Nameti još veći
IDEJA Vlade Srbije da dodatnim nametom na sva primanja pokrije nedostatak prihoda, kao i brojne uštede koje su vlasti osmislile pripremajući sporazum sa MMF, u naredne tri nedelje trebalo bi da budu pretočene u rebalans budžeta i izmene poreskih zakona. Međutim, hoće li članice vladajuće koalicije uspeti da se dogovore da teret krize bude podeljen na način kako je to njen ekonomski deo ugovorio sa MMF, ili nas čekaju nove svađe oko podele „kolača“ štednje?
Nove mere ekonomske politike osetiće baš svi građani Srbije.
* PENZIONERI - Kroz zamrznuta primanja u naredne dve godine, realno umanjenim za rast inflacije, ali i iznos „solidarnog poreza“.
* ZAPOSLENI - U bilo kojoj instituciji koja se finansira iz državne blagajne ili u nekoj od kompanija u državnom vlasništvu, takođe. Oni koji rade za privatne poslodavce uglavnom su istinitost priča da je kriza već stigla osetili kroz umanjena primanja. Nema nijednog privatnog poslodavca u Srbiji koji je u ovoj godini objavio da je značajnije povećao proizvodnju, primio nove radnike ili povećao plate. Uglavnom se govori o otkazima, prinudnim odmorima, ukidanju primanja koja nisu „samo čista plata“, a i ona je, u najvećem broju slučajeva, zbog problema sa likvidnošću većeg dela privatnog sektora umanjena pet do 30 odsto.
* POREZI - Posle rebalansa budžeta, oni koji po bilo kom osnovu prihoduju (a da to nije socijalno davanje) u državnu kasu će dodatno uplatiti, ili sačuvati, oko 40 milijardi dinara. U Vladi Srbije kažu da su na veći namet građana bili primorani, čak ne isključuju mogućnost daljeg širenja poreskih opterećenja.
- Podaci o prilivima u državnu kasu za prva tri meseca bili su osnov za novu poresku politiku - kaže izvor u Nemanjinoj 11. - Ukoliko i to ne bude dovoljno, odnosno ukoliko prihodi od poreza, carina i akciza budu dalje padali, sigurno je da će se razmišljati o novim poreskim opterećenjima.
* RASHODI - Ono što se u petak moglo čuti jeste da će se u Vladi Srbije dodatno razmotriti kakvi su to sve „diskrecioni rashodi raznih institucija države“.
- Oko 80 odsto budžeta čine takozvani „nediskrecioni“ troškovi, kao što su plate, penzije, socijalna davanja, kamate, transferi opštinama, gradovima i AP Vojvodini. Ostatak su „diskrecioni“ rashodi. Država se odlučila da, pri rebalansu, te troškove (koji iznose skoro 70 milijardi dinara) smanji za oko 18 milijardi - kaže izvor „Novosti“. - U Vladi su svesni da postoji prostor za uštede između 30 i 40 milijardi. Za ovaj, dodatni rez, međutim, ne postoji saglasnost svih partnera u vlasti, mada se upravo predloženim merama o porezu solidarnosti i zamrznutim platama i penzijama postiže upravo taj finansijski efekat - država štedi, odnosno dodatno prihoduje, 40 milijardi dinara.
MALO OD LUKSUZA
DOK od „solidarnog“ poreza država planira dopunski prihod od oko 26 milijardi dinara, od najavljenih izmena poreza na imovinu u budžet će se sliti samo tri milijarde.
Navedene izmene zakona, kojima bi trebalo dopunski da se oporezuje posedovanje luksuznije imovine, uključujući tu i stanove preko 60 kvadrata, ali i automobile veće kubikaže, biće pripremljene u naredne dve nedelje. Poslanici Skupštine Srbije trebalo bi da ih usvoje zajedno sa rebalansom republičkog budžeta, krajem aprila.
UPRKOS OBEĆANJIMA VLADE DA SE NEĆE ŠIRITI ADMINISTRACIJA
PREMIJER PONIŠTIO SVE KONKURSE
PREDSEDNIK Vlade Srbije Mirko Cvetković naložio je u petak svim organima državne uprave da se ponište raspisani javni konkursi za zapošljavanje novih državnih službenika ukoliko nemaju prethodnu saglasnost Vlade.
- Vlada mora da bude primer kako se štedi u uslovima svetske finansijske krize - obrazložio je premijer. - Doneli smo odluku da neće biti zapošljavanja novih službenika u državnoj administraciji do kraja godine bez saglasnosti Saveta za reformu državne uprave i Vlade. Odluke koje Vlada donosi u cilju štednje moraju se poštovati. Svako ko ne poštuje ove odluke snosiće odgovornost - izjavio je premijer Cvetković.
Ovakva reakcija premijera usledila je nakon što je objavljeno da je Vlada raspisala prethodne nedelje desetak javnih konkursa za prijem 21 izvršioca!
Novi radnici, bar prema konkursima, potrebni su Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje (10 izvršilaca), Ministarstvu zdravlja (5), Upravi za trezor (3), Ministarstvu za socijalnu politiku, dijasporu i ekonomiju (po 1). Jednog novog radnika traži i Fond za razvoj.
Zaključak koji je Vlada donela ne sprečava interne konkurse, odnosno preuzimanje službenika iz jednog organa u drugi, navedeno je u saopštenju iz kabineta premijera Srbije.
MIRKO CVETKOVIĆ, PREDSEDNIK VLADE, POVODOM MERA UKAZUJE
MANJI POREZ ZA NAJSIROMAŠNIJE
ZABORAVLJA se da je cenzus za oporezivanje povećan sa 6.000 na 12.000 dinara i da će tako oni sa najnižim platama novim merama biti manje oporezovani nego što je do sada bio slučaj, izjavio je predsednik Vlade Mirko Cvetković.
Cvetković je, na 47. međunarodnom sajmu automobila, objasnio da će svi koji imaju plate do nivoa prosečne izdvajati skromnu sumu na ime dodatnog poreza, a glavna povećanja su za one koji imaju plate iznad prosečne i to je ono što se naziva solidarnost sa najsiromašnijima.
On je dodao da je Vladin program kreditiranja, na ime potrošačkih i kredita za likvidnost, naišao na veliko interesovanje i da ima toliko zahteva da je predviđena kvota novca iscrpljena, pa će se kod novih mera ona duplirati.
REBALANS I NAPLATA
POREZ „solidarnosti“ počeće da važi od 1. maja. Bar je takav sadašnji plan Vlade Srbije. Namera je da se u naredne 2-3 nedelje pripremi rebalans i izmene svih potrebnih zakona koji bi, odmah nakon Uskrsa, bili predloženi na usvajanje parlamentu Srbije po hitnom postupku.
SINDIKAT: POZVAĆEMO NA ULICU
Savez samostalnih sindikata Srbije protivi se uvođenju privremenog poreza od šest odsto na prihode građana, naglašava da su te mere donete bez socijalnog dijaloga i najavljuje da će pozvati radnike i nezadovoljne građane na ulične proteste.
Ovaj sindikat je ukazao i da je najavljena mera u suprotnosti sa potpisanim Sporazumom o daljem razvoju socijalnog dijaloga.
* * * * *
PENZIONERI SE OSEĆAJU IZNEVERENIM
SLOMILO SE NA CRKAVICI
NA srpskim penzionerima su se ponovo
slomila kola. Obećanja i garancije da im primanja neće ići naniže u petak su pala u vodu. Odluka da se udari namet na plate, ali i penzije koje su veće od 12.000 dinara, najstariji su dočekali sa velikim razočaranjem.
Na sednici Republičkog odbora Saveza penzionera Srbije u petak, koja je bila zatvorena za javnost, bilo je govora i o ovoj odluci. Đuro Perić, poslanik PUPS-a i član UP PIO fonda, nam je kazao da će se ova odluka primeniti već na majsku penziju, a sledećeg meseca će se ponovo razmatrati celokupna ideja.
- Analiziraćemo efekte već u junu i videti koliko se ova mera pokazala kao dobra - kaže Perić.
U udruženjima penzionera može se čuti primedba da su penzioneri opet ispali najveće žrtve. Porez su već platili na zarade koje su svojevremeno čestito odradili, a danas, paradoksalno, opet moraju da plaćaju porez na penzije! Pri tom primanja najstarijih više liče na socijalnu nego ekonomsku kategoriju.
Država je, ipak, odlučila da obezbedi dodatne prihode tako što će „uštinuti“ koji dinar od 1,2 miliona peznionera. Oko 500.000 najstarijih ima minimalna primanja i njihove se penzije neće dirati, ali je najviše onih kojima se mesečni prihodi kreću upravo u rasponu od 12.000 do 22.000 dinara. Na ove će penzionere i te kako uticati manjak novca koji će ubuduće osetiti u svojim novčanicima. Prosečna penzija će biti umanjena za oko 500 dinara, a oni koji primaju više plaćaće i veći danak.
- Ova je odluka veoma loša i imaće nepovoljne posledice - ocenjuje Milan Nenadić, iz Saveza penzionera Vojvodine i član Upravnog odbora PIO fonda Srbije.
U penzionerskim udruženjima podsećaju da je još jedno obećanje najstarijima pogaženo. Prvo se odnosilo na čuvenu formulu od 70 odsto po kojoj bi penzionerima ovaj procenat od prosečne plate bio zagarantovan. Drugo obećanje je bilo da im penzije neće padati.
U ovim organizacijama može se čuti i pitanje - ako je ministarka finansija Diana Dragutinović svojevremeno bila protiv linearnog povećanja penzija od deset odsto smatrajući da to nije pravična mera, kako sada ocenjuje pravičnim linearno oporezivanje?
U kabinetu Jovana Krkobabića nisu imali komentar na ovu odluku. (B. STJELjA)
PUPS: NEKA SMANJE SEBI
Šef poslaničkog kluba Partije ujedinjenih penzionera Moma Čolaković izjavio je da ta stranka neće pristati na smanjivanje, ili oporezivanje penzija, ukoliko se prethodno ne iscrpe druge mogućnosti za uštede. Čolaković je istakao da su te druge mogućnosti smanjenje troškova državnog aparata, broja zaposlenih i plata... On je dodao da PUPS smatra da penzije, bar ne one koje su ispod prosečne od 21.700 dinara, ne bi trebalo da se oporezuju.
PLATIŠE
Penzioneri ističu da je država veoma lukavo donela odluku o oporezivanju penzija, jer će jedino penzioneri u potpunosti ispunjavati svoje obaveze. Poslodavci mogu da isplaćuju svojim radnicima zarade i „na ruke“, dok se penzionerima novac skida direktno sa računa. To znači da će učinak među ovim platišama biti 100 odsto.
* * * * *
IZ UNIJE POSLODAVACA SRBIJE POVODOM UVOĐENJA NOVIH MERA
VEĆE OPOREZIVANJE, VIŠE I OTKAZA
Nedostatak sredstava u budžetu mogao se nadoknaditi na mnogo efikasniji način od uvođenja privremene naknade na zarade veće od 12.000 dinara, izjavio je Nebojša Atanacković, izražavajući bojazan da će povećavanje poreza prouzrokovati otpuštanje mnogih radnika.
Atanacković je istakao da se Unija poslodavaca ne slaže sa tom merom jer ona podrazumeva povećanje budžetskih prihoda nauštrb plata radnika i predstavlja povećano opterećenje za poslodavce.
predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije je naglasio i da poslodavci već godinama traže da se zahvatanje iz plata smanji na 50 odsto. Jer, u tom slučaju bilo bi mnogo više poslodavaca koji bi redovno prijavljivali radnike i za njih plaćali doprinose, pa bi i prihod budžeta bio veći, dok postojeće mere idu u suprotnom smeru.
* * * * *
EVROPSKE BANKE PRISTALE DA NASTAVE ULAGANJE U SRBIJU
JOŠ ĆE DAVATI
MATICE deset evropskih banaka koje posluju u Srbiji spremne su da nesmanjenim obimom kreditiraju našu privredu - rezultat je razgovora Radovana Jelašića, guvernera NBS, predstavnika MMF i menadžmenta banaka u petak u Beču.
Inteza, Rajfajzen, Hipo-Alpe-Adrija, Eurobanka EFG, Nacionalna banka Grčke, Unikredit, Sosijete ženeral, Alfa, Folks i Pireus banka su se saglasile da je u zajedničkom interesu da zadrže ukupan nivo kredita, kao i da stoje čvrsto iza ekonomskih reformi Srbije predviđenih u okviru aranžmana sa MMF.
- Svesni smo da će aktivno učešće banaka u većinskom stranom vlasništvu delovati povoljno i doprineti sprovođenju makroekonomskih reformi i srednjoročnoj održivosti platnog bilansa - saopšteno je posle sastanka u Beču. - U okviru programa Vlade Srbije, podržanog od MMF, biće izvršeni stres testovi, koji će proveravati otpornost banaka u slučaju pogoršanja spoljnih uslova i domaće tražnje tokom narednih meseci.
Ukupna dugovanja preduzeća prema inostranim bankama iznose oko 11 milijardi evra, a firme su se najviše zaduživale prekograničnim kreditima, odnosno direktno su zajmile kod matica po povoljnim kamatama. (S. M.)
* * * * *
ZBOG „SOLIDARNOG POREZA“ MNOGI GRAĐANI ZABRINUTI I BESNI
RUČAK NAUŠTRB VEČERE
POSLE provedenog radnog veka u „Kluzu“, nekada mašinski radnik Ljiljana Pešić (62), danas prima penziju oko 13.000 dinara. Kada otplati mesečne dažbine jedva joj ostane da se prehrani. Ruča nauštrb večere, ili mora da „uštine“ od doručka. Novi namet, kaže, udar je na primanja srpske sirotinje.
Udovica je već deset godina. U kući u Malom Mokrom Lugu živi sa mlađim sinom. Pare mu ne traži, ali nema ni da mu da. Da zajmi ne sme, jer da vrati - ne može. Stariji sin se oženio, ima dvoje dece, a jedna plata prevoznika za pekare od 20.000 dinara teško da i njih može da podmiri. Ni od njega pomoć ne očekuje, ali je boli što ne može da mu pomogne.
- Toliko teško živimo, toliko stenje i grca ovaj narod, da ne znam kako je neko uopšte mogao da dođe na ideju da se „solidariše“ sa mizerijom od plata i penzija sa kojom moramo da preživimo mesec - kaže Ljiljana Pešić. - Zašto ne uzmu od onih koji imaju više? Koji primaju više stotina hiljada. Znam da od moje penzije neće mnogo uzeti. Kad se ni od čega uzme ništa, nije strašno, misle oni. Ali, jeste, strašno je i kao ideja!
Širi crni kaput Ljiljana i pokazuje da je suknju koju nosi sama sašila pre dve decenije.
- Ništa sebi ne mogu da priuštim. Kada dođe penzija samo sa žvakama odem unucima, ni za čokoladu nemam - kaže Ljiljana. - A nikad sa posla nisam izašla bez dve norme. Sada nemam ni za pristojan ručak.
Da nema reumatski artritis mogla bi da šivenjem uzme koju paru. Ovako, ne može ni to. Opet, za povlasticu gradskog prevoza nije dovoljno bolesna. Za karticu SOS radnje redovi su preveliki. Zato je, kaže, i dinar da joj uzmu - mnogo. (B. CARANOVIĆ)
ZIMA NA PASULJU
ZIMU sam preživela na pasulju, kupusu i uglavnom krompiru - kaže Ljiljana Pešić. - Sačekam redove u velikim marketima i kupim kada je na sniženju. Komad mesa, uglavnom batak, mogu da priuštim jednom u nedelju dana. I, bez šale, za tri obroka dnevno nemam.
Protesti sindikata zbog mera Vlade Srbije
[FONT="Verdana"]يا عمال العالم اتحدوا[/FONT]
