalaca prilika na tržištu nekretnina. Zbog sveopšte krize, visokih kamata i nesigurnosti radnog mesta, kupaca stanova uz pomoć kredita je veoma malo, a posle ukidanja dotiranih zajmova biće ih još manje. Zamrlo tržište nekretnina loš je znak i za rešavanje stambenih problema, i za stanogradnju kao pokretačku snagu privrede.


Cene stanova u Srbiji u ovoj godini, i pored svetske krize, neće drastično pasti, a najveći pad koji bi se mogao očekivati je deset procenata, ocenili su stručnjaci iz oblasti nekretnina na okruglom stolu o budućnosti stanogradnje. Na skupu “Aktuelni trenutak i budućnost stanogradnje u Srbiji – hoće li biti jeftinijih stanova?”, u organizaciji Asocijacije medija, rečeno je da trenutno nije moguće veće pojeftinjenje, jer bi i pored svih ušteda u projektovanju i gradnji, veće sniženje ugrozilo buduće investicije.

Direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita Aleksanadar Jović kaže da su banke u Srbiji do sada za stambene kredite odobrile ukupno 1,6 do 1,7 milijardu evra, odnosno za njih oko 50.000. Nacionalna korporacija je od toga osigurala oko 1,5 milijardu evra, odnosno oko 45.000 stanova, od toga je u samo 12 slučajeva zabeležen problem s otplatom. Jović ocenjuje da je učešće ukupnih stambenih kredita u Srbiji u bruto domaćem proizvodu veoma malo, ispod pet odsto, dok je prosek Istočne Evrope između 10 i 15 odsto, a Zapadne Evrope više od 40 odsto. On smatra da je glavna opasnost za dalji razvoj tržišta nekretnina mala ponuda stanova, kao i veliki broj početih, a nezavršenih.

Direktor kompanije “Montera” Dragan Kopčalić smatra da će problem predstavljati i to što banke ukidaju kreditiranje za projektno finansiranje i prate isključivo veće firme koje imaju vrstu bankarskog boniteta, odnosno kredibiliteta. To znači da će svi mali investitori u velikoj meri biti ugroženi i doći će do drastičnog smanjenja novih investicija. Kopčalić smatra da će se sledeću godinu stanovi uglavnom kupovati za gotovinu. Ako kriza bude trajala duže od godine, tržište će biti drastično pogođeno, što će imati posledice po budućnost srpskog građevinarstva, jer bi došlo do gašenja velikog broja manjih građevinskih firmi.

http://www.dnevnik.co.yu/modules.php...icle&sid=53345