Results 1 to 18 of 18
Akcija? Ni na vidiku.
Cija-ak an in diku-vi!
A ono s mališom koji je pazario 10 godina je zbilja loše. Em je pazario, em nije sublimirao svoju gestu. Eto nevolje za malog čoveka. Sad samo možemo saosećati - kad je i sam to počeo... Revolucija ga je trebala išamarati, osloboditi, opet išamarati i poslati na školovanje - džabe, dakako. Ali nema revolucije, no sama država i moraloidna mašina.
mislim na onog Uroša..., jel se tako zove?
Zatišje pred buru... ili malo dulja bonaca... Ko zna... Vidiš koja je kriza, koja skupoća, koji užas.
[FONT="Verdana"]يا عمال العالم اتحدوا[/FONT]
podsjeti me kako sam nekad bio lud za pomorstvom kad sam bio dijete
one enciklopedije sa pomorskim terminima , zanimljivim licnostima , obicno italijani i francuzi........
Zasto lose?
Nije da branim sudove, policiju i ostalo, ali ako nekom guras zapaljenu baklju u usta treba da dobije 20, a ne 10. Koliko mi se cini on nije ni znao da je to policajac, tako da je na mestu policajca mogo da bude bilo ko.
Ma loše, nego šta. Mlad dečko u raljama ideologije koja od njega pravi fašistu koji u ime srpstva tuče sve koji sa njim ne tuku ne-srbe, a onda ga još i u zatvor strpa na tolike godine. Zna se da je na tim navijačkim događajima sve to, pa i ubijanje, samo spektakl kojim se iživljava doživljeno, i da je to ideologija sama. Nasilje je ritualizovano, a kriminalizuje se kada nije u funkciji države. Isti takav mališa je palio ambasadu u kojoj je izgoreo, pa mu je dekan fakulteta na kom je studirao odao najviše počasti. Tada nasilje nije kriminalizovano već patriotizovano. Zato je to loše.
Dotakli smo se ove teme na forumu pre izvesnog vremena, pa smo razmenili stavove. Kako ga odbraniti a ne upasti u zamku onih koji bi ga u patriotske i nacionalističke svrhe uzeli u odbranu? Sa druge strane, kako osuditi žrtvu nacionalističke ideologije?
Blic sa Tanjugom liberalno s desna:
...građanski zabrinuto.Policajci na meti
Autor: Tanjug/CDC/DM | Foto:Reuters | 22.02.2009. - 00:02
Godinama nakon što su vlasti u Atini verovale da su iskorenile domaći terorizam, jedna nova i možda opasnija generacija grčkih ekstremista pojačava napade na policiju i na ono što smatra simbolima kapitalizma.
Proteklih dana atinska policija je imala posla sa dva teroristička napada – u jednom je automobil-bomba sa više od 50 kg eksploziva postavljen ispred službenih prostorija banke Sitibenk, dok su u drugom naoružani ljudi otvorili vatru iz automata pred zgradom jedne TV stanice. Žrtava i povređenih nije bilo, ali vlasti su uznemirene, jer su to samo poslednji u nizu napada tokom proteklih meseci.
Posle „Revolucionarne borbe“, koja je već proglašena naslednicom zloglasne terorističke grupe „17. novembar“, razbijene 2002. godine, u Grčkoj se zvanično deklarisala još jedna ekstremna levičarska organizacija „Sekta buntovnika“, čiji „program“ je prepun pretnji, pre svega policiji i državnim funkcionerima, a od juče i grčkim novinarima.
„Policajci su od sada naša glavna meta“, poručili su „sektaši“ u saopštenju izdatom posle prošlonedeljnog oružanog napada na policijsku stanicu blizu atinskog zatvora Koridalos. Izražavajući žaljenje što tom prilikom nijedan policajac nije ubijen, oni su poručili da će u novim akcijama „biti uspešniji“, dodajući da će im meta biti i mnogi drugi – političari, biznismeni, novinari... U jasnoj nameri da naglase osvetnički odnos prema činiocima društva koje smatraju „haotičnim, „sektaši“ su spisak pretnji ostavili na grobu atinskog učenika koga je krajem prošle godine ubio jedan policajac.
Grčke terorističke grupe do sada nisu težile masovnom pokolju i velikom broju žrtava – kao, recimo, Irska republikanska armija ili islamski džihadisti. Pre bi se moglo reći da su se ugledale na grupe evropske radikalne levice iz sedamdesetih godina, kakve su bile italijanske Crvene brigade i nemačka Frakcija crvene armije. Sebe nastoje da prikažu kao urbane revolucionare, koji brane siromašne i bore se za prava ugnjetavanih, a u svojim oglašavanjima posežu za antikapitalističkom, antiameričkom i antievropskom (u smislu EU) retorikom.
„Moramo delovati brzo i odlučno. Sada su svi policajci izloženi riziku“, izjavio je „Katimeriniju“ jedan visoki funkcioner Ministarstva unutrašnjih poslova.
U odsustvu pouzdanijih podataka o novoj grupi, u policiji pretpostavljaju da su njeni članovi mlađi ljudi. I njihov broj je u sferi pretpostavki. Za „Revolucionarnu borbu“ se smatra da je malobrojna, ali vrlo dobro organizovana. Posebno se pročula posle napada na američku ambasadu u Atini početkom januara 2007. godine.
Pojava nove terorističke grupe u situaciji kada i „Revolucionarna borba“, čiji nijedan pripadnik još nije uhvaćen, najavljuje nove udare „na truli sistem kapitalizma“, dodatno zabrinjava Grke, od kojih većina već govori o povampirenju terorizma.
Kada su sredinom januara nepoznati napadači ranili policajca koji je obezbeđivao zgradu Ministarstva kulture u Atini, oko 80 odsto Grka je, u jednoj anketi, predvidelo da će takvih napada biti još. Nažalost, bili su u pravu, jer su čuvari reda, njihova vozila i objekti samo protekle sedmice pet puta bili mete terorista.
Drugovi i kamaradi,
ovo je naš čovek. Ne nas Srbalja ili kakvih drugih nasovića. Ovo je čovek čije navike, čak navike opažanja, habitus - kako bi rekao heroj sociologije Bourdieu (uz sve ograde jer se nije izjasnio kao istorijski materijalist) - živi u onome što sociolozi i ostali ideolozi nazivaju institucijama, a zapravo je čovek/subjekt državnog aparata. Ako nam je do borbe, podržimo ovog agensa: njegova svaka druga reč je "znači", a ne "naprosto". Dakle, naš je!
A mali Uroš, il će prići, il će nas zaobići.
Slučaj Uroša mišića
Trajković: Upropašćen je i Urošev i moj život
Bole me poruke koje navijači „Crvene zvezde” ostavljaju na svom sajtu
Nebojša Trajković (Foto O. Milanović)
Ovakva odluka suda daje krila huliganima da i dalje napadaju policajce. Izgleda da Uroša treba da nagrade mojom platom, a mene da zatvore, rekao je žandarm Nebojša Trajković za „Politiku”. On kaže da je u šoku i da mu je trenutno najbitnije da se „iščupa iz svega što ga je snašlo”.
– Ni fizički, ni psihički nemam više snage da se borim! Niko se iz državnog vrha više ne interesuje za moj slučaj. Jedino mi još kolege pomažu. Osećam se bespomoćno jer nemam kome da se obratim. Očigledno je da ovde nema ni države, ni zakona. Iza Uroša Mišića stoji cela „Crvena zvezda”. Zanima me kako bi se Borivoje Borović, jedan od Mišićevih advokata, ponašao da je njegov sin ili brat bio na mom mestu. Da li bi i onda reagovao kao sada? Bilo bi lakše da sam na utakmicu došao iz znatiželje, da nisam bio na dužnosti, da sam bilo kome od navijača dao povoda da me napadne – rekao je Trajković.
Teško povređeni žandarm navodi i da gotovo svakodnevno posećuje neuropsihijatra, kao i da oseća neizdrživ bol u glavi. Bole ga, kaže, i poruke koje navijači „Crvene zvezde” ostavljaju na svom sajtu.
– Ne znam hoću li ikada više moći da se pojavim pred sudom. Čuo sam da će Borović predložiti da se uradi rekonstrukcija događaja. Ne znam hoću li to moći da izdržim – objašnjava žandarm i priznaje da „od njegovog posla definitivno nema ništa” jer ga je doktor medicine rada proglasio invalidom.
Na kraju razgovora priznaje da je „svestan da je upropašćen Urošev, ali i njegov život”.
Pozivam anarhiste da daju svoj sud o ovome, al da znaju da o državi mislimo kao o elementu koncepta. Pre no što se uključe, treba da znaju da je reč o saznanju i tek preko njega o politici.
Jer, kako kaže čovečuljak:
"Ni fizički, ni psihički nemam više snage da se borim! Niko se iz državnog vrha više ne interesuje za moj slučaj. Jedino mi još kolege pomažu. Osećam se bespomoćno jer nemam kome da se obratim.",
mi i dalje imamo posla sa državom...
Anarhisti mešaju državnu vlast sa aparatom, i zato su na pozicijama građanskog drištva... Dakle, na izvolte kapitalu i njegovim homogenizacijama... nacionalističkim, na primer.
Ovo je zanimljivo, kao i još ponešto sa sajta ove sitnoburžoaske asocijacije. Osim dijagnostičke, informacije o frakcijskim borbama imaju i političku vrednost.
Milan Knežević zadaje snažne udarce kompradorskoj vlasti u aparatima države. Složena je dijalektika praksi i klasnih pozicija u jednoj formaciji, pa iz te složenosti izvlačim da bi ga trebalo podržati bar nekoliko sledećih stanica, a i zgodno je zbog raskrinkavanja lažnih sindikata i sindikalaca. Pozicioniranje u mreži sindikata je uzbudljiv proces...
Znam da je škakljivo, ali je još uvek na bezbednoj distanci od antimarksističke i nacionalističke propagande.
http://poslodavci-apps.org
Šta, šta?
::: Formerly DJ-TC ::: IWA-AIT :::
Провери обим злонамере непријатеља
и његову снагу о кремени брид своје. — Oskar Davičo
Ništa strašno. Stvar teorije je u pitanju, ali je ona za marksističko shvatanje politike presudna. Koliko mi je poznato, anarhisti ne mare preterano za teoriju i zato barataju pojmom države kakvog im vladajuća, buržoaska, ideologija isporučuje za mišljenje i delanje.
Poznato je da i marksizam ide ka ukidanju države, ali i da je za taj cilj potrebno osvojiti vlast u njoj i tek na taj način razgraditi aparate države. Anarhisti bi toliko da nemaju posla sa državom, da je čak ostavljaju netaknutom.
Prema marksizmu koji meni izgleda kao najubedljiviji društvo je jedna ideološka predstava koja ometa i deformiše svaku praksu, i spoznajnu i političku. Misliti da smo van države je opasno, a takvu iluziju podržava ideološka predstava društva kao prostora koji je dovoljan sam sebi. Dakle, misliti da se može biti van nje podrazumeva određen pojam države. Marksistički pojam države to ne dopušta.
Dakle, radi se o konceptu, predmetu saznanja i predmetu političke i ekonomske prakse. Za ovaj marksizam je, na primer, i porodica državni aparat (ideološki aparat države), pa je očigledno da će jedan liberal biti zatečen takvom idejom, a onda i praksom koja je u vezi sa takvom idejom. Država je momenat saznajnog predmeta - predmeta saznanja - kakav je način proizvodnje, a koji je marksizam izgradio kako bi spoznao stvarnost. A pomenuti liberal-teoretičar-političar (ili nekakav drugi ideolog) očito ima drugačiji pojam - spoznajni predmet - kojim saznaje stvarnost. Ima on još nekih problema, i to u/na samom pojmu saznanja, ali za ovu priliku je i ovoliko dovoljno. Nadam se.
Možda treba još i ovo da dodam:
Kada kažem da anarhisti ne razlikuju vlast od aparata, a rekao sam da je to zato što nemaju svoj pojam-koncept države, već onakav kakav nalaze usput, onda oni zapravo i nemaju pojam aparata i čitavu državu svode na pitanje i probleme vlasti i njenog oblika, organizacije i tome slično.
Ne odgovara mi se sad na ove postove iznad. Ne zato što nemam vremena, nego zato što nisam u ovom trenutku raspoložen za svađu, i zato bi bilo grota da dajem adekvatan odgovor u ovako dobrom raspoloženju.
Zato ćemo sačekati trenutak kad mi bude došlo da se svađam, pa ćemo onda vidjeti koliko anarhisti mare za teorijom, i to ne samo svojom.
::: Formerly DJ-TC ::: IWA-AIT :::
Провери обим злонамере непријатеља
и његову снагу о кремени брид своје. — Oskar Davičo
Ja pomislio da ono "šta, šta?", znači zainteresovanost za stvar o kojoj govorim. Izvinjavam se na smetnji i prekidu dobrog raspoloženja.
