Otpuštanje i obespravljivanje radnika

[cherubim]

Italijanska firma "italtex" iz Novog Miloseva koja se bavi proizvodnjom odevnih predmeta masovno otpusta radnike.
Pri tome ih prisiljavaju da potpisu dokument koji poslodavca oslobadja svih obaveza prema zaposlenom,cak im nije dopusteno da vide ni sve stranice tog dokumenta.
Sve to rade pod izgovorom da im taj potpis garantuje povratak na radno mesto i stalni radni odnos u roku od mesec dana.
Pokusaj stvaranja sindikata je ugusen tako sto su inicijatori otpusteni,a ostali zastraseni.
U Srbiji radnik nema ni osnovna prava......

[Bandito]

Stari fazon.
Nego, cherubim, ne bih da budem gramatički fašista, ali stvarno malo pripazi na pravopis.

[cherubim]

Ne vidim gde sam pogresio
Jezik koji koristimo ima vise dijalekata,ja sam iz Banata i napisao sam isto kao sto govorim. Ne vidim zasto bi sad to bio neki problem,bitno je da se razumemo......

[Kosta]

Ne vidim gde sam pogresio
Jezik koji koristimo ima vise dijalekata,ja sam iz Banata i napisao sam isto kao sto govorim. Ne vidim zasto bi sad to bio neki problem,bitno je da se razumemo......

Otpuštanje je (i potpisivanje)
Odpuštanje je možda u korienskom pravopisu koji je vrijedio u NDH
Ali razumijemo se...

[Lamanov]

Isto tako, ide obespravljivanje.

I bitno je. Ako ćeš jednog dana možda pisati letak tim radnicima trebalo bi biti književno-jezički ispravno. Dijalekt nema velike veze sa gramatikom. Čak i kad se koristi "vulgarni" jezik treba obratiti pažnju na osnovne stvari.

Što se tiče teme, da, to je zaista strašno. Ali ništa novo i ništa posebno. Jesi li ti radnik u tom preduzeću ili možda znaš nekoga tu?

[cherubim]

Evo popravio sam greske...........I dalje ne vidim zasto je to toliko vazno,jezik je tecna stvar i stalno se menja,cak sam se trudio da pisem sto manje na lokalnom dijalektu ,sta je u opste ispravno pismo,mozes pisati "gde,di,gdi,de,dje.....". Mislim da je najbitnije da se razumemo,al ajd...
Ne radim tamo,ali znam ljude koji rade(ili su radili). Nije to jedina firma koja se sluzi takvim metodama. Zitoprerada iz Novog Beceja takodje otpusta radnike i ako su im potrebni(bar za sada). Oni sto ostaju moraju da rade i za one koji su oterani.
Gradjevinska firma u kojoj sam radio prisiljava ljude da rade i ne radnim danima. Radno vreme za neke poslove traje po nekada i vise od 12 radnih sati. Cesto se desavalo da im zakidaju i deo plate,jer ne smeju da prikazu na isplati koliko su radili...
Problem je i u samim radnicima,ne smeju da se bune i postoji odredjeni broj "krtica" medju njima. Firma se zove Kenor,tada dok sam radio tamo jos uvek su bili spojeni sa GIK Banatom.

[mrki]

Ako moderator ima mogućnost, nek prebaci ovu temu na vesti gore, jer je njen značaj veći od stvari predviđenih za odeljak "Razno"...

[mrki]

U Srbiji bez posla mesečno ostaje 2.500 ljudi

Zbog ekonomske krize, u Srbiji oko 2.500 ljudi mesečno ostaje bez posla, izjavio je danas Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić.

"Za sada procene govore da u prethodnih pet meseci od kada je kriza počela da se oseća u Srbiji oko 2.500 ljudi mesečno ostaje bez posla", kazao je Dinkić na konferenciji za novinare i dodao da Vlada Srbije planira da posledice krize ublaži zapošljavanjem 30.000 ljudi ove godine.
Dinkić je naveo da se firme koje rade u Srbiji od danas mogu prijaviti da prime ukupno 10.000 pripravnika čije plate i doprinose će plaćati država.

Kako je naveo, poslodavci će birati pripravnike, koji moraju biti mlađi od 30 godina i neće imati obavezu da ih zaposle nakon isteka pripravničkog staža.
Poslodavci će plaćati samo porez na zaradu, a država će plaćati plate od 16.000 do 20.000 dinara u zavisnosti od obrazovanja, kao i doprinose, kazao je Dinkić.

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=89192

Pazi, molim te! On kao rešenje nudi izmišljanje fiktivnih radnih mesta, tj. državno spnzorisane prakse nesigurnosti zaposlenja, čime će privatnike podstaći da budu još bezobzirniji...

[mrki]

Poslodavci otpuštaju radnike mimo zakona

Radnike ucenjuju blanko otkazima

Skoro svi poslodavci, posebno u sektoru usluga, novim radnicima pre zasnivanja radnog odnosa traže da potpišu i blanko otkaz. Osim što u svakom trenutku može da ostane bez posla, zaposleni u slučaju otkaza ne dobija otpremninu i gubi pravo na mesečnu naknadu koju daje Nacionalna služba za zapošljavanje.

– Radim nekoliko godina u banci koju su osnovali stranci i doskoro nisam mogla da se požalim. Ali nedavno sam odlučila da se udam, što su saznali i svi u firmi. Diskretno ali prilično jasno stavljeno mi je do znanja da ne bi baš bilo poželjno da ostanem u drugom stanju. Nisam mogla da verujem svojim ušima. Verovatno bih dobila i otkaz, ali nisam baš običan službenik. Ne smem ni da pomislim šta se dešava s radnicima koji su poslodavcu manje potrebni – priča 30-godišnja devojka sa završenim ekonomskim fakultetom.

Ženski deo populacije možda je bio prvi na udaru zamisli zvane blanko otkazi. Poslodavci su na taj način želeli da se osiguraju da zaposlene žene neće rađati narednih nekoliko godina. Praksa se brzo proširila i na muškarce, na radost domaćih i stranih gazda. Jer kada poslodavac ima u fioci blanko otkaze, ne mora da navodi razloge za otkaz, a jedina dilema je da odredi datum. Osim što je stalno u strahu od volje poslodavca, radnik u slučaju otkaza ostaje bez otpremnine, ali i mesečne naknade koju može da dobije kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Zbog ove uštede poslodavci i kada nemaju blanko otkaze, a žele da se reše nekog radnika, pritiskaju ga da potpiše sporazumni raskid radnog odnosa.

Iako su ucene poslodavaca javna tajna, radnici se skoro nikad ne usuđuju da ih prijave, a retko se dešava da se požale inspekciji ili podnesu tužbu i kada poslodavac aktivira potpisan dokument. Možda je jedini slučaj kad se javno govorilo o ovoj praksi slučaj novosadske RTV „Panonija“. Aleksandra Čegar, radnica koja je nedavno učestvovala u štrajku zbog višemesečnog kašnjenja plata i neuplaćivanja doprinosa, kaže da je jedan od zahteva bio da se povuku blanko otkazi. Gazda je pristao, ali ona ne zna da li je to i uradio.

– Ja nisam morala to da potpišem, ali mnogi jesu. Kada smo ga pitali šta će mu to, on je rekao – nije to ništa, ima toga i u Skupštini. Kasnije se vadio da mu to treba kako bi mogao da otpusti narkomane i alkoholičare – priča Aleksandra Čegar, koja je posle šikaniranja tokom štrajka sa još nekolicinom kolega odlučila da da otkaz.

Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad, kaže da poslodavac u slučaju posedovanja blanko otkaza nema nikakve obaveze prema radniku, postaje njegov gospodar, kao u vreme robova. Ova služba saznaje da se to dešava u nekoj firmi tek kada ih poslodavci aktiviraju, a tada su radnici u teškoj situaciji. Oštećeni mogu tužiti poslodavca zbog nezakonitog otkaza i prijaviti ga Inspektoratu tražeći da se odloži izvršenje rešenja o otkazu.

– Tada smo kao služba prilično nemoćni, a radnik prestup poslodavca može dokazivati u mukotrpnom sudskom procesu. Rešenje je da sindikati obrazuju radnike, da vrše pritisak na poslodavce koji to rade, da prijavljuju takve slučajeve nama. Takođe, paradoksalno je da ne postoji sankcija za ovaj prestup. Iako je članom 26. Zakona o radu zabranjeno teranje radnika da potpisuju blanko otkaze, ne postoji sankcija ako to i urade. Zato bi je trebalo uvesti u ovaj propis, ali i krivično pravno sankcionisati, i zapretiti, na primer, i kaznom zatvora – savetuje Ristanović.

On navodi slučaj jedne poznate zrenjaninske firme u kojoj su prilikom redovne kontrole otkriveni blanko otkazi, ali je poslodavac uspeo da ih uništi. Problem je u dokazivanju.

Advokati se slažu sa Ristanovićem da je reč o teško dokazivom prestupu. Bilo je slučajeva da sud poništi otkaz dat na osnovu ranije potpisanog papira, ali to se dešava samo ako oštećeni radnik pronađe više svedoka koji će to posvedočiti. Advokat Tatjana Šarac-Kosovac kaže da obično u istom trenutku samo jedan radnik dobije otkaz. Ostali nisu spremni da rizikuju posao da bi tom nesrećniku pomogli, a teško je dokazati ovu nezakonitu radnju kada je reč o pojedincu. Blanko otkaze poseduje samo poslodavac, a nema nameru da ih da sudu.

– Istu pravnu logiku možete videti i kod blanko ostavki u Skupštini, pa ta negativna politička praksa može uticati i na privredu i na sud. Zato bi država, za početak, u cilju poboljšanja prava radnika, mogla da se ponaša u skladu sa zakonom u svim oblastima – savetuje Tatjana Šarac-Kosovac.

Rešenje bi, prema njenim rečima, mogla da bude obaveza da se sporazumni raskid radnog odnosa potpisuje u inspekciji rada ili da mora biti overen u sudu, što podrazumeva prisustvo obe strane, i radnika i poslodavca. Tako bi se sprečilo da se sporazum o otkazu potpisuje istovremeno kad i ugovor o radu. Da li su se firme ugledale na stranke i njihove poslaničke blanko ostavke ili je bilo obrnuto, nije utvrđeno.


Sindikat zna

U Sindikatu Srbije (SSSS) kažu da su upoznati sa blanko otkazima i da zasad mirnim putem pokušavaju da ubede vlasnike preduzeća da poštuju radnička prava. Saud Šećeragić (SSSS) kaže da mnogi ne znaju da su potpisali blanko otkaze. „Tek kad gazda počne da kasni u isplati zarada ili nekih drugih obaveza, oni vide da su i to potpisali, pa se plaše da ga tuže“, objašnjava on. Šećeragić dodaje da su u toku promene Zakona o inspekciji rada kojima bi ova služba trebalo da dobije veća ovlašćenja.

http://www.blic.rs/temadana.php?id=97107

[mrki]

U februaru u Srbiji 16.000 nezaposlenih više

Najviše otkaza u trgovini

Ako je suditi po trendu s početka godine, građani će tek imati razloga za brigu, jer nezaposlenost raste. Generalno, u Srbiji je u februaru bilo oko 16.000 nezaposlenih više nego u januaru i sada ih ukupno ima 767.418. Gora od Srbije u regionu po ukupnoj registrovanoj nezaposlenosti jedino je BiH gde je stopa nezaposlenosti 41,2 odsto, naspram 26 procenata u Srbiji u decembru prošle godine.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), ukupno je u februaru u svim delatnostima registrovano 47.733 prestanaka radnog odnosa. Od toga je najviše isteka rada na određeno vreme (25.438 lica) i zaključenih sporazumnih raskida radnog odnosa sa poslodavcem (8.430 lica). U odnosu na januar to je za 20.000 manje registrovanih prestanaka radnog odnosa. Najviše prestanaka radnog odnosa bilo je u februaru u delatnostima trgovina na veliko i malo, opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za ličnu upotrebu u domaćinstvu (12.564 lica), kao i u prerađivačkoj industriji (11.092 lica). Najviše je onih kojima je radni odnos prestao zbog isteka rada na određeno vreme (12.270 lica u navedenim delatnostima). Takođe, 4.670 lica iz ovih delatnosti zaključilo je sporazum sa poslodavcem o prestanku radnog odnosa, a svega 1.487 lica proglašeno je tehnološkim viškom.

U odnosu na januar, broj prestanaka radnog odnosa je u februaru manji za više od 6.000 u navedenim delatnostima. U januaru je istek rada na određeno vreme registrovan kod 17.151 lica, sporazum sa poslodavcem o prestanku radnog odnosa kod 5.056 lica, a tehnološkim viškom je proglašeno 1.842 lica.
Iz podataka NSZ vidi se da je među onima koji su izgubili posao najviše onih kojima je istekao ugovor na određeno vreme. S obzirom na pad potrošnje, najgore su prošli već pomenuti trgovci.

Među građanima koji čekaju na posao čak 10,89 odsto ljudi čeka od pet do osam godina. Onih koje optimizam još uvek nije napustio i koji čekaju na zaposlenje od tri do pet godina ima 12,35 odsto, a onih što čekaju od dve do tri godine 9,87 odsto. Najviše je građana koji čekaju posao od jedne do dve godine, 17,86 odsto, i onih koji čekaju do tri meseca, 14,1 odsto.
Među nezaposlenima, najviše je onih sa prvim stepenom stručne spreme oko 30 odsto i sa četvrtim stepenom oko 28 odsto.


Sa završenim fakultetom svoju šansu čeka oko 40.000 ljudi.
Za posao se najbolje snalaze Beograđani, jer je najniža stopa nezaposlenosti upravo u beogradskiom opštinama Savski venac (2,5 odsto), Stari grad (3,7 odsto) i Vračar (6,9 odsto). Na dnu lestvice, sa najvišom stopom nezaposlenosti su opštine Lebane (61,4 odsto), Vladičin Han (54,1 odsto) i Bojnik (53,4), a slede Novi Pazar (51,1 odsto), Loznica (41,5 odsto) i Leskovac (41,4).

U Srbiji je u decembru 2009. stopa nezaposlenosti dostigla 25,8 odsto, što je skok od 1,6 odsto u odnosu na decembar 2008. godine. Od zemalja u regionu, jedino je u Crnoj Gori stopa nezaposlenosti za 1,54 odsto pala u decembru 2009. godine, nego u istom periodu 2008. i iznosi 11,43 odsto. Međutim, situacija je ubedljivo najlošija u Bosni, jer stopa nezaposlenosti iznosi 41,2 odsto, što je 5,7 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a najviše u odnosu na ostale zemlje u regionu.
Da ne cvetaju ruže ni u Evropskoj uniji govori podatak da je nezaposlenost na kraju prošle godine dostigla nivo od 9,6 odsto. To je najviša stopa nezaposlenosti još od 2000. godine, od kad se vode ovakve statistike. Prema podacima "Eurostata", prošle godine je stopa nezaposlenosti iznosila nešto više od sedam odsto. Procenjuje se da će nezaposlenost u EU do kraja 2010. godine preći deset odsto.

Stopa registrovane nezaposlenosti (u %)
Zemlja / Dec 2008. / Dec 2009.
Srbija / 24,2 / 25,8
BiH / 35,5 / 41,2
Hrvatska / -4,5 / 16,7
Crna Gora / 12,9 / 11,4
Slovenija / -36,5 / 9,4
Bugarska / 6,4 / 9,3
Rumunija / 3,4 / 7,8
EU / 7,6 / 9,6
Izvor: NSZ

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/1...aza-u-trgovini

[tvar]

Očajni radnici provalili u tvornicu Salonit

Radnici Salonita provalili su jutros u tvornicu u Vranjicu razbivši staklenu stijenu revoltirani što im nije bilo omogućeno u prostorijama tvornice održati sastanak.
Stečajni upravitelj zabranio je ulazak u tvornicu, no radnici su željeli održati sastanak te se dogovoriti oko daljnje borbe za prava radnika.
No, kada su zatekli zaključana vrata odlučili su na silu ući u prostorije tvornice te predvođeni sindiklanim povjerenikomHUS-a Jozom Maricom željeznom šipkom razbili staklenu stijenu.
Policija je došla te napravila uviđaj, no pritom nije istjerala radnike iz tvornice.