Kriza ante portas

[operarius]

Stvar ima i ime.

Argentina na Dunavu The Economist 26.02.2009.

Da li se kombinacijom istočne Azije iz 1997. i Latinske Amerike 2001. može dobiti istočna Evropa 2009? Predviđanja na poljuljanom svetskom finansijskom tržištu su da jedna ili više bivših komunističkih država neće biti u stanju da otplaćuje svoje dugove.
Najveća slabost finansijskog sistema u zemljama bivše Evrope je mešavina loše vođenih domaćih i slabo konrolisanih filijala zapadnih banaka. Ovaj sistem je i tokom perioda ubrzanog razvoja prosto gutao inostrane kredite, što je dovelo do ogromnog deficita platnog bilansa. Kao rezultat nepromišljenog kreditiranja, često u stranoj valuti, i domaće i strane banke loše su poslovale. Neke domaće banke su propale, a mnoge u stranom vlasništvu zavise od toga da li će ih matične banke, koje imaju dovoljno svojih problema kod kuće , i dalje finansirati. Grčka vlada je naložila svojim bankama da obustave odobravanje kredita na Balkanu. Austrijski krediti u istočnoj Evropi iznose oko 80% njenog bruto društvenog proizvoda.
Iako su finansije trenutno najveći problem, svetska kriza je prouzrokovala i mnoge druge. Izvoz industrijskih proizvoda je u padu, a sigurno će opasti i priliv doznaka ljudi zaposlenih u inostranstvu. Izgleda da je Ukrajina, koja zavisi od izvoza čelika i uglja u Rusiju, odustala od dogovora koji je pre samo tri meseca postigla sa MMF-om i koji je sastavni deo pomoći od 16,4 milijarde dolara. Letoniju, koja je takođe primala pomoć od MMF-a, ove godine čeka pad bruto domaćeg proizvoda za 12 %. Verovatno će ovaj pad proizvodnje biti sličan onome u Aziji od pre deset godina, uz jednu značajnu razliku. Azijske zemlje su se oporavile zahvaljujući rastu izvoza. A sada u celom svetu vlada haos.
Šta mogu da učine vlade istočnoevropskih zemalja? Neki njihovi potezi su neobični. Poljska i Češka su smanjile kamate da bi pomogle svom ugroženom stanovništvu, ali je to izazvalo pad njihovih valuta, što je dodatno opteretilo domaćinstva kojima se krediti obračunavaju u švajcarskim francima ili evrima. Pojedine zemlje imaju dodatni problem velikih spoljnih dugova (u slučaju Mađarske, taj dug je blizu 100% bruto društvenog proizvoda). Čak i one zemlje koje bi možda mogle da pribegnu kontra-cikličnim merama za ublažavanje posledica krize, odlučile su da srežu javne rashode – delom zato što misle da će smanjivanjem deficita dostići (navodnu) bezbednost evro-zone.
Četiri zemlje – tri baltičke države i Bugarska – imaju problem sa jakim evrom za koji su vezane njihove valute. Postoji opasnost da će se ponoviti izgubljena bitka za kurs argentinske valute 2000-2001, ili još gore, da će sunovrat jedne valute povući za sobom i drugu. Što se tiče strane pomoći, MMF daje preporuke svakoj zemlji pojedinačno, ali on ne može da upravlja čitavim regionom. Evropska centralna banka, koja nije dovoljan garant ni bankama u evro zoni, nerado odobrava kredite zemljama van nje.
Za neke loše, za druge još gore
Teška recesija u istočnoj Evropi je neizbežna, ali to ne mora biti i regionalna katastrofa. Prvo, „istočna Evropa“ je neprecizan termin. Nevolje banaka u Kazahstanu ili ukrajinska javna potrošnja nisu previše povezane sa problemima manjih, bogatijih i bolje uređenih zemalja EU. Ako Ukrajina ne isplati dug ili bude prinuđena da ga restruktuira (što je mnogo verovatnije), to neće naškoditi drugima. Iako u regionu vlada velika nejednakost, devizne rezerve su veće nego one u Aziji od pre deset godina i mnogo je manje špekulativnog novca.
Nove članice EU takođe mogu da računaju na pomoć sa zapada. Njihovi bankarski sistemi su mnogo isprepleteniji nego što su bili oni u Aziji – i strane banke neće baš tako lako otići. Baltičkim zemljama je pomogla garancija Švedske kojom su pokrivene tamošnje švedske banke. Iako EU i evropska centralna banka nisu raspoložene da pomognu, izgleda da će morati. Nijedan zapadnoevropski političar, koliko god bio kratkovid, sigurno neće dopustiti da njegovi susedi skliznu u privrednu i političku anarhiju.
Za istočnoevropske zemlje ovo je najopasniji period od raspada Sovjetskog saveza. Stanovništvo tih zemalja biće mnogo siromašnije i (opravdano) nezadovoljnije nego pre. Ali da bi se to pretvorilo u katastrofu, bilo bi potrebno mnogo destruktivnog protekcionizma, a i glavne institucije Evropske unije bi pre toga morale same da propadnu.
The Economist, 19.02.2009.
preveo Ivica Pavlović

[operarius]

Ovo Jelašića može da iznenadi, jer MMF može i Tadiću da se obrati za pomoć. Možda je to objašnjenje Jelašićevog pomeranja sa kursa odbrane dinara ka odbrani plata u državnom aparatu. Jelašić u ovoj prelaznoj fazi tiše ukazuje na potrebu smanjenja troškova, a glasnije na značaj fleksibilnosti dinara. Dakle, treba aparat filovati novcem, jer aparat guši pobune. Privrednici su pušteni niz vodu... (Vratiće se na posao u državu - odakle su i krenuli u "samostalni" biznis pod Miloševićem .)

Moguća humanitarna kriza u siromašnim zemljama

Beta pre 8 sati

Pink

VAŠINGTON, 4. marta 2009. (Beta-AFP) - Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je na mogućnost humanitarne krize u siromašnim zemljama, zbog pada svetske ekonomije.
MMF je u utorak uveče objavio izveštaj u kojem ocenjuje da bi siromašne zemlje mogao da pogodi treći talas krize.
MMF u izveštaju navodi da se 22 siromašne zemlje suočavaju sa najvećim finansijskim problemima i da će im ove godine biti potrebno između 25 i 140 milijardi dolara dodatnog finansiranja ukoliko se nastavi svetska ekonomska kriza i pogoršanje uslova finansiranja.
Na konferenciji u Vašingtonu posvećenoj krizi u siromašnim zemljama generalni direktor MMF-a Dominik Stros-Kan je predvideo "rast problema finansiranja u zemljama u razvoju".
"Duboko sam zabrinut zbog potencijalnih humanitanih posledica ove krize... socijalne posledice biće ogromne i to dovodi po zabrinutosti po političku stabilnost", rekao je Stros-Kan, navodeći da u nekim zemljama "postoji rizik od sukoba i rata".
(Beta, 04.03.2009)

[mrki]

Šta kažu, "Argentina na Dunavu"? Prilično zabavno, ali - s obzirom na obim i dubinu krize - mislim da će da se zagrcnu smeškajući se, jer u ovoj situaciji repriza argentinskog scenarija, ograničenog na jedan region, predstavlja za setske kapitaliste previše optimističan scenario, kojem ne mogu da se nadaju...

[tvar]

Gotovo dvije trećine kompanija u Srbiji nelikvidno

Od 107.200 ukupno registriranih malih, srednjih i velikih kompanija u Srbiji, 67.940 ih je trenutno nelikvidno, odnosno nije u stanju redovno servisirati svoje dobavljače, isplaćivati plaće i uplaćivati poreze i doprinose poreznim upravama, jer nemaju dovoljno novca na svojim računima ili su im računi u blokadi, priopćila je danas Unija poslodavaca Srbije.

Stručne službe Unije provele su istraživanje stanja trenutne likvidnosti u gospodarstvu Srbije na reprezentativnom uzorku od 1.246 tvrtki u 42 općine, od 21. do 30. travnja, navedeno je u priopćenju Unije poslodavaca, kojeg prenosi Tanjug.

"Ovakvi podaci su alarmantni i posljedica su zakašnjelog reagiranja nadležnih državnih organa koji unatoč najavama, već mjesecima ne vuku konkretne poteze kako bi sustav naplate međusobnih potraživanja profunkcionirao", ocjenila je Unija poslodavaca.

"Manjak prihoda u državnoj blagajni potiče od nemogućnosti podzeća da naplate svoja potraživanja od dužnika i umjesto da država uvede red u platni promet ona pojačava inspekcijski nadzor i šalje inspekcijske službe da vrše još veći pritisak na kompanije kojima se mjesecima, pa čak i godinama duguje", dodaje se u priopćenju.